Dijalog u ćorsokaku

0
18

ČAGLAVICA – “Retorika pretnji i tenzije koriste se iz razloga da se sutra ili prekosutra, ukoliko je to moguće, opravda nekakvo rešenje problema koje su stvorili političari o kojima se može reći svašta”, kazao je danas na debati u Čaglavici analitičar iz Prištine Beljulj Bećaj.

“Dostignuća i slabosti Briselskog sporazuma”, bili su tema debate održane u Medija centru u Čaglavici.

Panelisti među kojima su bili analitičari Ljubiša Mijačić, Beljulj Bećaj, Aljbinot Maljoku i novinarka Sanja Sovrlić složili su se da je dijalog koji se u Briselu vodi pod pokroviteljstvom Evropske unije zapao u ćorsokak.

Do ovakvog zaključka nas, prema rečima Beljulja Bećaja, vodi nekoliko neprimerenih događaja. Među njima su hapšenje i deportacija Marka Đurića, ubistvo Olivera Ivanovića, “provokativna, bedna retorika” najviših zvaničnika Kosova i Srbije, ali i problemi oko formiranja Zajednice srpskih opština.

”Poslednji događaji u Mitrovici, ubistvo Olivera Ivanovića, hapšenje i spektakularna deportacija Marka Đurića nisu bili nemili događaji za vlast. Sumnjam da su ovi događaji bili zamišljene provokacije, kao bi se opravdao predlog rešenja za sever Kosova od strane Aleksandra Vučića, a koje je potpomognuto od strane predsednika Kosova Hašima Tačija”, kaže Bećaj.

Novinarka Sanja Sovrlić je nakon potpisivanja Briselskog sporazuma očekivala normalizaciju odnosa. Međutim, kako kaže, iako je to bio cilj, normalizacije za sada nema.

Navodi da je ovim sporazumam prvenstveno došlo do nasilne integracije severa u kosovsko društvo.

“To se desilo na način koji je bio protiv volje građana. Indikatori za to su nam izlaznost na prvim lokalnim izborima na severu. Oni su pokazali kakvo je raspoloženje građana za sve to. Međutim, Priština i međunarodna zajednica su zatvorile oči nad nedemokratskim procesom koji se desio 2013. jer su znali da sever Kosova može da integriše samo Beograd. Pretpostavljam da je to bio razlog zbog kojeg su zatvorili oči pred tim”, kazala je Sovrlićeva.

Aljbinot Maljoku smatra da je Briselski dijalog “izbledeo” jer sprovođenje potpisanih sporazuma nije na zadovoljavajućem nivou. Govoreći o Zajednici srpskih opština, Maljoku kaže da Srbija i Srpska lista nisu pokazale preterano interesovanje i ozbiljnost kada je u pitanju njeno formiranje.

“Danas slušamo da postoji ultimatum od strane predstavnika Srba na Kosovu, odnosno da formiranje Zajednice može da se desi 20. aprila. Smatram da ova pretnja Srpske liste i Srbije dolazi u trenutku kada se zna da će Zajednica biti formirana. Oni žele da preko ove pretnje pokažu srpskom stanovništvu da oni rade nešto i da predstave sebe u svojim ‘patriotskim kapacitetima’”, kazao je Maljoku.

Ćorsokak u kojem se danas nalazi Briselski dijalog je posledica političke nestabilnosti na Kosovu, ali i različitih očekivanja koja imaju Srbi i Albanci, stav je analitičara iz Zubinog Potoka Ljubiše Mijačića.

On tvrdi da na Kosovu u poslednje dve godine vlada trend dezintegracije.

“Briselski proces mora da se nastavi, ne zato što nema alternative, već što su alternative upravo prezentovanje nasilja. Zajednica srpskih opština mora da postoji i albanska zajednica mora da je prihvati u bilo kakvim oblicima jer će jedino ona dati razlog zašto je integracija logična. U suprotnom, ubeđen sam da je dezintegracija jedini izlaz za srpsku zajednicu na severu.

Panelisti su se tokom debate osvrnuli i na sve oštriju retoriku kosovskih i srpskih zvaničnika koji sve češće koriste termine “rat”, “teroristi”, “puške”…

“Retorika tenzija i pretnji se stvara upravo iz razloga da se sutra, prekosutra, ukoliko je to moguće, opravda nekakvo rešenje problema koje su stvorili ovi političari o kojima se svašta može reči, ali neko od nas se možda ponosi. Ja bih rekao da bi trebalo da se stidimo svega ovoga što se događa”, naveo je Bećaj.

“Strašno je što se pregovarači sa jedne strane sastaju u Briselu, a sa druge proizvode tenzije. Često čujemo te ratnohuškačke govore. Oni su takvi kakvi su i očegledno nam ide teško da ih promenimo. Treba da se okrenemo i vidimo koja je uloga nas kao novinara analitičara… Šta mi to možemo da uradimo i kako da komuniciramo da građanima, kako bi naše poruke, koje su suprotne njihovima, bile jače”, zaključila je Sanja Sovrlić.

Debatu je organizovao Medija centar uz pomoć UNMIK-a.

(radiokontaktplus.org, 11/04/2018)

comments

SHARE