SB UN, Vučić: Neke mere Prištine moraju da se povuku

0
159

Tema oružanih snaga bezbednosti prenela se sinoć po lokalnom vremenu i na Savet bezbednosti Ujedinjenih Nacija. Zadovoljan sam rezultatom sednice. Srbija je imala priliku da na otvorenoj sednici upozna međunarodnu javnost sa situacijom na Kosovu i Metohiji posle uvođenja taksi i odluke o transformaciji KBS, rekao je za Glas Amerike srpski predsednik Aleksandar Vučić posle vanredne sednice koju je prethodno Srbija zatražila. Srbija se zalaže za nastavak dijaloga nakon što Priština povuče svoje iracionalne odluke, rekao je predsednik. Trebalo je pre pet godina da formiramo vojsku Kosova, kao grešku vidi kosovski predsednik Hašim Tači. Ništa se vanredno nije desilo i nijedan pravni akt nije prekršen, veruje kosovski predsednik. Pred Vučićem stajao je natpis Srbija, pred Hašimom Tačijem – njegovo ime.

Srbija je uložila velike napore kako bi sačuvala mir i stabilnost u čitavom regionu, u polusatnom govoru rekao je Aleksandar Vučić. Naveo je da se uzdržavala od provokacija Prištine i „uradila sve da se realizuje sve što je do sada dogovoreno. Potpisali smo taj prvi dogovor sa Prištinom u aprilu 2013. Srbija je ispunila sve svoje obaveze iz tog sporazuma. Učinili smo mnogo ustupaka, bilo je jako teško za našu javnost da to prihvati, ali potpisali smo i realizovali smo. S druge strane, Priština je imala jednu obavezu koju je trebalo da ispuni – formiranje ZSO… Jednostavno to nije ispunjeno, oni i nemaju nameru da to urade u budućnosti. S druge strane, Srbija je sve ispunila što je potpisala, međutim, nije bilo dovoljno,“ naveo je.

Vučić je dodao da je Srbija upozoravala Prištinu, ali i ljude iz EU, povodom zahteva za prijem u međunarodne organizacije. „Molili smo ih da ne glasaju za njihovo punopravno članstvo u INTERPOL-u, UNESCO-u i u drugim telima“. Priština je računala na to, glasalo se u INTERPOL-u, a onda su počeli da krive Srbiju za rezultat na tom glasanju, kao da smo mi krivi, kao da je trebalo mi da ih podržimo,“ dodao je.

„Zatim su odjednom uveli tarife, koje su protivne CEFTA sporazumu i SSP,“ istakao je. „Prvo je bilo 10 dosto, kad su videli da je albansko javno mnjenje na to dobro reagovalo, podigli su ih. Ugrozili su celokupnu srpsku zajednicu na Kosovu, jer je to za njih jedini način da zarade novac, da prežive, nabave lekove, idu u bolnice i domove zdravlja. Zamislite da neko bude u 21. veku žrtva zabrane slobodne trgovine,“ rekao je.

Podsećajući na Rezoluciju 1244 i na ono što ona podrazumeva, upitao je odakle pravo Prištini da formira vojsku. „Gde to piše, u kom dokumentu, odakle crpe pravo da formiraju vojsku? To ne piše ni u njihovom ustavu, koji mi ne priznajemo… Ali, koga briga za zakon i činjenice, doneli su odluku i formirali su vojsku, i na naše veliko iznenađenje dobili su podršku nekih zemalja zapada… Iz kog dokumenta, člana, stava, pravila oni to pravo crpe, gde to piše? Mogu unapred da vam kažem – nigde. To je samo loše tumačenje nekih zemalja, jer je to u njihovom političkom interesu,“ naveo je Vučić.

On je dodao da je KiM teritorija sa najmanjom stopom povratnika na svetu. „Tek 1,5 odsto se vratilo u svoje spaljene kuće… O raznim stvarima se u UN priča, ali o tome ne“.

Vučić je podsetio da je jedina mogućnost da bezbednosne snage Kosova odu na sever ta da dobiju saglasnost NATO i zajedno s tim i saglasnost lokalne zajednice Srba. „Već su to prekršili nekoliko puta, čak i prebili glavnog pregovarača srpske strane samo zato što je sedeo na jednom okruglom stolu u Mitrovici i govorio o dijalogu“.

Vučić je preneo detalje slučaja Bogdana Mitrovića, proteranog Srbina, koji je, kako je preneo, želeo da ode na poseti s porodicom svoju spaljenu kuću. „Uhapsili su ga, maltertirali u prisustvu ćerki i unuka, odveli ga u pritvor, tamo je proveo nekoliko meseci, a onda je pušten bez da je optužen za bilo šta i bez da je pokrenuta istraga. To je samo jedan primer“, naveo je.

Vučić je naveo da će se Srbija uzdržavati od pogrešnih koraka. „Nemamo dece da potrošimo na ratove i neprijateljstva, sukobe… Međutim, sve vas molimo, neko mora da zauzda te ljude, jer mere koje su nedavno preduzeli – to je nešto što nije primereno 21. veku, da to kažem na najblaži mogući način“.

Oni su, dodao je, formirali još jedan pregovarački tim, „uzeli su ljude iz bivše OVK, koji su pod istragom za užasne zločine nad srpskih civilima“, ali hajde da to stavimo po strani, hajde da stavimo po strani sve njihove uslove za dijalog, a to je priznanje Kosova, ali oni neće da promene ni oblik države, žele da bude unitarna, i onda Srbi neće ništa da dobiju,“ dodao je.

„Moje pitanje je na čemu će se zasnivati onda naš dijalog,“ upitao je Vučić i dodao da je Srbija uvek spremna da ga nastavi.

„Pozivamo UN da preuzmu veću ulogu u budućnosti, nemamo ništa protiv dijaloga pod pokroviteljstvom EU, ali potrebno nam je veće učešće UN u tom procesu i moramo da vidimo – neke mere Prištine moraju da se povuku… I pronaći ćemo način da obezbedimo sigurnost naših ljudi. Dozvolite mi, gospodine predsedniče, da kažem dve rečenice na srpskom… Braćo Srbi i sestre Srpkinje (na KiM) da vam zahvalim na svemu što ste izdržali, na mukama koje ste prošli i prolazite i da vam kažem da je Srbija uvek uz vas i uvek će biti uz vas,“ zaključio je svoje izlaganje u SB Vučić.

Konačno, duboko je zahvalan što je sazvana sesija SB u tako kratkom periodu. „To je izuzetno značajno zbog teške situacije u kojoj se nalazimo, i moram da kažem da sam zabrinut, pa čak i pomalo uplašen ne samo za moj narod, već i za narod čitavog regiona, dodao je.“

Greška je bila u tome što smo čekali pet godina da napravimo vojsku

Nakon njega, u pet minuta kraćem obraćanju kosovski predsednik Hašim Tači kaže da se formiranjem vojske Kosova ništa vanredno nije desilo, da odluka vlasti u Prištini nije u suprotnosti ni sa Rezolucijom1244, ni sa Ustavom Kosova, ni sa Ahtisarijevim planom, ni sa međunarodnim pravom.

“Ono što se desilo je potpuno normalna odluka, pravedna po svojoj misiji i cilju. Ako je Kosovo napravilo grešku, greška je bila u tome što smo čekali pet godina da napravimo vojsku. Odluka o vojsci možda kasni, ali nije pogrešna. Kasni jer smo čekali na dobru volju onih koji je nikada nisu pokazali u odnosu na Kosovo,” naveo je Tači.

Tvrdi da odluka o formiranju vojske Kosova nije u suprotnosti ni sa Rezolucijom 1244, ni sa Ustavom Kosova, ni sa Ahtisarijevim planom, ni sa međunarodnim pravom.

“Član 15 Rezolucije 1244 govori samo o razoružanju OVK koje je završeno u rekordnom vremenu i bez incidenata, u septembru 1999. Taj proces je uvažio generalni sekretar UN Kofi Anan, a za to smo dobili pohvale od NATO, što potvrđuju izveštaji NATO-a i UNMIK-a. Ahtisarijev plan koji je takođe delo specijalnog izaslanika UN, u Članu 14 ističe pravo Kosova na vojsku. Odluka Međunarodnog suda pravde koja je, da dodam, doneta na zahtev bivšeg šefa diplomatije Srbije Vuka Jeremića, podvlači da Kosovo nije prekršilo međunarodno pravo kada je proglasilo nezavisnost. Samim tim neotuđivo pravo Kosova je da ima svoju vojsku”, poručio je Tači.

„Srbi su vraćali uniformu u suzama i slomljenog srca“

Predsednik Kosova je u svojstvu vrhovnog komandanta oružanih snaga Kosova, poručio da ta vojska nije uperena ni protiv koga i da će doneti više mira i stabilnosti.

“Vojska Kosova je profesionalna i višenacionalna, više od 10 odsto pripadnika je iz manjinskih zajednica. To je vojska koja će štititi svakog građanina Kosova, na celoj teritoriji Kosova bez obzira na to kojim jezikom pričaju kod kuće. Zbog svoje tragične prošlosti, moj narod strahuje od vojnih uniformi, jer su tokom istorije vojske na Kosovu bile strane i simbol represije. Vojnici Kosova biće vojnici mira i doprineće miru i sigurnosti u regionu,” kazao je Tači.

Istakao je i da mu je žao što su pripadnici Bezbednosnih snaga Kosovo, dali otkaz u službi zbog pritiska iz Beograda.

“Bio sam potresen pričama srpskih vojnika o zastrašivanju od strane Srbije, pretili su njihovim porodicama, bacali su im granate na kuće, satima su držani od strane srpske policije. Većina je uniformu vratila sa suzama u očima i slomljenog srca,” naveo je Tači.

Jedina pretnja miru i stabilnosti u regionu, prema njegovim rečima, su iracionalni pozivi na rat i sukobe koji stižu iz Beograda.

Dodao je i da vojska Kosova nije u suprotnosti sa misijom KFOR-a već će samo dopunjavati tu misiju.

„Bez sporazuma, ostaćemo dve zemlje koje proizvode beskrajnu dramu“

Tači je podvukao i da je srž današnje rasprave u Savetu bezbednosti to što za Beograd nije problem vojska Kosova, već samo postojanje Kosova kao nezavisne i suverene države.

“Zbog tih okolnosti dijalog između naše dve zemlje je od ključne važnosti. Bez dijaloga ostaćemo dve zemlje koje proizvode beskrajnu dramu za domaće prilike i izborne svrhe. Pogledajte samo užasnu kampanju Srbije protiv ulaska u Interpol. Ko ima najveću korist od roga? Pa, pripadnici organizovanog krimanala i teroristi. Žao mi je zbog njihovog ponašanja, prirodno je da Vlada Kosova odgovori odgavarajućim merama koje su posledica agresivnih mera Srbije,” naveo je Tači.

Predsednik Kosova je upozrio i da će se ovakve situacije ponavljati sve dok ne dođe do konačnog sporazuma o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije.

“Dužnost moje generacije da ostavimo region bez sukoba”, kazao je Tači i dodao da je nekada teže i opasnije izgraditi mir, nego ići u rat.

“Spremni smo za dijalog, za donošenje teških odluka, neka to budu odluke koje će doneti pobedu i Kosovu i Srbiji. Ako ih ne donesemo – sve strane će trpeti posledice. Pre dve decenije bio sam u uniformi, borio sam se protiv režima Slobodana Miloševića, ponosan na svoju prošlost i prošlost svojih saboraca, ali sada sam svestan da imam još jedan veliki izazov – bitku za budućnost, bitku za mir, da stavimo tačku na vekovni sukob između dva naroda. Znam da ovakvi sporazumi nisu popularni, ali su neophodni”, istakao je Tači.

Uveren je i da bi sveobuhvatni sporazum između Kosova i Srbije otvorio vrata za nove lidere čiji bi cilj bile reforme i razvoj kako bi Kosovo i Srbija bili ravnopravni članovi evropske porodice, a vojnici Kosova i Srbije služili rame uz rame širom sveta.

Zbog toga je, kako je rekao, važno u narednim nedeljama i mesecima postići sporazum sa Srbijom koji ne bi podrazumevao etničke granice i razmenu stanovništva, već progresivno međusobno priznanje dve multietničke države.

Obraćanje na kraju sednice: Nema propisa koji dozvoljava vojsku

Na kraju sednice Vučić je zatražio da se obrati još jednom, ističući da nijedan govornik nije umeo da citira propis ili član po kojem Priština ima pravo da formira vojsku.

„Jednostavan je razlog – taj propis ne postoji“, kazao je Vučić, zamerajući istovremeno predsedniku Kosova Hašimu Tačiju i ambasadorima pojedinih zapadnih zemalja koji su se pozivali na Ahtisarijev plan koji nikada nije stupio na snagu.

Vučić je odgovorio i na Tačijeve reči da je Srbija na Kosovu počinila etničko čišćenje.

„Nekada je na Kosovu bilo 1,4 miliona Albanaca, danas ih ima 1,7 miliona. Nekada je bila 220.000 Srba, danas ih je 105.000 ili 106.000. To su brojke, to su činjenica. Ko je zapravo počinio etničko čišćenje,“ upitao je Vučić.

Istakao je i da Srbija nije primenjivala silu, nije uvodila carine, niti je stvorila vojsku na severu Kosova. „Nismo uradili ništa, ali moramo da budemo okrivljeni jer neko mora da opravda svoju pogrešnu politiku,“ kazao je on.

Predsednik Srbije poručio je i da će dijalog sa Prištinom biti nastavljen čim budu ukinute „neodgovorne odluke o tarifma“, ali je podvukao da nije optimista.

„Nadamo se da ćemo jednog dana doći do dogovora sa Prištinom, ali u nedavnoj prošlosti sve što su radili bilo je toliko neodgovorno da nas je vratilo pet, šest godina unazad. Potrebna nam je vaša podrška, veća uloga UN, i pokušavaćemo i molićemo vas da podržite sve procese koji će nas dovesti do mogućeg dogovora. Nadamo se da se ništa gore neće desiti u budućnosti od onoga što se desilo prethodnih nedelja“, zaključio je Vučić.

Tačijev odgovor: Zna se ko je bio žrtva, a ko agresor

Odgovarajući na to, kosovski predsednik Hašim Tači je rekao da se zna ko su bile žrtve, a ko agresor, da je aparat države Srbije „ubio 35.000 civila na Kosova, da je silovano oko 20.000 albanskih žena“. Naveo je i da je Miloševićev režim nasilno proterao milion Albanaca s Kosova, da je izvedeno, kako je rekao, 400 masakara.

„Oni koji govore o pravdi, želim da im kažem da su borci na Kosovu više puta prolazili određene pravosudne instance, prvo preko UNMIK-a, pa i pred Haškim tribunalom, i pred Euleksom… Danas Kosovo želi da pokaže veću odgovornost države, jer smo uvereni u pravdu i istinu, i u partnerstvu sa međunarodnom zajednicom, samo Kosovo je formiralo specijalna veća, i sarađivaće na jedan odgovoran i transparentan način. Iako smo žrtve, danas na Kosovu ima više Albanaca nego Srba koji su osuđeni zbog ratnih zločina, dok u Srbiji nije nijedna. Tužilaštvo za ratne zločine Srbije više i ne radi. Verujem u pravedni rat koji smo vodili, baš kao što ne dovodim u pitanje da su neki naši borci skrenuli s puta borbe za slobodu,“ zaključio je Tači.

Podeljenost i među ambasadorima

Govorili su i ambasadori. Njihovi stavovi su takođe bili podeljeni.

Ruski ambasador Vasilj Nebenzja je pozdravio prisustvo predsednika Srbije i naveo da se slaže sa zabrinutošću koje je izrazio zbog situacije na Kosovu.

Zabrinuti smo i zbog situacije bezakonja koja je propratila odluku o formiranju oružanih snaga Kosova, dodao je.

„Zbog bezakonja u proceni i oceni te odluke koje smo već videli u izjavama evropske osmorice, čućemo to od onih za koje međunarodno pravo ne postoji“, rekao je dodajući da „oni delaju na osnovu naredbi i nezakonitih odluka“ koje su u skladu sa njihovim političkim interesima.

Poslednjih godina stalno smo ukazivali na to da bi situacija u regionu mogla da se otrgne kontroli, naveo je.

„Tražili smo pažljivi monitoring SB i na naš poziv se nije odgovorilo. Stav Prištine je često štićen i pokrivan, i zbog toga je situacija postala eksplozivna. Prkos i odbijanje Prištine da tokom pet godina implementira ključne obaveze sporazuma (ZSO), dovela je do drugih povreda – odluka o pretvaranju BSK u vojsku Kosova, to se pretvorilo u kršenje Rezolucije 1244, što ostaje fundamentalni pravni okvir za Kosovo,“ rekao je.

Misija EU nije dala nikakve rezultate, navodi predstavnik Rusije. Došlo je do incidenata i upada na sever Kosova, postoji akutno pitanje o zaštiti pravoslavnih svetinja na Kosovu i kontinuirano dolazi do uzurpacije imovine SPC, naveo je. Tamo se kriju povratnici, teroristi iz Sirije i Iraka, naveo je. Stopa povratka je na nezadovoljavajućem nivou, Srbima preti humanitarna kriza posle taksi, dodao je.

KFOR je selektivan, ocenio je, podsećajući da je održana vežba uz učešće na desetine bornih kola na severu Kosova, ali ne i u drugim delovima, s albanskom većinom. Ocenio je da je to izgledalo kao zastrašivanje Srba.

„Stvaranje Vojske Kosova je pretnja po bezbednost u regionu, što bi moglo da dovede do ponavljanja sukoba“, istakao je Nebenzja. Istakao je da postoji bojazan od upada na sever Albanaca. Nismo sigurni u spremnost međunarodne zajednice da spreči mogućnost blitzkriega, naveo je.

On je naveo da KFOR obučava specijalce na Kosovu u Bondstilu i navodi da je potrebno ispitati odgovornost Kfora što se tiče SB, a povodom korišćenja resursa Bondstila, za koji kaže da je formiran suprotno Rezoluciji 1244.

„Nadamo se da će EU upotrebiti svoje kapacitete da spreči dalje pogoršavanje situacije i da će pomoći da se ukinu trgovinske tarife i odluka o formiranju vojske“, naveo je. Ne možemo da isključimo mogućnost eskalacije, situacija treba pažljivo da se prati, dodao je.

Ambasadorka Ujedinjenog Kraljevstva Karen Pirs je navela da nema pravne prepreke za transformaciju KBS u vojsku i da taj proces spada u nadležnost suverene države, ali da to treba da se sprovede u dogovoru sa KFOR-om i međunarodnom zajednicom. Prema njenim rečima, ništa u Ahtisarijevom planu, Rezoluciji 1244 niti u Ustavu Kosova ne isključuje mogućnost transformacije KBS u vojsku. Svi problemi su, kaže ona, nastali zbog odsustva normalizacije odnosa, te je to jedini način da obe strane napreduju, kroz dijalog pod posredovanjem EU, koja je budućnost Kosova i Srbije.

Pirs se složila s Nebenzjom da na Balkanu postoji opasnost od obnavljanja neprijateljstava, ali je rekla da uzrok tome nije odluka Prištine o transformaciji KBS u vojsku, već da tome doprinose „oni van Kosova“.

Pozvala je obe strane da se vrate dijalogu uz posredstvo EU.

Predstavnik SAD u UN je rekao da Vašington podržava postepenu, transparentnu transformaciju KBS u multietničku vojsku po standardima NATO. On je ocenio da je odluka Prištine da formira oružane snage potpuno u skladu s Rezolucijom 1244, jer ne krši nijednu njenu odredbu.

Naveo je da Kosovo ima pravo na vojsku kao nezavisna država i da se bezbednost Kosova najbolje obezbeđuje saradnjom sa Srbijom.

„Pozivamo obe strane da se vrate dijalogu, u cilju postizanja sveobuhvatnog, pravno obavezujućeg sporazuma,“ naveo je predstavnik SAD.

On je kazao da su „obostrana priznanja“ Srbije i Kosova budućnost i dodao da će „od priznanja sve strane imati koristi“.

(kossev.info, 18/12/2018)

SHARE