Albanski jezik na srpskom javnom servisu

Kontrolisanje i zaluđivanje naroda putem medija je legitimno, no stvaranje lažne slike ostavlja posledice poput međunarodnog konflikta. Jedino dobro izvlači politički establišment koji se uvukao u fotelje i pokušava raznim istrumentima da manipuliše masom, a mediji su jedan od bitnijih.

0
530

Već par godina kako ne pratim televiziju, umara mozak, stvara lažnu sliku, jednostavno opterećuje. Sve što mi je potrebno nađem na netu, uglavnom koristim računar. Pre par dana, sasvim slučajno, dok sam prolazio pored TV-a opazim na javnom servisu nešto interesantno, baš mi je privuklo pažnju. Moram priznati, malo neobično, čuo sam albanski jezik.

Verovali ili ne, vesti na albanskom jeziku na Radio televiziji Srbije 2 (RTS 2)! Dnevnik na albanskom jeziku počeo je da se od prvog oktobra emituje na Radio-televiziji Srbije 2, godinama nakon što se sa ovom praksom prestalo. Informativni program nosi naziv “Lajmet” (Novosti), emituje se od 19 časova i, osim podnaslova špice, ceo je na albanskom jeziku. Ironija, kakav dar srpskim gledaocima. Hah, srpske vesti na albanskom jeziku, ali sa nešto drugačijim sadržajem u odnosu na vesti u Srbiji na maternjem jeziku. Prikazivanje ovih vesti svakako ne prija očima mnogih Srba, no opšte poznato je hipnotisana masa prihvata ono što joj se servira pa će tako i prikazivanje ovih vesti. Da li će pripadnici albanske nacionalnosti ovo pratiti i kako će doživljavati vesti iz srpskog ugla? Kakav efekat se želi postići ovim vestima, šta je cilj i ko je ciljna grupa? Buđenje „svesti“ i otvaranje nekih novih vidika kod dela albanske ili srpske nacije, ili možda obe?

Vesti su počele i, naravno, predsednik Vučić u poseti Kini od pre dve nedelje, u kojoj je, između ostalog, Vučić predsedniku Si Đinpingu zahvalio za podršku suverenitetu i teritorijalnom integritetu Srbije. Naredna vest je bila Samit 100 biznis lidera u jugoistočnoj Evropi koji je otvorila Ana Brnabić, da bi potom narator izveštavao o upadu jedinica ROSU na Gazivode. Zatim sledi vest o Kadriju Veseliju i Thačiju i njihovim beznadežnim pokušajima da bilo šta korisno urade za kosovsko društvo. Kakve hvalospevi o srpskim uspesima i napretku, a kako ostali stagniraju na ekonomskom, političkom i u svakom drugom segmentu! Pa ovo je bilo više nego smešno, ovo je bilo sramotno subjektivno izveštavanje. Jednostavno, stvari na terenu su drugačije.

Smatram da je emitovanje ovih vesti čisto izazivanje određenog političkog i društvenog efekta, najviše kod pripadnika albanske nacionalnosti. Da li će se ovim vestima predstaviti karikirana slika politike koja se vodi na ovim prostorima ili pak možda stvarna slika, koja se eto možda na Kosovu ne emituje? Sadržaj emisije ruši pretpostavku da bi emitovanje ovih vesti mogao biti dogovor Prištine i Beograda. Pored par rečenica o aktivnostima albanskih i srpskih političara, gore pomenutih, naravno, posmatrano od strane srpskih novinara i verzije koja je podobna čini mi se samo za srpsku politiku, koliko sam mogao da primetim, fokus vesti je bio najviše na jačanju srpske vojske, modernizovanje, vežbe koje srpska vojska izvodi sa stranim partnerima, kao i obilazak ministra Vulina u neke vojne jednice po Srbiji. Najviše vremena posvećeno je paradiranju srpskih vojnika sa novim oružjem. Ovo je zaista izgledalo smešno – šta se želi postići ovim prikazivanjem, psihološka moć, dokazivanje vojne nadmoći, stvaranje slike koju bi albanski narod trebao da zna? I da, koliko je ta slika stvarna? Kao da žele nekog da uplaše, a ko će se Srbije još uplašiti!

Kontrolisanje i zaluđivanje naroda putem medija je legitimno, no stvaranje lažne slike ostavlja posledice poput međunarodnog konflikta. Jedino dobro izvlači politički establišment koji se uvukao u fotelje i pokušava raznim istrumentima da manipuliše masom, a mediji su jedan od bitnijih. Na vama je da odlučite šta ćete gledati i koliko ćete verovati u sve ono što vidite.

SHARE