Albin Kurti: Zajednica je u osnovi mrtva

0
62

Asocijacija/Zajednica opština sa većinskim srpskim stanovništvom (ASO/ZSO) u osnovi je mrtva, kaže Albin Kurti, kandidat za premijera Kosova, koji je pobedio na prevremenim izborima održanim prošlog meseca.

U jednom intervjuu za New Perspektivu, gospodin Kurti je rekao da će odmah tokom prvog meseca na dužnosti preispitati sporazume koji su potpisani tokom dosadašnjeg dijaloga sa Srbijom da bi proverio obim njihove primene i uticaj na stvarni život građana Kosova.

On kaže da, kao pripremu za budući dijalog sa Srbijom, treba zatvoriti “otvorenu ranu iz poslednje dve godine razgovora”, koje je on okarakterisao kao tajne, između predsednika Kosova Hashima Thačija i njegovog kolege po funkciji  u Srbiji, Aleksandra Vučića, u vezi sa razmenom teritorija. 

Gospodin Kurti je rekao da sa nestrpljenjem čeka da razgovara o ovom pitanju sa visokim predstavnikom EU, Đuzepom Boreljem (Josep Borrell), koji je rekao da će prvu posetu na dužnosti obaviti na Kosovu. U intervjuu za New Perspektivu, gospodin Kurti je rekao da hoće da vidi da li će se gospodin Borelj odvojiti od svoje prethodnice Federike Mogerini (Federica Mogherini), koja je facilitirala razgovore između dva predsednika. 

Sa g. Kurtijem je razgovarala Džoana Henson (Joanna Hanson) iz New Perspektive i intervju je započela pitanjem: koji su glavni ciljevi Samoopredeljenja u vezi sa rezultatom dijaloga?

Kurti: Prve nedelje na funkciji započeću dijalog sa Srbima sa Kosova. Pristupom odozdo nagore. Dijalog za razvoj, otvoren, demokratski, društveni dijalog sa Srbima sa Kosova. Prvog meseca na funkciji preispitaću sporazume koji su potpisani tokom šest godina prethodnog dijaloga, između 2011. i 2017, kako bih proverio obim njihove primene i uticaj na stvarni život građana Kosova. Isto tako, u prvom mesecu na funkciji planiram da se sastanem sa gospodinom Boreljem, Đuzepom Boreljem (Josep Borrell), naslednikom gospođe Mogerini (Mogherini), da bismo imali dijalog sa Briselom o dijalogu sa Beogradom, moramo se dobro pripremiti. I mogu predvideti da će dijalog sa Srbijom možda početi pre izbora u Srbiji, ali ne može da se završi pre toga. Dijalog sa Srbijom biće jedan od mojih glavnih prioriteta, ali ne i glavni prioritet. Moja dva glavna prioriteta su poslovi i pravda; ekonomski razvoj uz intenzivna ulaganja u poslove i borbu protiv organizovane korupcije,  organizovanog kriminala i korupcije na visokom nivou. Dakle, želim da Srbija prizna Republiku Kosovo. Nezavisnu državu Kosovo. Biće dobro i za Kosovo i za Srbiju, ali ja neću moliti za to. Dakle, dijalog će biti u službi pomoći Srbiji da se normalizuje. Dakle, sve dok se Srbija ne suoči sa sopstvenom prošlošću, mislim da to nije normalna zemlja. Srbija se mora suočiti sa svojom prošlošću. Dakle, normalizacija odnosa naše dve zemlje ide kroz normalizaciju države Srbije, to je vrlo važno. Na kraju, naravno, vidimo da se ovaj dijalog mora zaključiti tako što Srbija menja svoj ustav i Srbija priznaje nezavisnu državu Kosovo i tako što se Srbija zalaže za evropske integracije i mir na Balkanu. Mi ne očekujemo da će se to uskoro dogoditi, uzimajući u obzir prirodu režima u Srbiji.

NP: Šta mislite da nedostaje u pristupu kosovske strane, na strani kosovske vlade, u poslednjih 8 godina, od 2011?

Kurti: Mislim da su kosovske vlade tokom svih ovih godina, nakon proglašenja nezavisnosti, bile prilično pasivne, nekategorične i, pogotovo, nisu tražile od Srbije da se suoči sa vlastitom prošlošću i da bude spremna da se izvini za zločine počinjene ovde pre 20 godina i da plati ratnu odštetu. Mislim da je veoma nesrećan slučaj što naše vlade nisu bile na tom nivou odgovornosti da to zatraže od Srbije. Oko 10.000 nenaoružanih i nezaštićenih civila je  ubijeno, a među njima je bilo preko 1000 dece. Tada je 20.000 žena silovano, 120.000 kuća i drugih predmeta, zgrada spaljeno je ili uništeno, 860.000 Albanaca deportovano je u proleće 1999. godine izvan Kosova, preko milion je moralo da pobegne iz svojih domova, i 1200 kulturnih artefakta, koje su ukrali iz naših muzeja i novac u bankama i penzioni fondovi koje su takođe ukrali – nisu nam platili ni jedan evro za to. Nasuprot tome, oni upravo sada kažu da želimo sever Kosova zato što smo izgubili Kosovo. I žele da postave prioritet svog tugovanja zbog gubitka Kosova u okviru Miloševićevog načina razmišljanja nad patnjama stanovnika Kosova koje je prouzrokovala država koju je vodio Miloševićev režim.

NP: Kako ćete sprovesti pravnu obavezu Kosova da osnuje Asocijaciju/Zajednicu opština sa srpskom većinom?

Kurti: Asocijacija/Zajednica srpskih opština (ASO/ZSO) u osnovi je mrtva, zbog otpora ljudi, akcija opozicije i naročito zbog odluke Ustavnog suda od 23. decembra 2015, u kojoj je rečeno da nijedno od 7 poglavlja ASO/ZSO nije u skladu sa našim Ustavom i ukupno 23 člana našeg Ustava su u osnovi prekršeni ovom ASO/ZSO. Možete imati Asocijaciju/Zajednicu opština, ali ona ne može biti jednonacionalna, jer bi to bilo protiv prirode Ustava nezavisnog Kosova. Dakle, za mene nije bilo iznenađenje da nakon što je 23. decembra 2015. godine objavljena ova odluka Ustavnog suda, nijedan Srbin sa Kosova nije protestovao, samo Beograd. Na Kosovu imamo 132.000 Srba. Barem sto hiljada odraslih ljudi, a nijedan od njih nije protestovao, nijedno jedino protestno pismo zbog ove odluke Ustavnog suda; nije im bilo mnogo stalo jer se Srbi, kao i Albanci, brinu za poslove i pravdu. To nije ta ASO/ZSO i mislim da ime koje su odabrali za ovo apsolutno ne donosi uspeh, jer je 1991. godine 14 opština u Bosni i Hercegovini stvorilo svoju Asocijaciju/Zajednicu koja je u januaru 1992. proglasila nezavisnost, a u februaru 1992. dobila svoj Ustav. U decembru 1995. u Dejtonu u Ohaju, dobila je međunarodno priznanje pod nazivom Republika Srpska. Dakle, nema šansi za uspeh. Tako da, mislim da bi trebalo da razgovaramo o pravima ljudi, potrebama zajednica, a ne o novim konstrukcijama koje će nas učiniti nefunkcionalnim po modelu sličnom Bosni. Dakle, u Bosni i Hercegovini (BiH) imate Republiku Srpsku koja nije država, već je republika u okviru BiH koja je država, ali nije republika. Na Kosovu žele da ovde stvore ASO/ZSO kao neku vrstu Republike Srpske, koja bi imala elemente države, ali ne bi bila republika, već unutar države Kosovo, koja bi postala manje republika. Dakle, mislim da ta rešenja iz prethodnih vekova nisu dobrodošla ovde i po tom pitanju ne čine dobro ni Albancima, ni Srbima. Srbi na Kosovu su pod pritiskom Beograda – međunarodni posmatrači pokazali su to u vezi sa izborima 6. oktobra 2019. – rekli su da je bilo zastrašivanja, pritiska na Srbe na Kosovu. Postoji više demokratije u Kini nego u srpskim većinskim opštinama na Kosovu zbog pritiska Beograda i međunarodni izveštaji su to pokazali. Imali ste industrijske prevare na izborima u junu 2017. godine, a zatim na izborima u oktobru 2019. godine i, u  međuvremenu, ubistvo Olivera Ivanovića u januaru 2018. godine. Moramo nešto učiniti da ovo rešimo. Dakle, ako stvorite ASO/ZSO u ovom kontekstu kada Beograd definiše da biti Srbin znači imati stranačko članstvo, a ne nacionalni identitet, stranačko članstvo Vučićeve stranke, onda biste legitimisali taj pritisak Beograda, ne biste dali ništa Srbima sa Kosova. Zbog toga je ovo dodatni argument zašto to ne možemo prihvatiti.

NP: Na šta tačno mislite kada govorite o zameni 100% poreza reciprocitetom?

Kurti: Reciprocitet je konstruktivan i zdrav kriterijum dobrosusedskih odnosa i bilateralnih odnosa uopšte. Vozačka dozvola Kosova nije prihvaćena u Srbiji. Ako naš vozač kamiona sa kosovskom robom krene u Srbiju, može da dobije kaznu od 800 evra; roba koju on može imati u kamionu neće biti dozvoljena tamo jer će na sertifikatu o proizvodnji pisati Republika Kosovo – neće je prihvatiti. Zatim, u Gračanici možete da imate nastavnika Srbina koji je stekao svoju diplomu na Univerzitetu u Nišu, Kragujevcu ili Beogradu, ali Albanac koji je diplomirao na Univerzitetu u Prištini ne može da predaje u Bujanovcu, Preševu ili Medveđi. A to je zapravo potpisano kao sporazum u Briselu, ali ga Srbija nije sprovela. Potreban nam je reciprocitet u našim odnosima, potrebna nam je simetrija da bismo imali korektnost u našim bilateralnim odnosima.

NP: Dakle, vi govorite o reciprocitetu oko ovakvih pitanja, tehničkih pitanja?

Kurti: Da, dokumenti, potvrde, putne isprave, vozačka dozvola, za slobodu kretanja ljudi, usluga, kapitala, vozila, autobusa, kamiona i automobila, tako da postoji potpuni reciprocitet. Dana 7. decembra 2011. godine naš parlament je usvojio rezoluciju za pun politički, ekonomski i trgovinski reciprocitet sa Srbijom, ali nijedna vlada ga do sada nije sprovela.

NP: Uvek je bila politika EEAS-a (Evropska služba za spoljne poslove) da lideri dve strane izveštavaju o onome o čemu su razgovarali i dogovorili u Briselu tokom facilitiranih razgovora. To je rezultiralo pogrešnim informisanjem i nedostatkom transparentnosti. Kako biste kao premijer i, verovatno, jedan od lidera kosovske strane, to promenili?

Kurti: U prošlosti su rekli da će na kraju sporazum biti usvojen u parlamentu dvotrećinskom većinom. Mislim da ne bi trebalo čekati kraj za dvotrećinsku većinu, već od samog početka treba početi s dvotrećinskom većinom. Stvoriću pregovarački tim sa dva nivoa. Jedan nivo, profesionalci i stručnjaci, tehnički nivo, a drugi nivo – nivo političkog predstavljanja, gde bih voleo da dovedem i opoziciju. A njihovo dovođenje znači da ćemo stvoriti nacionalni konsenzus. Ne bismo smeli da dozvolimo Srbiji da bude klin na našoj političkoj sceni, kao što smo videli u prethodnoj vladi, kada su oni sa 59 glasova od 120, većina prisutnih na plenarnom zasedanju, izglasali državnu delegaciju za dijalog sa Srbijom, nije u redu, ne može tako. Tako da ću imati puno unutrašnjih dijaloga o dijalogu sa Srbijom. Potreban nam je konsenzus, nacionalni konsenzus. Postoji toliko mnogo stvari oko kojih se možemo svađati. Srbija ne bi trebalo da bude jedna od njih. I, naravno, redovno ću podnositi izveštaje parlamentu jer bih ja morao da predsedavam timom.

NP: Spomenuli ste g. Borelja koji će bukvalno za nekoliko dana preuzeti funkciju visokog predstavnika EU. Rekao je da će njegovo prvo putovanje biti na Kosovo. O čemu ste već razmišljali i koje ste pripreme obavili u vezi sa ovom posetom? Koji su vaši ciljevi?

Kurti: Pa, hoću da vidim da li će se gospodin Borelj odvojiti od gđe Mogerini. Važno je to znati. Postoji otvorena rana iz poslednje dve godine tajnih razgovora dva lidera u vezi sa razmenom teritorija. Naš
predsednik je očigledno imao dve godine da ubedi narod Kosova da se uključi u ovu avanturu. On to nije uspeo da učini, umesto toga pokrenuo je najveći protest ikada protiv sebe u kosovskom posleratnom periodu, naime, protest 29. septembra 2018, kada je desetine hiljada ljudi izašlo na ulice Prištine uz moto: „Narod se ne pokorava jednom čoveku”, individualnom biću. Dakle, moraćemo da zatvorimo ovu ranu. Njihov projekat zamene teritorija nije uspeo. Ideja još nije mrtva. Predložiću tri principa za zatvaranje ove rane. Princip broj jedan: Nema dogovora bez dijaloga. Jer to su pokušavali da urade, tajni pregovori za dogovor, za brzo rešenje. I bili su skoncentrisani na slavlje posle dogovora, više nego na dijalog pre sporazuma. Drugi princip: Nema dijaloga sa mapama. Možemo razgovarati o tome kakva bi trebalo da budu prava naroda, kako ćemo se odnositi jedni prema drugima kao dve zemlje, šta možemo učiniti da radimo zajedno i sarađujemo, bilateralno ili multilateralno; koje su potrebe zajednica sa obe strane granice; ali to ne možemo učiniti sa mapama, kao da smo neki vojni generali iz Prvog svetskog rata sa ne tako oštrim olovkama nad mapama, koji pokušavaju da precrtavaju i igraju se geopolitičkom vatrom. Ne, nema dijaloga sa mapama. I princip broj tri – pa, pošto će mape postojati, znamo to – nema mapa sa predsednicima oko njih. Samo sa stručnjacima za demarkaciju. Bez predsednika oko mapa. Dakle, gde god postoje mape, ne želim da vidim predsednike tu. Ovo je princip broj tri. Radujem se što ću razgovarati o tome sa gospodinom Đuzepom Boreljem. Ovo je ključno. Da bismo pripremili budući dijalog, ovu ranu moramo zatvoriti.

NP: Rekli ste da želite da razgovarate sa srpskom zajednicom i govorili ste to već nekoliko godina – to je jedan od vaših ključnih ciljeva, ostvariti normalizaciju sa njima. Ne verujem da ćete to tek početi da radite prvog dana nove vlade. Koliko ste već do sada razgovarali sa kosovskim Srbima, šta ste saznali od ovih građana i koji su vaši neposredni ciljevi proistekli iz toga?

Kurti: Sreo sam se sa mnogim Srbima širom Kosova dok sam bio u opoziciji, ali to su bili vrlo često sastanci za koje su se plašili da bi mogli da dođu u javnost i onda bi ih na njh udarile paralelne strukture Srbije. Dakle, sada će biti drugačija faza, jer mi ćemo biti u vladi i moći ćemo da ih zaštitimo; jer, bilo mi je teško da se sastanem sa kosovskim Srbima dok je naša vlada vodila razgovore sa Srbijom o njima, umesto da direktno razgovara sa njima. Dakle, kao opoziciji bilo nam je teško da vodimo ovaj dijalog odozdo dok smo imali drugi dijalog vođen odozgo, dijalog moćnih vlada obe strane.

S druge strane, da biste imali uspešan dijalog, morate biti u mogućnosti da ga podržite materijalno, finansijski, što vlada može da učini. Ako se albanski i srpski poljoprivrednici u jednom selu dogovore oko semena, đubriva i prerade hrane, zatim, poljoprivrednog tržišta i načina na koji država treba da ga subvencioniše, tada im možemo pružiti podršku. Zato mislim da je sada puno bolje i radujem se susretu s njima i realizaciji nekih zajedničkih projekata. Nije dijalog za pomirenje. Ja ne treba da se pomirim sa Srbinom iz Gračanice. Šta su mi oni uradili? Ni ja njima nisam ništa učinio. Dakle, pomirenje će se dogoditi kada Srbija prizna Kosovo i suoči se sa sopstvenom prošlošću. Znate, pomirenje je u vezi sa prošlošću, a dogovor je o budućnosti. Pomirenje je u vezi sa činjenicama, a dogovor je o vrednostima. Sa Srbijom, čak i kad smo se složili o vrednostima, nismo se slagali u vezi sa činjenicama. Ono što se desilo na Kosovu, oni ne žele da priznaju, ne žele da prihvate. Mislim da oni ne žele da priznaju nezavisnost Kosova jer ne žele da priznaju šta su ovde uradili. Dakle, pokazalo se kao nedovoljno da se dogovorimo o vrednostima, recimo o evropskim integracijama, miru, demokratiji, razvoju, bezbednosti, saradnji i svim tim stvarima, sve dok se ne složimo o činjenicama. Tako da dogovor oko vrednosti kada se ne slažete u vezi sa činjenicama čini krhkim svaki sporazum. A to pomirenje ne bi trebalo da se dogodi između Albanaca i Srba iz Prištine i Gračanice. Dijalog odozdo stoga ne bi trebalo da bude dijalog o pomirenju, već dijalog za razvoj, radna mesta i pravdu. A, znate, mafija, organizovani kriminal je multietnički. Dakle, hajde da napravimo neku multietničku borbu protiv organizovanog kriminala koji je multietnički. Poslovi i pravda.

NP: Kada planirate da se sastanete sa predsednikom Vučićem i / ili gospođom Brnabić?

Kurti: Pa, trebalo je da odem u Berlin na konferenciju i, mislim, da budem u panelu sa gospođom Brnabić, ali ona je to otkazala jer je imala neke druge obaveze. Naravno, mi ćemo se u nekim drugim okolnostima sastati, za mene, znate, to i nije neki događaj. Naravno da ću sada učestvovati na različitim nivoima i sigurno ću ih sretati. Ali, dijalog pod facilitacijom Brisela, to je zasebna stvar, dok se ove druge stvari mogu dogoditi.

Intervju, koji je vođen na engleskom, u celini možete pročitati ovde.

SHARE