Balkan na Bliskom Istoku

Umesto da se naši političari bave procesom izgradnje mira kod nas, poslužili su kao marionete Trumpovog sistema i učestvovali u dobijanju par dodatnih predizbornih poena u Trumpovu korist. Postali su deo sveopšte Trumpove kampanje za „rešavanje“ konflikta između Izraela i Palestine. Umesto da se bavimo lokalnim konfliktom, postali smo deo jednog drugog i mnogo dužeg konflikta. Preko noći, Balkan je dobio svoju ulogu na Bliskom Istoku.

0
86

Još od otvorenog konflikta na Kosovu 1999. pa sve do danas, svi mi zajedno pokušavamo, čekamo i očekujemo neko rešenje koje će doneti trajni mir na Balkanu i na prostoru bivše Jugoslavije. Kosovo, više od dve decenije posle rata i dalje je u fazi zamrznutog konflikta iliti negativnog mira, i još uvek u ranoj fazi izgradnje mira i procesa pomirenja. Još od Kumanovskog sporazuma, sastanaka u Beču, proglašenja nezavisnosti, barikada i Briselskog sporazuma, godinama unazad, nadamo se da će jedan od sastanaka političara konačno doneti nešto pozitivno kako na relaciji Kosovo-Srbija, tako i čitavom regionu. Sve ove godine, takav trenutak se još uvek nije dogodio. 

Poslednjih meseci slušali smo vesti o konačnom uključivanju Amerike u proces pregovora između Kosova i Srbije. Konačno, nakon mnogo odlaganja, srpski i albanski političari sastali su se u Beloj kući u Vašingtonu. Tokom sastanka koji se desio 3. i 4. septembra, mnogi od nas nisu znali šta da očekuju, jer informacije koje smo dobijali sa obe, srpske i albanske strane, bile su kao po običaju drugačije. Sa druge strane, očekivano ili ne, na sastanku se pojavio i predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Trump. Sve ove najave, pompa, Trumpovo prisustvo, potpisi, sporazumi… odrazili su se u javnosti kao nešto „istorijsko“. Istorijski momenat se zaista desio, ali pitanje je postalo za koga? 

Mnogi bi se zapitali čemu pitanje za koga, kada je povod sastanka bio odnos između Kosova i Srbije, dakle mora i biti o njima i relaciji među istim. Međutim, veština Trumpove administracije da gotovo sve okrene u njegovu korist još jednom se pokazala u najboljem svetlu. 

Dok se u sporazumu nalaze tačke koje se zaista i odnose na Kosovo i Srbiju, pre svega izgradnja autoputa, uspostavljanje železničkog saobraćaja, učešće u Mini Šengenu, korišćenje jezera Gazivode, priznanje diploma i pronalaženje i identifikacija nestalih lica – postoje i neke tačke koje su fokus ovog sastanka sa Balkana premestile na Bliski Istok. 

Naime, poslednja tačka sporazuma koje je potpisalo Kosovo, odnosi se na obostrano priznanje između Kosova i Izraela. Sa druge strane, u sporazumu koji je potpisala Srbija, Beograd se saglasio da premesti svoju ambasadu u Jerusalim. Ova poslednja tačka u sporazumu, koji je istorijski za Ameriku i Bliski Istok, ali ne i za Kosovo i Srbiju, pretvorila je ovaj sporazum u mnogo više od onog o Balkanu. Ova tačka, odvela je Balkan na Bliski Istok i automatski u naš mirovni proces uvukla i druge konflikte, kao konflikt između Izraela i Palestine. 

Još jedan razlog zašto ovaj sporazum ništa istorijsko nije doneo Srbiji i Kosovu, već drugima govori i reakcija američkog predsednika, Donalda Trumpa na isti. Naime, po završetku sastanka, na tviteru, kao i obično, Trump se pohvalio istorijskim momentom za mir na Bliskom Istoku. „Još jedan sjajan dan za mir na Bliskom Istoku – većinski muslimansko Kosovo i Izrael usaglasili su se da normalizuju i uspostave diplomatske odnose. Dobro odrađeno! Slede druge muslimanske i arapske države!“, napisao je Trump na svom profilu. Pored toga, Trump je i čestitao predsedniku Srbije na odluci da premesti ambasadu u Jerusalim. Dakle, istorijski momenat se jeste desio, samo ne za nas. 

Umesto da se naši političari bave procesom izgradnje mira kod nas, poslužili su kao marionete Trumpovog sistema i učestvovali u dobijanju par dodatnih predizbornih poena u Trumpovu korist. Postali su deo sveopšte Trumpove kampanje za „rešavanje“ konflikta između Izraela i Palestine. Umesto da se bavimo lokalnim konfliktom, postali smo deo jednog drugog i mnogo dužeg konflikta. Preko noći, Balkan je dobio svoju ulogu na Bliskom Istoku. 

Drugo pitanje koje će doći na red veoma brzo jeste kako će se ovi potpisi srpskih i albanskih predstavnika odraziti na buduću saradnju sa arapskim državama. Pomeranje ambasade u Jerusalim direktno krši rezoluciju Ujedinjenih Nacija 478 i Kosovo i Srbija će biti prve evrospke zemlje koje će tako nešto uraditi. Sa druge strane, predstavnici Evropske unije već su reagovali po tom pitanju i iskazali veliku zabrinutost. Dakle, ne samo da potpisima prkosimo arapskim državama, na neki način produbljujemo konflikt između Palestine i Izraela, prkosimo Evropskoj uniji i otvoreno zauzimamo poziciju Amerike predvođenu Trumpom, već se naši političari uporno upliću u još veće probleme, umesto da rešavaju naše. 

Iako ovaj sporazum između Kosova i Srbije nije pravno obavezujući i ne mora biti u potpunosti ispoštovan, čini se da je doneo više novih problema nego što je rešio stare. Ovaj sporazum poslužio je kao ništa drugo nego deo Trumpove kampanje, podržao njegovu politiku na Bliskom Istoku, koja je sve samo ne mirotvorna i dislocirao Kosovo i Srbiju sa Balkana na istok.

Umesto da je nešto urađeno za rešavanje problema svih ljudi na Kosovu, mi, i Srbi i Albanci, uključeni smo u konflikt koji već decenijama ne vidi rešenje. Umesto da se bavimo lokalnim problemima i lokalnim mirom, bez naše odluke postali smo prve evropske države koje će imati amabasade u Jerusalimu. Umesto da se bavimo nama, jer je i naša situacija odavno komplikovana, postali smo deo još dužeg konflikta. Umesto da se bavimo Balkanom, sporazumom smo završili na Bliskom Istoku. 

Napomena: Mišljenja i stavovi izneseni u ovom tekstu su isključivo autorski i ne predstavljaju nužno stavove i mišljenja New Perspektive.

SHARE