Berlinski samit, dijalog i granice

0
132

Lideri Zapadnog Balkana okupili su se krajem aprila u Berlinu na poziv nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Emmanuela Macron-a. Na takozvanom Berlinskom samitu razgovaralo se o međususedskim odnosima i mogućnostima pomirenja, sa fokusom na dijalog između Kosova i Srbije. 

Dnevne austrijske novine Der Standard su izvestile da je cilj regionalne konferencije da se “ugasi” plan o razmeni teritorija, dodavši da kabinet nemačke kancelarke ima za cilj da predloži jedan specijalan status za severni deo Kosova. Sa druge strane, New York Times je naglasio neslaganje između dva kosovska lidera, predsednika Hashima Thaçija i premijera, Ramusha Haradinaja: “Ako žele da imaju bilo kakvu nadu za smirivanje tenzija između Kosova i Srbije i prevazilaženje ćorsokaka u razgovorima o normalizovanju odnosa, onda, kažu analitičari, prvo treba da se založe za jedan drugi mir, onaj između dva kosovska  lidera”.

Prema obaveštenjima,tokom sastanka su razlike između Kosova i Srbije ponovo naglašene, kao i one u okviru Evropske unije i one između samih kosovskih lidera. Međutim, prema navodima medija, oba kosovska lidera tražila su bezuslovno priznanje Kosova od strane Srbije. Nakon formalnog sastanka i večere, predsednik Thaçi je sastanak ocenio kao težak, dok je priznao da nije bilo konkretnog rezultata za Kosovo. Dijalog između Kosova i Srbije treba da se nastavi bezuslovno, rekao je on, naglasivši i da će “pod bilo kojim okolnostima Kosovo ostati multietničko, neće biti razmene teritorija, a nastavlja se sa ulaganjem maksimalnih napora da se u teritoriju Republike Kosovo uključi dolina Preševa, Medveđe i Bujanovca”.

Dan kasnije, premijer Haradinaj je izjavio da je tokom sastanka bilo saglasnosti od strane svih prisutnih u Berlinu da se neće razgovarati o pitanju teritorije i granica između Kosova i Srbije. Isto tako, premijer Haradinaj je informisao da mu je predložena suspenzija takse od 100% na srpske proizvode, na nekoliko meseci, da bi se pružila šansa dijalogu.  

Kako su izvestili mediji, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, je rekao da, posle razgovora koji su trajali nekoliko časova u okviru Samita, nije zadovoljan “statusom quo”. “Želeo bih da počnemo dijalog, zato što je on jedina garancija za stabilnost”, izjavio je Vučić. On je rekao da je tražio ukidanje takse na srpske proizvode, takse koja je blokirala dijalog između dve zemlje od novembra meseca prošle godine. Upitan o ideji promene granica, predsednik Srbije je ironično rekao da mu “nije jasno o kojim granicama pričamo – onim koje priznaje Nemačka, ili onim koje priznaje Grčka.”

Za srpskog ministra spoljnih poslova, Ivicu Dačića, “najveći uspeh sastanka u Berlinu bi bio ako bi ubedili Prištinu da povuče neopravdanu odluku za taksu na srpske proizvode.” Izvešteno je da je Dačić isto tako rekao da “Priština ne želi da bude dijaloga, već samo želi priznavanje nezavisnosti Kosova.” Prema njegovim rečima, priznavanje Kosova sa sadašnjim granicama je nemoguća misija.  

Mediji su izvestili da je nemačka kancelarka, Angela Merkel, poručila da konačno rešenje između Kosova i Srbije ne sme da “bude na štetu ostalih zemalja u regionu.” I predsednik Francuske, Emmanuel Macron, je rekao da njihov cilj nije da nametnu rešenje za Beograd i Prištinu. “Mi želimo da procenimo sve mogućnosti, ali i da izbegnemo moguće tenzije u regionu, koje mogu da se dese zbog opcija koje su na stolu,” rekao je Macron.

Posle sastanka, Kancelarija za štampu nemačke kancelarke je objavila samo zaključke zajedničkog francusko-nemačkog predsedavanja. Prema navodima ovog dokumenta  “Srbija i Kosovo su se složili da nastave svoje napore na realizaciji postojećih sporazuma i da se konstruktivno angažuju u dijalogu za normalizaciju odnosa posreovanom od strane EU, sa ciljem da se postigne jedan sporazum koji treba da bude sveobuhvatan, politički održiv i koji će doprineti regionalnoj stabilnosti.

Prema rečima švedskog diplomate, Carla Bildta, najkonkretniji rezultat samita u Berlinu u vezi sa balkanskim pitanjem je određivanje zakazivanje jednog drugog sastanka u Francuskoj, u julu mesecu.

Sa druge strane, Bodo Weber, visoki saradnik Transatlantskog instituta Saveta za politiku demokratizacije, je rekao da se nada da je sastanak “takođe označio konačnu smrt ideje o o razmeni teritorija, iako se čini da je predsedniku Macronu potrebno malo više vremena da shvati zašto ova opasna ideja treba i trebalo je da se stopira po svaku cenu”.

Daniel Serwer, direktor Programa za upravljanje konfliktima u Centru za napredne međunarodne studije Univerziteta Johns Hopkins, je podvukao promenu stava francuskog predsednika, Emanuela Macrona, što se tiče promene granica. “Ono što sam ja razumeo je da se predsednik Macron pridružio protivljenju za bilo koju promenu granica, što je za mene podesna stvar. Nadam se da će ovo otvoriti put jednoj ozbiljnijoj diskusiji za normalizaciju odnosa” rekao je Serwer.

I zamenik predsedavajućeg Parlamentarne Grupe CDU/CSU u nemačkom parlamentu, Johann David Wadephul, je izjavio da se oseća oslobođen činjenicom da su “razgovori o razmeni teritorija” stvar prošlosti. “Poverenje između Srba i Kosovara i stabilnost u regionu se mogu postići samo preko pravno obavezujućih sporazuma o normalizaciji odnosa, ali ne preko razgovora o razmeni teritorija”, rekao je Wadephul u jednoj izjavi za internet stranu parlamentarne grupe “cducsu.de”.

Profesor Univerziteta u Gracu, Florian Bieber, je rekao da je jedina alternativa za razmenu teritorija i cilj ovog samita bilo zatvaranje diskusije o ovom pitanju, kao i da Francuska do nekog stepena prihvata nemački stav da neće biti rešenja ako granice treba da se menjaju. “Nije jasno kako bi izgledala ostala rešenja, ali bi ona trebalo da sadrže postojeće granice,” naglasio je Bieber.

Naredni sastanak za Zapadni Balkan, kao nastavak samita u Berlinu, će se održati 1. jula u Parizu na poziv francuskog predsednika, Emmanuela Macron-a.

SHARE