Berlinski Uskrs

Berlinski sastanak je, kako smo videli, samo još jedan u nizu onih sastanaka koji našem regionu treba da daju dodatni impuls, kako to reče gospodja Merkel, ali koliko je taj impuls bio jak ostaje da vidimo u budućnosti. A do tada moramo da trpimo posledice nekih impulsa iz prošlosti i sa nekih drugih meridijana mnogo dalje od Berlina.

0
178

Pre svega što bismo mogli da kažemo nakon sastanka lidera Zapadnog Balkana u Berlinu, a u organizaciji Makrona i Merkelove, je ona poznata narodna poslovica tresla se gora rodio se miš. S obzirom na medijsku priču koja je pratila ovaj sastanak, kao i očekivanja samih građana, poruke sa pomenutog skupa su, blago rečeno, benigne i neočekivane. Dok se ovde taj sastanak predstavljao kao sudbinski za celokupan proces pregovora na relaciji Beograd – Priština, zaključci sa sastanka su skoro pa sasvim beznačajni. Ako su svi lideri zapadnog Balkana putovali u Berlin samo zbog ovoga, onda je ovo klasičan turistički izlet i ništa više.

Naravno, svima je jasno da je na pomenutom sastanku verovatno bilo i onih razgovora čije poruke nisu za javnost ali takvi razgovori i njihove poruke obično kasnije izađu na videlo. A iskustvo nam govori da kod nas na Kosovu to obično bude i prekasno. A na to nas navode izjave nakon sastanka obeju strana u pregovorima iz kojih vidimo da se stavovi nisu promenili baš nimalo pa se samim time može predpostaviti i njihovo delovanje u budućnosti.  Dok Beograd poziva na ukidanje taksi i povratak traženju nekog rešenja, dotle Priština ponovo poziva na uključivanje SAD u pregovore. A u medjuvremenu, na terenu nema promene a, što je najgore, narod čeka neko rešenje.

Drugi dan pravoslavnog Uskrsa u Berlinu je jedino obeležilo kuckanje jajima predsednika Srbije i gospodje Mogherini; iako ne znamo čije je jaje bilo jače, po njihovim osmesima moglo bi se zaključiti da je rezultat nerešen. Bilo bi mnogo zanimljivije kada bi to kuckanje bilo izmedju predsednika Srbije i predsednika Kosova – rezultat tog kuckanja bi bio mnogo značajniji. Uostalom medju pomenutim predsednicima je i do sada bilo dovoljno kuckanja pa bi pomenuto bilo previše. A i iz dosadašnjeg iskustva znamo da bi se čak i to kuckanje pretočilo u neku taksu ili zabranu tako da bolje neka se drže zvaničnog protokola.

Izjave organizatora sastanka Makrona i Merkelove su odmah na početku sklonili svaku sumnju da je pomenuti sastanak prekretnica pa je ostatak sastanka protekao u, ako ništa drugo, onda makar prazničnoj atmosferi. Još samo kada bi se takva amtosfera preselila i na naš teren koji zavisi od takvih pregovora bilo bi idealno, ali možda su to samo naša preterana očekivanja. S obzirom da je veći deo sastanka održan iza zatvorenih vrata, možda bismo ipak za krajnji zaključak trebali da sačekamo poteze svakog ponaosob jer će skoro pa sigurno ti potezi biti inspirisani onim što je na sastanku rečeno.

Berlinski sastanak je, kako smo videli, samo još jedan u nizu onih sastanaka koji našem regionu treba da daju dodatni impuls, kako to reče gospodja Merkel, ali koliko je taj impuls bio jak ostaje da vidimo u budućnosti. A do tada moramo da trpimo posledice nekih impulsa iz prošlosti i sa nekih drugih meridijana mnogo dalje od Berlina.

SHARE