Bolje status kvo ili razmena teritorija?

Pored regionalne destabilizacije koju bi mogla dovesti promena granica između Kosova i Srbije, scenario potencijalnog razdvajanja je u praksi komplikovan. To je zato što razmena teritorija podrazumeva moguće nepravilno pomeranje stanovništva.

0
510

Jedna od tema koja je sa pravom obuhvatila pažnju javnosti na Kosovu i Srbiji je i mogućnost za razmenu teritorija između Kosova i Srbije. Sa ovakvom vrstom kompromisa, Kosovo bi trebalo da uzme Preševsku dolinu, dok bi Srbija dobila Severnu Mitrovicu. Iako reč kompromis nosi jednu pozitivnu konotaciju, u slučaju Kosova i Srbije, uzimajući u obzir implikacije koje će proizvesti potencijalna razmena teritorija, može se tvrditi argumentima da je status kvo najbolja opcija u odnosu između Kosova i Srbije. To je zato što razmena teritorija može imati zaista negativne implikacije.

Kao prvo, argumentovano je od strane Davida Phillips-a, bivšeg savetnika američkog Stejt Departmenta, da promena granica može destabilizovati region i uticati na podsticanje nasilja na ovom delu Balkana. Phillips uzima kao primer slučaj razdvajanja Indije (1947), u Indiju i Pakistan, što je rezultiralo nasiljem i masovnim migracijama. Nadovezujući se na to, moramo imati na umu da živimo u regionu koji se odlikuje ozbiljnim nacionalističkim tendencijama među etničkim grupama i u takvim okolnostima može doći do etničkog sukoba na Kosovu i u regionu. Ovo, dodaje Phillips, bi dodatno destabilizovalo krhke balkanske države koje imaju multietnički sastav.

Pored regionalne destabilizacije koju bi mogla izazvati promena granica između Kosova i Srbije, scenario potencijalnog razdvajanja je u praksi komplikovan. To je zato što razmena teritorija podrazumeva moguće pomeranje stanovništva. Ovaj scenario može dovesti do nepravilnih pomeranja stanovništva. Na primer, kao što ističe Phillips, Albanci koji žive u severnom delu Ibra će biti u dilemi da li da ostaju u toj zoni ili bi o njima trebalo misliti u kontekstu migracije i kompenzacije. U procesu razmene teritorija trebalo bi razmisliti o jednoj pravednoj podeli zemlje koja bi uzela u obzir i vrednost te zemlje. 

Za razmenu teritorija postoji jedna vrsta neslaganja i unutar samih država, Kosova i Srbije. Poznavalac prilika u regionu, Ben Andon, kaže da ni Kosovo ni Srbija nisu postigli saglasnost unutar svojih država u vezi sa najpodesnijim načinom za razmenu teritorija. Pored toga što on naziva ovo jednom opasnom idejom, on naglašava da ni sama srpska crkva nije uvek bila saglasna sa načinom na koji bi se izvršila razmena teritorija. Ovo još više komplikuje proces ponovnog određivanja granice između dveju država. 

Važno je istaći da, iako ponovno određivanje granica predstavlja jedan pokušaj za kompromis između Kosova i Srbije, i pretpostavlja se da doprinosi određenim interesima država za integraciju u različite nadnacionalne strukture, u stvari, ovaj proces će, izgleda, izazvati kasniju integraciju Srbije i Kosova u ove strukture. U ovom kontekstu, tu su značajni eksponenti ključnih država nadnacionalnih struktura kao što je nemačka kancelarka Angela Merkel koja ističe da Kosovo i Srbija treba da daju prioritet integrisanju u evropske strukture i da jedan scenario razmene teritorija ne treba da se desi. Merkel na veoma jasan način navodi: “Postoji jedna evropska perspektiva za sve zemlje Zapadnog Balkana.” Ove reči imaju pozitivne tonove optimizma i nade i, nadasve, povećavaju vrednost argumentu da razmena teritorije između Kosova i Srbije nije najbolja moguća opcija. 

SHARE