Cena priznanja, cena povlačenja

Da smo svi skupa pametni - a pokazalo se u poslednjih 20ak godina da i nismo baš -  da se okrenemo konstruktivnom dijalogu i konačnom rešenju pitanja koje obe strane toliko opterećuje, mislim da bi bilo prostora za razrešenje problema i za iskorak u budućnost. A radeći ovakve stvari samo da bi se napakostilo drugoj strani i bez realne koristi za stranu koja sprovodi takve akcije, bojim se da ćemo još dugo, dugo ostati sami svoji taoci.

0
209

Republika Nauru je 17. zemlja koja je povukla priznanje Kosova, izjavio je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.

“Srpska diplomatija predvođena Ivicom Dačićem nastavlja divlju kampanju protiv nezavisnosti Republike Kosovo, tvrdeći da su različite države, uglavnom afričke, povukle priznanje o nezavisnosti”, stoji u tekstu Gazete Express. “Oko 340 hiljada dolara platila je Srbija kako bi kupila pismo kojim Centralnoafrička Republika povlači priznanje nezavisnosti Kosova”, navodi se dalje.

Ovo su samo neki od naslova srpskih i kosovskih medija ovih dana, a koji se odnose na temu povlačenja/nepovlačenja priznanja Kosova od strane određenih država. I dok srpski ministar spoljnih poslova Ivica Dačić tvrdi da je do sada 17 zemalja povuklo priznanje Kosova, kosovski političari se uporno trude da to demantuju. Međutim, tu sami upadaju u svojevrsnu paradoksalnu situaciju gde sa jedne strane tvrde da nema povlačenja priznanja i da je sve to srpska propaganda, a sa druge strane uslovljavaju povlačenje takse i nastavak dijaloga upravo okončanjem kampanje Srbije za povlačenje priznanja. E sada, ja bih voleo da se odluče i da nam kažu ima li tih povlačenja priznanja ili ne? Ali šta god da je istina, malo mi je ipak iritantna ova histerija u medijima, a i među kosovskim zvaničnicima, oko ove teme. Pa ako ćemo tako gledati, da li mogu izneti podatak koliko je novca Kosovo potrošilo u ovih 11 godina od proglašenja nezavisnosti na lobiranje, na lobiste, pa i na samu kupovinu priznanja određenih država? Bašbi bilo zanimljivo videti te podatke. I to sve uz strahovit pritisak svih svetskih sila sponzora nezavisnosti Kosova na sve zemlje sveta da priznaju Kosovo kao nezavisno. Kada kažem pritisak, naravno da mislim i na uslovljavanja, ucene, trgovinu uticajem i sve što ide u tom paketu. Voleo bih da čujem zašto je to legitimno, a srpsko lobiranje (mada se ne slažem sa tom praksom) nelegitimno?

Bilo kako bilo, celokupna situacija je pomalo haotična, ali pre svega, po mom mišljenju, nepotrebna. Kao što sam u jednom ranijem tekstu napisao, niko neće slediti primer Palau-a (uz svo uvažavanje ove države) i zbog toga promeniti svoju poziciju prema Kosovu, kao što ni priznavanje Kosova od bilo koje zemlje na svetu neće promeniti stav zemalja kao što su na primer Španija ili Kipar da promene svoj stav o nepriznavanju Kosova kao države. Definitivno smatram da su se za ovih 11 godina od jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova iscrpele te mogućnosti i što se tiče priznavanja i nepriznavanja, tj. da ko je hteo do sada je priznao Kosovo kao nezavisno, a ko nije to neće ni učiniti. Došli smo do tačke kada je jasno da će neki procesi nastaviti da se odvijaju jedino uz sporazum Srbije i Kosova na kome se toliko i insistira u poslednje vreme. Jedino takvim sporazumom se mogu stvari pomeriti napred i što se tiče zaokruživanja kosovske države, ali i daljeg napretka Srbije na njenom strateškom putu. Naravno, doći do tog sporazuma je vraški teško i samo po sebi previše komplikovano, da su apsolutno nepotrebne provokacije tipa takse sa kosovske strane ili povlačenja ili „povlačenja“priznanja određenih afričkih država malog uticaja.

Da smo svi skupa pametni, a pokazalo se u poslednjih 20ak godina da i nismo baš, da se okrenemo konstruktivnom dijalogu i konačnom rešenju pitanja koje obe strane toliko opterećuje, mislim da bi bilo prostora za razrešenje problema i za iskorak u budućnost. A radeći ovakve stvari samo da bi se napakostilo drugoj strani i bez realne koristi za stranu koja sprovodi takve akcije, bojim se da ćemo jošdugo, dugo ostati sami svoji taoci.