Cena takse

Posle uvođenja takse od 100 odsto za proizvode iz Srbije, Vlada Kosova još uvek nije dala neku alternativu koja bi omekšala ogorčenje srpskog stanovništva, zaustavila povećanje cena i krijumčarenje.

0
834

Serbeze Haxhiaj/Milutin Miletić
(Priština/Leposavić)

Milenko Todorović je u svom džepu počeo da oseća taksu uvedenu za srpske proizvode. On kaže da je uvođenje takse donelo novo uznemirenje među ljudima na severu.   

Ovaj stanovnik severnog gradića Kosova, Leposavića, koji se snabdeva proizvodima iz Srbije, kaže da taksa otežava život ljudi. 

“Prisutna je politička tenzija stvorena zbog takse. Stvoren je jedan osećaj uznemirenosti. Postepeno povećanje cena proizvoda je pogoršalo planiranje života u ovom području, kaže on za New Perspektivu.

Krajem novembra meseca, vlada u Prištini je uvela taksu od 100 odsto za proizvode koji dolaze iz Srbije i Bosne i Hercegovine kao odgovor na oštru bitku koju one vode protiv državnosti Kosova.


Etničko ogorčenje

Taksa je došla nakon jednog talasa frustracije koji je u Prištini izazvalo neprimanje Kosova u Interpol, pošto je država na lobiranje za učlanjenje u ovu međunarodnu organizaciju potrošila više od 1.2 miliona evra, dok je, u međuvremenu, Srbija vodila jednu oštru kampanju protiv ovog učlanjenja.

Proizvodi u malim radnjama u Leposaviću, najsevernijoj opštini Kosova nastanjenoj većinskim srpskim stanovništvom, dolaze iz Srbije. Tu ćeš retko naći neki drugi proizvod, uglavnom one iz Bosne i Crne Gore. 

Trgovci se žale da je taksa mnogo otežala njihove biznise, jer jedina veza koju imaju sa Srbijom jeste ona preko granice.   

Gotovo dve decenije nakon rata 1998-99. godine koji je priveo kraju   režim Slobodana Miloševića na Kosovu, stanovnici na severu Kosova ostaju pod snažnim uticajem vlade u Beogradu.

Otkada je proglašena nezavisnost Kosova 2008. godine, vladi u Prištini je trebalo mnogo više od reči da ubedi Srbe pokušavajući da ih integriše.   

Kosovo uvozi robu iz Srbije u vrednosti od oko 400 miliona evra, dok izvozi oko 20 miliona u ovu zemlju i odluka da se zatvori ovaj kanal trgovine je na efektivan način počela da oštećuje obe strane.

Početne analize su pokazale da je taksa imala uticaja na izvoz Srbije prouzrokujući gubitke od oko 20 miliona evra. Štaviše, ovaj trend nastavlja da rizikuje da ostavi bez posla mnoge ljude u Srbiji, ali i na Kosovu. 

Na Kosovu, cene idu na gore, polako ali sigurno. Prvo što je dotaklo džepove siromašnih Kosovara je cena hleba. 

Hasan Berisha, penzioner iz Prištine, kaže da ljudi privremeno mogu da se uteše činjenicom da su zaustavili srpske proizvode i da su se osvetili.   

“Ali osveta se takođe oseća i u našim životima. Cene su počele da bivaju primetne i prvi koje je dotakao ovaj  potez su penzioneri,” kaže Berisha za New Perspektivu.


Postepeno povećanje cena   

Berisha kaže da, ako se nastavi primena ove takse, ona će još više opterećivati građane. “Mi trenutno nemamo neku analizu ovoga, zato što je još rano da se vide realni efekti. Ali, ako se srpski proizvodi zamene drugim proizvodima, plašim se da će to još više povećati cene,” kaže on.

Ni kod Srba politička obrazloženja Prištine ili Beograda nemaju veliku težinu. Oni kažu da su ostali zaglavljeni u političkoj borbi posle rata. 

Milenko, ekonomista iz Leposavića, kaže da je taksa otežala život običnim građanima. “Nedostatak hrane i lekova ili nemogućnost suočavanja sa cenama će samo stvarati neodrživost, uticati na povećanje kriminaliteta u društvu i proizvešće samo negativne efekte,” kaže on. 

Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, je u decembru mesecu sazvao sastanak Saveta bezbednosti UN-a, da bi se razmotrila situacija posle odluke za transformisanje KBS-a u armiju i uvođenja takse. U UN-u, strane su  bile čvrsto opredeljene za i protiv, kao i države koje su priznale i one koje nisu priznale Kosovo.

Od 1. januara su stupile na snagu nove restriktivne mere Prištine za Srbiju. Drugi talas takse je dotakao međunarodne brendove koji se proizvode u Srbiji i koji su do sada izvezeni na Kosovo.

Evropska unija je govorila jednom oštrom retorikom naspram kosovskih mera. “Ovo ne doprinosi dobrosusedskim odnosima i nije u skladu sa međunarodnim obavezama koje je Kosovo preuzelo,” rekla je šefica Kancelarije EU u Prištini, Nataliya Apostolova.

Bosna i Hercegovina, Kosovo, Srbija, Albanija, Crna Gora i Moldavija su deo Evropskog sporazuma o slobodnoj trgovini centralne Evrope (CEFTA), stvoren da se pomognu bivše komunističke zemlje u usklađivanju ekonomskih i pravnih sistema sa onima iz EU. Ali, ova tvorevina nije toliko pomogla trgovinske odnose između Srbije i Kosova.

Najavljuje se da sučeljavanja i političke tenzije između dve zemlje mogu brzo da se završe jednim sporazumom koji obuhvata razmenu teritorija. Međutim, građani poput Milenka kažu da “budućnost Srba na Kosovu nije sigurna.”

On misli da se političke tenzije često veštački stvaraju da bi se koristile u političke svrhe. Srbi na severu se uglavnom izdržavaju  naknadama iz budžeta paralelnih struktura Srbije na Kosovu. To je učinilo da ova zajednica još uvek oči okreće ka Beogradu i podložna je kontroli. 

Taksa je, takođe, uticala na povećanje prolaska robe preko alternativnih puteva iz Srbije ka Kosovu, od čega profitiraju krijumčari. Carina Kosova je obavestila da je krijumčarenje na severu povećano u poslednjim mesecima. 

Pored toga što je ispoštovala ulazak donacija, Vlada Kosova još uvek nije dala neku alternativu koja bi omekšala ogorčenje srpskih stanovnika na severu, zaustavila povećanje cena i pomogla trgovcima da se ne okreću ka zabranjenim stazama.

Tokom ovog perioda, prema podacima Vlade, pod kategorijom donacija, odnosno, robe humanitarne prirode (brašno, hrana, sanitarna roba, medicinski lekovi i gorivo za grejanje škola, bolnica i crkava), na Kosovo je ušla roba u vrednosti od oko milion evra. 

Uprkos pritisku Evrope, premijer Ramush Haradinaj je uporan što se tiče takse. “Taksa može da postane stalna, ako Srbija nastavi da se ponaša kao jedna mini-Rusija”, kaže premijer Haradinaj.

Predsednik Kosovske agencije za biznise, Agim Shahini, kaže da je, na osnovu početnih analiza, taksa uticala na povećanje cena za 1 odsto. “Ovo merenje je bilo u prvim danima kada je još bilo rezervi. Vrlo brzo će se osetiti realniji i dugoročni efekti takse,” rekao je Shahini za New Perspektivu.

Prema rečima Shahinija, taksa je pozitivno uticala samo na povećanje domaćih proizvoda za 20 odsto. “Kosovo uvozi robu u vrednosti od 3 milijarde evra i u ovoj cifri povećanje od, na primer, 10 odsto, se ne primećuje mnogo,” kaže Shahini.

Hasan Berisha je mišljenja da treba da se iznađu alternative kako taksa prema Srbiji “ne bi uticala na povećanje cena.

Pored takse, Milenko Todorović vidi jednu “nejasnu, nesigurnu budućnost” na Kosovu.

SHARE