Čovek ili broj

Kosovo je pre nekoliko godina krenulo u pregovore o svom konačnom statusu u želji da svoju nezavisnost i suverenitet reši na najbolji mogući način a suštinska pitanja na unutrašnjem planu nije rešilo.

0
436

Kada sam pre nekog vremena pisao blog o mojim iskustvima u procesu dobijanja lične karte Kosova, nisam ni pomišljao da sam do tada spadao u broj od oko 200 000 osoba koji žive i rade na Kosovu a da pritom nemaju lična dokumenta te države. Medjutim, podatak do kog je došla jedna nevladina organizacija je blago rečeno poražavajući. A to je pomenuti broj od oko 200 000 osoba na Kosovu koji nemaju nikakav dokument, i samim time su van svih društvenih tokova. Ostvarivanje svih prava vezanih za socijalni ili, naposletku, i politički karakter vezana je za posedovanje ličnih dokumenata. Na osnovu svega ovoga dolazi se do zaključka da neko svesno ili nesvesno krši osnovna ljudska prava time što ovom broju osoba i, slobodno možemo reći, stanovnika Kosova ne izdaje lična dokumenta.

Ali da zlo bude još gore, zvanične institucije se pozivaju na zakone koji ovim osobama ne dozvoljavaju izdavanje ličnih dokumenata jer ne poseduju jedan od mnoštva dokaza da su rodjeni, ili da im je jedan od roditelja rodjen na Kosovu. Pa samim time i zvanične institucije krše sopstvene zakone, a naposletku i sam Ustav. Mnogo je slučajeva da osobe zbog nemogućnosti ostvarivanja prava socijalne i političke zaštite u državnom sistemu Kosova odlaze i takvu zaštitu traže u zemljama koje su po ovom pitanju daleko fleksibilnije i liberalnije. Naravno, ne želim da zakon o državljanstvu Kosova predstavim kao loš ali je evidentno da pojedine institucije ne poštuju taj zakon, i time direktno krše prava čoveka i gradjanina garantovana medjunarodnim pravnim sistemom.

Ali da sramota bude još veća, ovo pitanje je postavljeno kao jedno od pitanja u toku procesa pregovora u Briselu pa je time bačena ljaga na pravni sistem Kosova, i on time predstavljen kao sistem koji ne funkcioniše, i koji nije sposoban da svojim pravnim lekom reši ovo pitanje na adekvatan način. Naravno, proces pregovora u Briselu je doneo rešenje i data je preporuka da se krene u evidenciju ovih gradjana u sistem državljana Kosova i da time pomenuti gradjani počnu da ostvaruju svoja prava i obaveze u društveno-političkom sistemu Kosova kao ravnopravni gradjani.

Ono što još moramo da napomenemo, a što uporno upire prst pažnje, je i to što institucije Kosova većim delom ne priznaju matične knjige Republike Srbije vezane za stanovništvo sa teritorije Kosova nakon 1999-te godine. Pa se mnoštvo mladih u ovom trenutku nalazi van svih društvenih tokova samo zato što neko sumnja u verodostojnost pomenutih matičnih knjiga koje su takodje po dogovoru u Briselu predate Kosovu u nameri da se uz pomoć tih podataka u što većoj meri i na što bolji način reši status tih gradjana. Medjutim, kao što se i očekivalo, do toga nije došlo, a zašto, verovatno još niko nije spreman da objasni.

Kosovo je pre nekoliko godina krenulo u pregovore o svom konačnom statusu u želji da svoju nezavisnost i suverenitet reši na najbolji mogući način a suštinska pitanja na unutrašnjem planu nije rešilo. Uostalom 200 000 osoba je svedok tome, 200 000 osoba ne glasa, a samim time i političke odluke po pravilu odmah učini nelegitimnim. Ovim podatkom Kosovo je sebe dovelo u situaciju da ni tačan broj stanovnika koji se navodi u zvaničnim evidencijama zapravo nije tačan, a o tome sam takodje pisao u blogu Prebrojavanje. Politički predstavnici predstavljaju i tih 200 000 osoba, kažem osoba, jer ti ljudi još nemaju status gradjana a da pomenute osobe nisu uopšte glasale, ne zato što ne žele već zato što im nije dozvoljeno i to samo zato što neko ne sprovodi zakon ili jednostavno ne želi da te ljude vidi u svom društveno-političkom sistemu. O ovome treba duboko razmisliti ako svi želimo da budemo demokratsko i otvoreno društvo sa jednakim pravima za sve.

SHARE