Da li je Mitrovica budućnost Kosova?

Mitrovica je postala popularna reč u popularnoj mašti kao podeljeni grad Albanaca i Srba pokraj reke Ibar. Ali, više od 20 godina nakon rata i kroz godine razvoja, rasterećenja i povremenog raspirivanja tenzija, Mitrovica se menja sa obe strane.

0
1052

Ako ovih dana odete do Mitrovice, na mesto gde obe strane grada gledaju jedna prema drugoj preko reke Ibar, zaključićete da je sporni glavni most pešačka staza sa klupama za sedenje i posmatranje reke i planina. Na severnoj strani nalazi se živahna Bošnjačka Mahala, ali i novoizgrađena pešačka staza. Postoji nekoliko zaostalih cementnih blokova sa protesta i barikada od pre nekoliko godina i policajaca karabinjera koji se dosađuju na ulazu.

Na južnoj strani nalazi se italijanski restoran i prostor za decu, za igranje na obali reke. Novi tržni centar Mitrovice takođe se gradi na južnoj strani Ibra, sa ogrankom novopridošlog nemačkog lanca prodavnica Rossman. Na istočnoj strani, tržni centri ETC i Luks (Lux) izgrađeni su blizu Bošnjačke Mahale. 

Nora Prekazi Hoti je službenica za komunikacije na godišnjem multiumetničkom i ekološkom festivalu „Green“ (Zeleni festival), koji se ove godine održao od 16. do 20. avgusta u Južnoj Mitrovici, u saradnji sa Muzejem Mitrovice i 7 Arte.

Rodom iz Mitrovice, vratila se u grad nakon vremena provedenog u Prištini, Tirani i inostranstvu, a sada radi u Muzeju Mitrovice i takođe je pesnikinja. “Verujem da je Mitrovica budućnost,” Prekazi Hoti kaže, “mi smo najzanimljiviji grad na Kosovu.” Ona navodi kulturnu raznolikost, lepotu životne sredine i života na čistom vazduhu, rekama i otvorenim javnim prostorima.

Prvi put kada je organizacija za umetnost i kulturu, 7 Arte, prikazala film na ibarskom mostu na južnoj strani, neko je sa severne strane na publiku bacio vatromet. Zeleni festival počeo je sledeće godine, a sada je već 11. godina, a prisustvovali su mu ljudi iz svih zajednica.

Milica Andrić Rakić, menadžerka u Novoj društvenoj inicijativi Mitrovica, nevladinoj organizaciji u Severnoj Mitrovici, i dopisnica za Dojče vele Srbija, slaže se da su se stvari promenile nabolje u smislu etničke komunikacije, “a nešto čemu se ne pripisuje dovoljno zasluga bila je [prva runda] Briselskog sporazuma, jer su svi zaboravili da se Briselski sporazum odnosi na integraciju severnog Kosova i, u nekim aspektima, poboljšanje života, povećanjem kontakata među zajednicama.” Ona kaže da se zaposleni u pravosudnom sistemu posebno kreću napred – nazad, “tako da imamo jednu zgradu suda na severu, drugu za prekršaje i maloletne osobe na jugu.”

Za Prekazi Hoti stvari su počele da se menjaju zbog ekonomije. “Ljudima je bilo potrebno da kupuju i prodaju,” ona kaže, “i mogu reći da se to zapravo pozitivno promenilo, ali ne mogu reći da je to došlo iz politike, već mislim da je došlo iz sredstava preživljavanja. Na kraju krajeva, mi smo ljudi. Kada imate interakciju, to znači više interakcija i više razumevanja, više diskusije.” 

Ali, ostaje percepcija da je to ipak opasan grad. Obe žene se ne slažu sa ovim narativom, žaleći se da mediji obraćaju pažnju na Mitrovicu samo ako se dogodi incident i da se stvara percepcija da je ovde i dalje loše. Prekazi Hoti kaže, “ako neko baci kamen, svi mediji to pokrivaju. Niko ne pokriva kulturnu scenu, i jako je loše, znate, … kada prikazujete samo loše vesti.”


Oživljavanje grada takođe znači angažovanje putem infrastrukture. Obe mitrovačke opštine teško su stradale u ratu i morale su biti obnovljene. Mnogo više od puteva i zgrada. 

Omar Sidik (Siddique), šef UN-Habitata na Kosovu, kaže da najveći izazov nije bila izgradnja puta ili nadogradnja parka ili pisanje dokumenta. “Najviše vremena oduzimalo je poverenje, poverenje među zajednicama, poverenje između zajednica i lokalne vlasti, poverenje između lokalne vlasti i centralne vlade i, iskreno, poverenje u međunarodnu zajednicu”.

EU je podržala izgradnju pešačke zone i sportske hale u Južnoj Mitrovici i centru grada u Severnoj Mitrovici. Međutim, tek je započet novi projekat UN-Habitata velikih razmera koji će dodatno povezati opštine širom severnog Kosova.

UN-ova najveća globalna agencija radi na programu inkluzivnog razvoja, projektu urbanog i ekološkog planiranja, koji finansiraju Švedska razvojna agencija, opštine, CBM Mitrovica, centralna vlada i UN-Habitat.

Geneza je bio poslednji briselski sporazum, “gde se govorilo o integraciji severnih opština,” kaže Sidik. Projekat je dugoročni napor koji radi na poboljšanju opština za sve stanovnike, uključujući šeme mobilnosti, stvaranje ekološkog i kulturnog turizma. Podsticanje međuopštinske saradnje takođe je ključni cilj plana koji okuplja ljude iz različitih zajednica da rade zajedno i stvaraju veze.

“Znate, kada razgovaram sa ljudima tamo gore, oni samo žele da nastave svoj život,” kaže Sidik i dodaje: “ostavljajući celu geopolitičku dramu po strani, znate, oni žele čistu vodu … poslove i obrazovne ustanove za svoju decu i takve stvari, tako da je ovo zaista naš fokus … dok gradimo ove zajednice kako bi bile pogodne za život.”

Prekazi Hoti kaže da ljudi u Mitrovici imaju “metalna srca,” jer su oni deca rata. “Nikada ne bih nigde drugo radila ono što radim, to je zbog ljubavi prema stanju u ovom gradu.” 

SHARE