Dijalog i 6. oktobar

Šta to nude u vezi sa najosetljivijom političkom temom, dijalogom? Do sada smo imali jedan podmukli dijalog u Briselu, sa potpunim nedostatkom transparentnosti. I, isto tako, poslednje godine smo imali jednu totalnu blokadu. Zašto? Nedostatak transparentnosti u pregovorima je neophodan uslov, zato što otklanja međusobnu interakciju dva frustrirana naroda. Apsolutno svaki kompromis će njihovim ušima zvučati bolno.

0
63

Kosovo će za nekoliko dana održati nove prevremene izbore. Političke alternative su brojne (ima ih 5), ali male i uske kada je reč o kvalitetu. Što se tiče dijaloga sa Srbijom, kao najvažnije nacionalne teme, nedostaje glavno pitanje i, naravno, nedostaje i odgovor.

U stvari, Kosovo ima samo dve ozbiljne alternative: da nastavi stanje statusa kvo – glasajući za Pokret Samoopredeljenje, ili, bože sačuvaj, neku od partija koje zloupotrebljavaju položaj i koje su bile na vlasti – ili da se bori protiv statusa kvo glasajući za kandidatkinju LDK-a, gđu Vjosu Osmani.

Nažalost, jedan dobar deo nezadovoljnih ljudi u zemlji zbog gneva ne uspeva da vidi isti potencijal za zloupotrebu i istu fabriku neodgovornosti kod Pokreta Samoopredeljenje. Ovo je jedna politička partija, koja isto kao i tri ostale političke partije (PDK, AAK i Nisma) smatra svog lidera neospornim i ne drži ga odgovornim apsolutno ni za šta.   

Drugog februara 2007. godine, Martti Ahtisaari je objavio svoj Paket za status Kosova koji je doveo do nezavisnosti Kosova 17. februara 2008. godine. Ali, nakon osam dana, 10. februara, Pokret Samoopredeljenje je postavio svoje političke temelje. Ali, ovi temelji su postavljeni krvlju: dvoje ljudi je poginulo i povređeno je 80 drugih. Zašto? Zato što je Pokret Samoopredeljenje, predvođen od strane Albin Kurtija, bio protiv dijaloga sa Srbijom o statusu Kosova.

Ali, ovaj događaj  je zaboravljen zbog svakodnevnog gneva u vezi sa vladinim skandalima. Kurti nije smatran odgovornim. Zaboravio se i njegov radikalan, suprotstavljajući stav ovog pokreta prema dijalogu, čije je i ime, na kraju krajeva, u potpunoj suprotnosti sa trenutnim angažovanjem. Problem je u tome što je Pokret Samoopredeljenje podlegao hirovima njegovog lidera i nije ga smatrao odgovornim apsolutno ni za šta. Kao što nisu smatrani odgovornim ni ostali lideri (muškarci) koji se kandiduju za premijera.   

S druge strane, prisustvo Vjose Osmani u visokim političkim krugovima je privremeno i uslovljeno. Ako pobedi, ona može da bude deo ovih nivoa za nekoliko godina. Ako izgubi, ova mogućnost joj se više neće ponuditi. Zašto? Zato što ona ne uživa neospornu moć unutar partije kojoj pripada. Ona će se smatrati odgovornom za eventualni poraz, smatraće se odgovornom za promenu stavova, smatraće se odgovornom za loše upravljanje. Ostale političke partije su pokvarile poluge odgovornosti stvarajući takmičenja između sebe. U predstavničkoj demokratiji, politički subjekti su ti za koje se pretpostavlja da vrše pritisak na one izabrane, počevši od njihove perspektive, što naknadno izvlači pitanje odgovornosti. Ali ne, kosovski glasač je primoran da misli o tome ko je najbolji čovek, ko je najpravedniji i veći patriota od drugog. Sve ove smešne figure ćemo imati i u izborima koji dolaze. I u izborima nakon tih izbora. Imaćemo ih kao alternative sve dok nas smrt ne rastavi.   

Šta to nude u vezi sa najosetljivijom političkom temom, dijalogom? Do sada smo imali jedan podmukli dijalog u Briselu, sa potpunim nedostatkom transparentnosti. I, isto tako, poslednje godine, imali smo jednu potpunu blokadu. Zašto? Nedostatak transparentnosti u pregovorima je neophodan uslov, zato što otklanja međusobnu interakciju dva frustrirana naroda. Apsolutno svaki kompromis će njihovim ušima zvučati bolno. I, sa druge strane, imali smo blokadu zbog hirova jednog lidera kao što je Ramush Haradinaj – koji je uveo porez na robu proizvedenu u Srbiji. 

Vjosa Osmani i Albin Kurti predlažu ukidanje poreza, ali uspostavljanje načela reciprociteta. Zvuči lepo. Ali, da li će načelo reciprociteta zvučati dobro Briselu, koji, zbog geostrateških interesa, ne gleda nas isto kao i Beograd? Ne.

Pitanje je jednostavnije od toga: kakav bolan kompromis je u stanju da prihvati budući premijer kako bi ubedio Brisel i Beograd da se završi ovo pitanje? Asocijacija/Zajednica opština sa većinskim srpskim stanovništvom je odbijena. Isto tako i razmena teritorija. Ali, koja je onda druga ideja? 

Istina je da nema nikakve druge ideje. I to će nas držati zarobljenim unutar ove situacije. 

SHARE