Dijalog, istina i pomirenje se ne rade u žurbi

Skupština Kosova je u poslednje vreme izglasala drugi pregovarački tim. Na čelu tog tima su dva čoveka koja su ozbiljna konkurencija Thaçiju što se tiče nepopularnosti: Fatmir Limaj i Shpend Ahmeti. Jednom rečju: pregovarači Kosova koji će ići u Brisel su toliko nepopularni i nepouzdani, da bilo koji sporazum da postignu, on ne bi bio podržan.

0
292

Kosovo je proglasilo svoju nezavisnost 17. februara 2008. godine na osnovu  niza bolnih kompromisa poznatih kao Ahtisarijev paket. Srbija ih je odbila, iako je nekoliko godina bila deo pregovora. Pre proglašenja nezavisnosti, dva kosovska Albanca su poginula zbog protesta koji su oni imali protiv ovih kompromisa. Dakle, Kosovo ih je prihvatilo, a Srbija ih je odbila! I prošla je sa ovim odbijanjem bez ikakvih posledica.

U 2011. godini Kosovo je ponovo počelo da pregovara sa Srbijom. Čovek koji je proglasio nezavisnost i tadašnji premijer po imenu Hashim Thaçi je neprekidno ponavljao da će to biti “tehnički” pregovori. Ispostavilo se da oni ponovo pregovaraju o nezavisnosti, te da su potrebni drugi kompromisi.   

U poslednje četiri godine, politička scena na Kosovu je bila ne pitajte koliko polarizovana! Od svega ovoga najviše je pretrpeo sam Hashim Thaçi, gotovo potpuno izgubivši popularnost. Međutim, on je nastavio da neumorno pregovara, mehanički ponavljajući reči koje nisu značile ništa. 

Skupština Kosova je u poslednje vreme izglasala jedan drugi pregovarački tim. Na čelu tog tima su dva čoveka koja su ozbiljna konkurencija Thaçiju što se tiče nepopularnosti: Fatmir Limaj i Shpend Ahmeti.

Jednom rečju: pregovarači Kosova koji će ići u Brisel su toliko nepopularni i nepouzdani, da bilo koji sporazum da postignu, on ne bi bio podržan.

S druge strane, mnogi procesi se razvijaju paralelno sa procesom izrade konačnog sporazuma sa Srbijom. Jedan od njih je ideja o razmeni teritorija. Ona samo još više daje za pravo Srbiji, koja je neumorno navodila da Kosovo destabilizuje region. I da, korigovanje granica, kao deo osamostaljivanja Kosova od Srbije, bi destabilizovalo region i, čak štaviše, rizikovalo bi i početak rata u Bosni.   

Drugi proces je onaj o istini i pomirenju. Posle sastanka sa jednim sagovornikom koji je bio uključen u ovo pitanje, saznao sam da će istina i pomirenje između srpske i albanske zajednice o ratnim zločinima biti deo konačnog sporazuma. Drugim rečima, imajući u vidu da je rok za sporazum do maja meseca, onda bi ljudi trebalo da se užurbano pomire. Površno. Farsa. Ništa više. 

Dugo smo živeli sa idejom da su stvari u redu. Da Brisel, ili Vašington, imaju neki plan. Mi smo znali da Thaçi nije ništa više do jedan običan trgovac i funkcionalan čovek koji ne zna da čita i piše. Ali, sada smo saznali da su stvari onoliko haotične, koliko nam se i činilo.   

Neće biti sporazuma sa Srbijom. Predstavnici Srbije su bili mekši i umereniji pre godinu dana, nego što su sada. Oni otvoreno kažu da nisu spremni za kompromise. Nisu spremni da priznaju Republiku Kosovo. 

Sa druge strane, nepopularni pregovarači naše zemlje, sa nekompetentim ljudima oko sebe, se nalaze u slepoj ulici. U slučaju jednog mogućeg i, ne pitajte koliko bolnog sporazuma, građanska sukobljavanja su neizbežna. 

Prema tome, Kosovu treba jedan građanski legitimitet. Kosovu treba sadržajna podrška od strane Sjedinjenih Američkih Država i snažnih država Evropske unije. Više nego priznanje od strane Srbije, našoj zemlji je potrebno jedno istinsko priznanje od strane SAD-a i ostalih zapadnih saveznika.

Bilo kako bilo, ako ne može nikako bez Srbije, onda našoj zemlji treba biše vremena. Deset poslednjih godina su proizvele fiktivne realnosti i narušili su se svi procesi izgradnje države. 

SHARE