Et(n)ička različitost

Shkumbin Kajtazi je bez iole truda da shvati jedan stav i različito poimanje, osudio taj isti stav i smatra da se „neki snovi na Kosovu jednoglasno smatraju đavoljim snovima“. Kako to jednoglasno? Pa zar neko može da zastupa mišljenje svih građana Kosova: Albanaca, Srba, Turaka, Bošnjaka, Goranaca i drugih nacionalnih manjina? Odakle to pravo, odakle pravo da se nečiji san određuje kao đavolji, a nečiji ne?

0
330

Argumenti služe da uveravaju ljude o istinitosti ili o zabludi jedne teorije i zato su ključno sredstvo na području znanosti, kritike, rasprave i dijaloga. Međutim, moj kolega Shkumbin Kajtazi iznosi tvrdnje bez činjenica, bez argumenata. Samim tim on svoje tvrdnje diskredituje, a tekst poput “Snovi ‘djavola’ izlaze na videlo  koristi ne kako bi potkrepio svoje stavove, već kako bi osudio neistomišljenike, a sve to radi bez argumenata. No, smatram da je ovo gledište nastalo uticajem medija i idealizovanjem  nametnutih autoriteta.

Govoriti u tuđe ime je totalno apsurdno, a ono što iznosi Shkumbin je više smešno nego cinično. On je bez iole truda da shvati jedan stav i različito poimanje, osudio taj isti stav i smatra da se “neki snovi na Kosovu jednoglasno smatraju đavoljim snovima”. Kako to jednoglasno? Pa zar neko može da zastupa mišljenje svih građana Kosova: Albanaca, Srba, Turaka, Bošnjaka, Goranaca i drugih nacionalnih manjina? Odakle to pravo, odakle pravo da se nečiji san određuje kao đavolji, a nečiji ne? Kakve kvalifikacije je potrebno da ima neko ko određuje kakvi su snovi? Shkumbin je te kvalifikacije očito negde stekao, još “jednoglasno” zastupa sve na Kosovu.

Shkumbin se osvrnuo i na famozni voz, pa smatra da su imena manastira i opština sa Kosova politički ugrožavali Kosovo. Pominje i crteže, verovatno aludirajući na manastire i srpske junake iz kosovske bitke. Kako su oni to ugrožavali Kosovo? Da li bi iscrtani manastiri koji su iz perioda kada Albanaca nije bilo na Kosovu nekoga ugrozili i kako? Voz sa gore pomenutim simbolima nikako nije mogao da ugrozi istoriju Albanaca sa Kosova, jer njihova istorija ne datira iz vremena kada su ovi manastiri nastali, što potvrđuje činjenica da su pojedini spomenici stavljeni pod zaštitom Uneska, što zbog kulturološkog značaja, što zbog vekovnog postojanja.

Zvaničan stav Srbije je da ne priznaje Kosovo, koliko god to delovalo frustrirajuće za kosovsko društvo. Srbija se vodi politikom koja joj odgovara, bez obzira kakav stav su zauzele SAD-e, EU ili Rusija. Logičnost je voditi se idejom da se dođe do cilja, a ako u ostvarivanju tog cilja imaš i pomoć nekog ko do juče nije bio na tvojoj strani i ko te je bombardovao, onda je to odlično. Srbija u slučaju taksi ima tako nešto, ali ne i željeni rezultat. Što se nelogičnosti tiče možda bi Shkumbin mogao da razmisli malo, kako to da Kosovo koje je poslušno i verno SAD-u nekad sluša, nekad ne.  Kako to da odjednom ignoriše stav nadredjenog? Ah da “djavo citira Bibliju ako je to u njegovom interesu”.

Shkumbin u jednom delu teksta govori “Sve dok postoji otvoreno protivljenje državi koju su i Srbi sa Kosova priznali”  i izgleda da on veruje u ovo što piše. Samo ne znam gde je video da su Srbi sa Kosova priznali Kosovo kao državu, da li postoji ikakav zvaničan dokument gde se to može pročitati, videti? Da li su se Srbi na referendumu izjasnili da priznaju nezavisnost Kosova? Ako je tako, zašto svi Srbi na Kosovu nemaju kosovska dokumenta? Opet je zaboravio da iznese argumente prilikom svojih tvrdnji. No dobro, vremenom ljudi uviđaju na svoje greške, pa će tako i kolega poraditi na istim. Iznošenje stavova, argumenata, različitih pogleda kroz debatu je sasvim normalno, pa kolega nikako ne bi trebalo da misli da je to miniranje rada, već samo odraz mišljenja jedne strane. Što objektivnije sagledavanje situacije je bolje za kompromis koji nam je preko potreban kako bi prevazišli atmosferu koju su nam nametnuli oni koji se bogate, vođe nacionalističke ideologije.

Moj san nije “Velika Srbija”, već kulturni i ekonomski rast ovog društva, rušenje barijera oko religije na koju se mnogi pozivaju kad im zatreba. Moj san je mir, otvaranje granica, otvaranje vrata svetu, vrednovanje života, stvaranje blagostanja. Znam da će ovaj san teško postati java, nismo spremni da izgubimo, nismo spremni da dajemo sebe zarad višeg cilja. Previše je pohlepe u očima, previše poriva. Valjda je život tako krojen.

SHARE