‘Finalna’ runda razgovora i promena granica u fokusu analitičara

Finalni sporazum sa Srbijom i opcija razmene teritorija nastavljaju da budu u fokusu diskusija lokalnih i međunarodnih analista.

0
217

U nekoliko intervjua datih medijima na Kosovu, politikolog i profesor univerziteta u Gracu u Austriji, Florian Bieber, tvrdio je da su izgledi veći da se finalni sporazum između Kosova i Srbije postigne naredne godine. Bilo kako bilo, da bi se ovo ostvarilo, prema Bieber-u, strane treba da ulože velike napore i, možda, da koriste jedan novi format dijaloga koji bi povratio poverenje i koji bi strane držao daleko od retorike i politika koje bi stvorile atmosferu konflikta. Što se tiče ideje razmene teritorija, Bieber smatra da je to loša ideja za konačan sporazum iz nekoliko razloga. “Kao prvo, razgovori po ovom pitanju predstavljaju značajan rizik. Bilo bi ljudi koji bi ostali sa pogrešne strane granice. Čini se da je teško zamisliti jedan sporazum koji bi ponovo ostavio Srbe na Kosovu i Albance u Srbiji. Ovo bi za njih stvorilo jednu još težu i opasniju situaciju. Prema rečima Bieber-a, “uočava se da ova ideja ima veze sa etničkim granicama, bez obzira na to šta kažu strane. Ovo bi uticalo na to da države budu etnički homogenije, što nije dobar znak.”

Istraživač sa Univerziteta Severne Karoline, Dimitar Bechev, upitan od regionalnog portala  European Western Balkans (EWB) o tome šta on misli da je interes Rusije u normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije i scenarija promene granica, ako će to osigurati priznanje Kosova od strane Srbije, kaže da je imao utisak da je Rusija agnostična po ovom pitanju. Prema njegovim rečima, rešenje bi stvorilo jedan poželjan presedan koji bi se iskoristio u slučaju Krima i Putin bi rekao: vreme je da Zapad prihvati realnost onako kako mi to radimo na Balkanu. I nerešavanje, kaže Bechev, ide u prilog Rusiji, pošto cementira partnerstvo Moskve  sa Beogradom.

Na jednoj konferenciji, gde se razgovaralo o dijalogu Kosovo-Srbija, Daniel Serwer, profesor na univerzitetu John Hopkins za predmet o upravljanju konfliktima i bivši zvaničnik američkog Stejt Departmenta, je rekao da bi ideja o korigovanju granica mnogo više išla u prilog Rusiji, u njenim pretenzijama za nezavisnost Abhazije i Južne Osetije, odvajanje Transnistrije, Donjecka i Luganska, kao i anektiranje Krima i, prema njegovim rečima, bilo bi dobro da Srbija i Kosovo odustanu od jedne takve ideje dok ne bude prekasno. Prema navodima medija, Serwer je izjavio da, što se tiče interesovanja predsednika SAD-a za uključivanje u dijalog sa ciljem postizanja jednog finalnog sporazuma koji ne isključuje korigovanje granica, bilo bi neoprostivo da Kosovo proda svoj suverenitet za jednu činiju kaše ili ceremoniju u Bašti ruža”, ceremoniju, koja je obećana od strane Donalda Trumpa, za potpisivanje finalnog sporazuma Kosovo-Srbija tokom  2019. godine.

U međuvremenu, Lekë Batalli i Përparim Kryeziu, istraživači u Grupi za političke i pravne studije (GLPS), u jednom članku, za EURACTIV, panevropsku medijsku mrežu, tvrde da   Kosovo treba da odloži ‘finalnu’ rundu razgovora sa Srbijom. Prema njihovim rečima, onako kako stvari sada stoje, Kosovo se smatra ne samo nezrelim što se tiče državnih pitanja, sa liderima koji na međunarodnom planu guraju različite agende, nego i nekonstruktivnim. “Okarakterisana unutrašnjim animozitetima i usred onoga što se smatra paradigmatičnim pomeranjem u spoljnoj politici SAD-a,” kažu autori, “pozicija Kosova nikad nije bila gora.” Zaključivanje dijaloga, prema njima, može imati strašne posledice. Da bi se tako nešto prevazišlo, Haradinaj treba da predstavi jednu osnovu za ponovni početak dijaloga uključujući jedan vremenski period za pitanja o kojima treba razgovarati sa Srbijom. Prema rečima Batalli-ja i Kryeziu-a, inicijativa treba da ima lokalno autorstvo i tako bi pozicija Haradinaja ostala neugrožena. Još važnije, prema navodima  Batalli-ja i Kryeziu-a, Kosovo bi tako kupilo vreme da postigne nešto što bi ličilo na konzensus.

SHARE