‘Finalni’ sporazum Kosovo-Srbija se može postići, ali će on trajati samo do naredne godine

Strane se mogu, u načelu, složiti oko postizanja jednog finalnog sporazuma, ali bi ovo načelo iščezlo čim bi se završili izbori u Americi, da bi se odmah ustupilo mesto nacionalističkoj suprotstavljajućoj retorici, kako u Srbiji tako i na Kosovu. 

0
86

Kosovo ima novog premijera, a time i jedan novi pristup dijalogu sa Srbijom. Ovaj pristup će, kao što je navedeno od strane premijera, biti pažljiv, umeren i sa pogledom uperenim unazad, ka sporazumima koji su do sada postignuti. Dakle, dijalog bi se razvijao sporije nego što je to bio slučaj sa prethodnim vladama. Ali, u isto vreme kada je izabran novi premijer, koji ide sporije što se tiče dijaloga, američki predsednik Donald Trump je izabrao jednog izaslanika za ovaj dijalog, da bi dao snažan podsticaj ubrzavanju ovog dijaloga. 

Kurti je, štaviše, obećao da će dostaviti Srbiji jedan spisak zahteva, na čijem čelu će biti izvinjenje za ratne zločine, ali čini se da je kasnije promenio mišljenje. 

Dolazak Richarda Grenell-a je povećao nelagodnost u kosovskoj politici. Kurti će morati ne samo da sedne na sto sa Srbijom, nego i da ukine taksu uvedenu na njene proizvode, kao i da uvede obećani reciprocitet.   

A reciprocitet nije baštako lako uvesti. Srbija primenjuje netarifne mere na uvoz sa Kosova preko sanitarnih inspektora i raznih testiranja. To sprovođenje ove mere čini težim čak i na unutrašnjem planu. Zašto? Zato što bi Kosovo trebalo da obavi deset puta više inspekcija i testova na uvoze iz Srbije, zato što je roba koju Srbija izvozi na Kosovo deset puta veća nego roba koju Kosovo izvozi ka Srbiji. Da ne govorimo i o političkom reciprocitetu.   

Ako premijer Kurti uspe da poveća kapacitete Kosova da sprovede reciprocitet, on ipak može da se suoči sa protivljenjem Srbije da se vrati za pregovarački sto. Štaviše, Srbija je sada većizrazila svoje negodovanje za jednu takvu meru. Reciprocitetu se čak protivio i Trump-ov izaslanik za dijalog, Richard Grenell. 

Na ovaj način, kosovska politika je podeljena. Sa jedne strane, imamo premijera Kurtija koji traži da ne žurimo sa dijalogom. Sa druge strane, imamo i sve ostale kosovske političke partije, uključujući i Kurtijevog partnera u vladi, LDK, koji traže da požurimo sa dijalogom i da ne kvarimo odnose sa SAD-om.   

Ali, šta traži Trump-ov izaslanik na Kosovu?

Sporazum. I to što je pre moguće, kako bi poslužio kao jedna od tački za koju bi se Donald Trump hvalio na predsedničkim izborima novembra meseca u Americi. Ali, kakav sporazum? E, ovde se pitanje većisuviše komplikuje.

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, izjavio je da postoji mogućnost da se Srbija primora da prizna Kosovo tokom ove godine. Ali, takve izjave je on davao i prošle godine, pa, uprkos tome, nijedno takvo primoravanje se nije dogodilo. Vučićbi odmah našao prostora da poveća svoju popularnost putem patriotskih izjava u kojima se moglo uočiti da je sporazum daleko. 

Ja ne verujem da Richard Grenell zna kako izgleda finalni sporazum između Kosova i Srbije. Isto tako ne verujem da ga je briga za tako nešto. Kao posledica toga, finalni sporazum se može nazvati finalnim, ali će možda zapravo imati privremen i izborni karakter za predsedničke izbore u Americi. Strane se mogu, u načelu, složiti oko postizanja jednog finalnog sporazuma, ali bi ovo načelo iščezločim bi se završili izbori u Americi, da bi se odmah ustupilo mesto nacionalističkoj suprotstavljajućoj retorici, kako u Srbiji tako i na Kosovu. 
 
Pravi finalni sporazum nije blizu. On se ne nazire nigde na horizontu. Zato što se sporazumi ne mogu postići na brzoplet način, a još
manje od strane ljudi kao što je Grenell koji ne mari ni za Srbe ni za Kosovare. 

Napomena: Mišljenja i stavovi izneseni u ovom tekstu su isključivo autorski i ne predstavljaju nužno stavove i mišljenja New perspektive.

SHARE