Glava ili srce

Političke poruke su jedno i one služe samo za dobijanje političkih poena i ništa više, dok razumna odluka koja bi donela trajnije rešenje nikako nije popularna jer ne podgreva emocije naroda i ne nosi sa sobom onu dozu opravdavanja narodnog ponosa, pa kao takva nije popularna ni kod jedne ni kod druge strane.

0
90

Proces rešavanja kosovskog pitanja, ili, kako neki kažu, problema, se polako ali sigurno udaljava čak i od onog dostignutog iako je toga jako malo. Tokom svih ovih godina pregovora ponekad se čak i na trenutak javila nada da mogućnost dogovora postoji i da su obe strane spremne da granice svojih interesa usaglase i tako pomognu, svaka na svoj način da se do nekog dogovora ipak dodje. Ali da je ovo Balkan, pa još i Kosovo, vrlo brzo su nam dokazali oni koji odlučuju o svima nama, koliko god to zvučalo paradoksalno.

Pokušaji da se do rešenja dodje bili su ponekad bazirani na emocijama, ponekad na razumnim i realnim odlukama, a skoro pa uvek na čisto ekonomskoj bazi, što je u savremenom svetu daleko ispred obe pomenute kategorije. Vrlo često smo kroz izjave zvaničnika obe strane mogli čuti da rešenje ne treba tražiti srcem nego glavom i razumom i tu bih mogao i da se složim sa predstavnicima obe strane. I sve je to jako dobro, i sve to jako lepo i izgleda, ali, nažalost, ne funkcioniše na terenu. Jasno je da ne funkcioniše upravo iz razloga što vlast želi da emocijama naroda udovolji tako što će odustati od važnih odluka koje bi donele rešenje, naravno, uz ustupke drugoj strani.

Zamislite kako bi izgledalo kada bi vlasti obe strane preduzele nešto mimo javne volje naroda. Mogli bi se reći da bi bilo jako neugodno po one koji sede na ključnim funkcijama jer po navici volja naroda je svetinja. Naravno ne pozivam na diktaturu ali budimo realni, makar na trenutak, ipak smo mi, a mislim i na Srbe i na Albance, previše emotivni u tom pogledu. Dok Srbi žele da vrate celo Kosovo, dotle Albanci ne žele da daju Sever, iako su i jedni i drugi svesni da i jedno i drugo nije njihovo. Srbi su sa Kosova odlazili još u vreme SFRJ pod pritiskom Albanaca, i to je činjenica za koju ima milion argumenata i dokaza i tako učinili da i po najprostijem demokratskom principu taj deo teritorije više tehnički nije srpski. Isto tako, sadašnja albanska većina nikako da prihvati da sever Kosova nikad nije bio, a teško i da će biti pod punom kontrolom vlasti u Prištini, bez obzira na integraciju javnih službi pre nekoliko godina. Političke poruke po principu da se borba vodila 1999-te za celo Kosovo nikako ne stoji na argumentima jer na Severu Kosova 1999, i pre i posle rata Srbi su bili i ostali većina, a pritom i pomenuta borba se nije vodila, osim nekih delova današnje opštine Severna Mitrovica.

Političke poruke su jedno i one služe samo za dobijanje političkih poena i ništa više, dok razumna odluka koja bi donela trajnije rešenje nikako nije popularna jer ne podgreva emocije naroda i ne nosi sa sobom onu dozu opravdavanja narodnog ponosa pa kao takva nije popularna ni kod jedne ni kod druge strane.

Pitanje razum ili srce, ostaje tu, medju nama; sami biramo ono što nam je više u interesu, mada ponekad i taj odabir nije pravi, ali šta je tu je, mi smo takvi kakvi smo. Ali ako već tako biramo, nemojmo da krivimo druge što razumno koriste naše srce i emocije.

SHARE