Godine krize

Umesto da su političari, kako srpski tako i albanski, uspeli da nađu makar jedno rešenje na sva krizna pitanja i situacije koje smo prošli, oni nas samo uvlače u nove. Umesto da smo do sada dobili jedan odgovor i rešenje, samo smo uvučeni u još jednu problematiku, koja se tiče direktno naših života ali o kojoj ne odlučujemo mi. Nažalost, nisu ovo dani i meseci krize, ovo su godine.

0
124

Već se navršava mesec dana otkako su specijalne jedinice ROSU ušle na sever Kosova u cilju hapšenja pripadnika kosovske policije. To zašto su u ovom slučaju morale baš specijalne jedinice da intervenišu, a ne policija, je već pitanje za neki drugi put.  Od tog 28. maja kao da je zavladala opšta panika među lokalnim Srbima. Od pitanja zašto je do pomenutih hapšenja došlo, u svakodnevnim razgovorima moglo se čuti i pitanje: hoće li ovo opet dovesti do rata? Jer nakon tog dana, medijskih izveštavanja i političkih govora, kako tako nešto i ne biste pomislili?

No, na kraju se i priča oko hapšenja nekako stišala, pa sa njom i priča o novom ratu. Međutim, donelo je to hapšenje među Srbe nešto, takoreći, sasvim novo. Pitanje da li nam posle svega ovoga sledi humanitarna kriza.

Naime, nakon hapšenja određenih pripadnika kosovske policije, sve više počelo je da se priča o nestašici hrane na severu Kosova. Samo nekoliko dana nakon hapšenja, mogli ste čuti priče o zatvranju prodavnica i ugostiteljskih objekata. Zatim, mnoge apoteke nisu radile. Dok sve to traje, obe vlade, kako Srbije tako i Kosova, naravno reaguju. Dok Srbija najavljuje, opet kao po običaju, da neće ostaviti svoje građane da gladuju, Kosovo je pri stavu da je nestašica hrane priča izmišljena od strane Srbije.

Dok lokalno stanovništvo potvrđuje nestašice zaliha ali i ne veruje da će do realne krize zaista doći, ostaje pitanje kako smo se opet našli u nekoj nerešivoj kriznoj situaciji? Ono što je još interesantnije jeste kako su se ova pitanja potegla tek sada, osam meseci nakon uvođenja taksi Kosova na srpsku robu? Kako to da se pitanje krize postavlja kada nam predstoje nove runde pregovora? I na kraju, kako je to sve povezano sa hapšenjima od pre mesec dana? Naravno, na sva ta pitanja čekamo odgovore u nadi da ćemo, jednom, možda do njih i doći.

Ono što ostaje kao najlošiji zaključak svega ovoga: nije ova kriza ništa novo, samo je u drugom obliku. Lokalno stanovništvo na Kosovu isključivo biva objekat kojekakvih kreiranih kriza i problema, bez naznaka da će se oni rešiti. Umesto da su političari, kako srpski tako i albanski, uspeli da nađu makar jedno rešene na sva krizna pitanja i situacije koje smo prošli, oni nas samo uvlače u nove. Umesto da smo do sada dobili jedan odgovor i rešenje, samo smo uvučeni u još jednu problematiku, koja se tiče direktno naših života ali o kojoj ne odlučujemo mi. Nažalost, nisu ovo dani i meseci krize, ovo su godine. A te krizne godine nikako da prestanu i krenu nekim normalnim putem. Samo se produbljuju sa sve manje odgovora.

Dok čekamo neku novu krizu da usledi, pitanje je šta posle hrane, namirnica i lekova sledi, i hoće li neka nova kriza nastati već sutra? Ostaje da čekamo i nadamo se nemogućem: rešenju postojećih problema, bez izazivanja novih.

SHARE