Gospodari situacije ili loš manevar

Situaciju napetosti i straha smo dobili, gospodar te situacije svakako nije sa Kosova, možda čak na njemu nikad nije ni bio, ali posledice trpimo svi mi. I nemojte da se pretvaramo, trgovina nema granice ali nema ni dušu, ako dodje do poskupljenja vrlo brzo će trgovci od patriota postati samo trgovci, i poskupljenja će osetiti svi bez obzira da li žive u Mitrovici, Leposaviću, ili Prištini, Prizrenu ili Orahovcu.

0
280

Da pojedine situacije same po sebi na površinu izbace pojedine ljude kao svojevrsne stratege ili idejne pokretače, to je svima jasno, toga smo se u poslednjih nekoliko godina nagledali na obe strane. Samo lista takvih ljudi bila bi dovoljna za čitavu knjigu. Ali, kao što ti ljudi na sebe preuzmu odgovornost za novonastalu situaciju, tako i sama situacija i njen tok daju vrednost tim ljudima. Malo je komplikovano ali jasno je da posledice pojedinih kratkoročnih situacija zapravo te ljude stavljaju na mesto koje su zaslužili. Ali šta ako ti ljudi ne dolaze iz nižih slojeva društva i iz onog dela društva koji nije svakodnevno u medijima već, nasuprot, dolaze sa samog vrha. E onda je stvar komplikovanija više nego što se može zamisliti, upravo iz razloga što je i odgovornost veća, pa je i težina poteza daleko veća nego što se ponekad može i pomisliti.

Bez želje da se o novonastaloj situaciji na Kosovu preterano piše i time ona obezvredi, ali veća bi šteta bila kad bi se ćutalo i mirno gledalo kako se sve to dešava pred našim očima a da pritom čak i svoj sud o tome ne damo. Možemo sve drugo, samo niko ne sme da ćuti, ni Srbi ali ni Albanci. Reč ne košta, mada, s obzirom gde živimo, ponekad ona ima najveću cenu. Možda zato vrlo mali broj se odvaži da piše otvoreno. Lakše je onima koji ne žive ovde ili žive tamo gde se slobodno piše, a pre svega slobodno misli. E upravo takav jedan tekst je i objavio novinar Balkan Insight-a, g-din Marcus Tanner, otvoreno kritikujući novije poteze Vlade Kosova, a pre svega se osvrnuo na samog predsednika Vlade, g-dina Ramush Haradinaja. Pritom nijednog trenutka ne stavljajući se na stranu Srbije, pomenuti novinar se krajnje kritički osvrnuo na politiku koju trenutno vodi Vlada Kosova.

Kroz ne toliko detaljnu analizu ali, pre svega kritičkim odnosom, postavljajući pitanja, pomenuti novinar je do krajnjih granica ogolio politiku koja je trenutno na sceni Kosova i predstavio je kao jako loš manevar, i kao pogrešnu politiku glumljenja opasnog momka sa Kosova. Naravno, svest o tome da bez nečije jake podrške, a svi znamo čije, vlast u Prištini ne bi smela ni da pomisli na ovakve poteze postavlja se pitanje, koliko je sve ovo okrenuto budućnosti i dogovoru i dijalogu sa Srbijom ako se do njega i htelo doći.

Iz svega što je gospodin Tanner u svom tekstu pomenuo stiče se utisak da potezi koje smo imali prilike da vidimo u poslednjih mesec dana su u stvari pokušaj da se gospodin Haradinaj pred sopstvenom javnošću predstavi kao patriota i pobornik brzih odluka koje bi dovele do priznanja od strane Srbije. Medjutim, kao što vidimo, niti je Srbija priznala Kosovo preko noći kao što se to možda očekivalo, niti se stvari na terenu odvijaju predpostavljenim tokom. Protesti u Severnoj Mitrovici su možda i najbolji dokaz. A poruke sa tih protesta, možda i najbolji argument srpske strane, jer dok se u Prištini formira Vojska Kosova dotle se u isto vreme u Severnoj Mitrovici svetu šalju poruke da su Srbi za mirno rešenje svih problema, putem dogovora i dijaloga. Ali kao da niko u svetu to ne čuje, ne samo poruke iz Mitrovice nego čak i iz Prištine, ili možda niko ne sme da ih čuje. Kao neko kome je prošlost materija kojom se bavi, više sam pristalica da se nakon neke vremenske distance ponovo vratimo na ovu temu i analiziramo je uz pomoć svih dokaza i argumenata koji se u medjuvremenu budu stvorili, ali kao čovek koji ovde živi moram da se zapitam kuda sve ovo vodi.

Situaciju napetosti i straha smo dobili, gospodar te situacije svakako nije sa Kosova, možda čak na njemu nikad nije ni bio, ali posledice trpimo svi mi. I nemojte da se pretvaramo, trgovina nema granice ali nema ni dušu, ako dodje do poskupljenja vrlo brzo će trgovci od patriota postati samo trgovci, i poskupljenja će ostetiti svi bez obzira da li žive u Mitrovici, Leposaviću, ili Prištini, Prizrenu ili Orahovcu. A Vojska Kosova, patriotama ponos, a ekonomiji noćna mora – uostalom vreme će pokazati.

Nažalost, poražavujće je to što se kroz noviju istoriju uvek dešavalo da situaciju kod nas bolje vide oni koji ovde ne žive. Pa ili na nju utiču, ili je samo analiziraju bolje od nas samih. Ali da je drugačije ne bi mi bili ovakvi kakvi jesmo.

SHARE