Granice i umetnost

Prošle godine, srpski granični policajci nisu dozvolili ulazak u Srbiju za nekoliko fotografija Elize Hoxhe i katalog njene izložbe za festival “Mirëdita, dobar dan”samo zato što se na njima nalazila zastava Kosova, zastava Albanije i negde je pisalo“UÇK”. Da li će se tako nešto ponoviti i ove godine?

0
149

Kraj maja meseca će naći kosovske umetnike u jednoj velikoj dilemi, koju nemaju njihove kolege ni iz jedne zemlje na svetu. Sve ovo podstaknuto je jednim čudnim događajem, koji se desio prošle godine.

Bilo je baš ovo vreme, 2018. godine, kada je događaj, koji je gore okarakterisan kao čudan, šokirao albanske umetnike i novinare koji su pošli put Beograda da bi se bavili umetnošću. Eh, kome je palo na um da i umetnost ima granice?

U stvari, kretanje umetnosti je bilo više ograničeno od kretanja lica koja su se nalazila u autobusu koji je putovao od glavnog grada Kosova, ka glavnom gradu Srbije, kako bi njegovi putnici učestvovali na festivalu “Mirëdita, dobar dan”.

Srpski granični policajci su pretresli jednog po jednog umetnika i novinara sa Kosova i to ne zato što su tražili neko nedozvoljeno sredstvo, već nešto što se u apsolutnoj većini zemalja sveta naziva umetnost. 

Ovi policajci nisu dozvolili ulazak u Srbiju za nekoliko fotografija Elize Hoxhe i katalog njene izložbe za festival “Mirëdita, dobar dan” samo zato što se na njima nalazila zastava Kosova, zastava Albanije i negde je pisalo “UÇK”. Granica za umetnost je sada već bila čvršća od granice za ljude. 

Ove radnje su proizvele reagovanja državnih čelnika Kosova, Thaçija, Haradinaja i Veselija. Prvi je rekao da se ovim ponašanjem pokazuje protivljenje duhu saradnje, dok je drugi potencirao da se ovim ruši i to malo mogućnosti za normalnu komunikaciju. Veseli je, takođe, naglasio da se Srbija još uvek plaši umetnosti i istine. 

Glasan je bio i suorganizator ovog festivala, Kushtrim Koliqi, koji je naglasio sporazume postignute između dve zemlje u Briselu, za koje je on rekao da ne vrede ništa kada se suočavaju sa ovakvim preprekama. 

Jedini koji nisu rekli ništa su bili čelnici Srbije. Ni predsednik Aleksandar Vučić, ni premijerka Ana Brnabić, pa čak ni Marko Đurić, nisu rekli ni jednu jedinu reč. Oni su time stavili do znanja da se jedno takvo ponašanje Srbije, bilo i da je naspram umetnosti, smatra normalnim u Beogradu.

Ali, ne treba zaboraviti da se tih dana u glavnom gradu Srbije čuo i jedan glas. Desio se jedan protest, koji je takođe bio usmeren protiv umetnosti i njenih predstavnika sa Kosova, iako je cilj održavanja ovog festivala bio normalizovanje albansko-srpskih odnosa.

Sada, nekoliko dana pre nego što se opet krene put Beograda, zajedno sa mnom kao jednim od putnika, potrebno je više pažnje za ono što predstavljamo. Posebno umetnici bi trebalo da imaju u vidu da granica u Merdaru nije samo za ljude i robu, nego i za umetnost.

Ali, kao jedan neizlečiv optimista, iako pokazatelji od prošle godine ne ostavljaju mnogo mesta za nadu, ja želim da verujem da su srpske vlasti naučile lekciju od prošle godine. Videćemo…

SHARE