Haradinaj dao ostavku zbog poziva Suda za ratne zločine

0
153

Premijer Kosova Ramuš Haradinaj dao je ostavku sa pozicije premijera Kosova budući da je dobio poziv od Specijalnog suda za ratne zločine na Kosovu u svojstvu osumnjičenog.

Specijalizovano tužilaštvo u Hagu nije moglo dati informacije u vezi sa ovim slučajem, kao što je i do sada bila praksa u pogledu ispitivanja u tom tužilaštvu.

“Podnosim neopozivu ostavku sa pozicije premijera Republike Kosova. Želim da vam se zahvalim na ukazanom poverenju i podršci. Razlog je taj što sam dobio poziv od Specijalizovanih veća u Hagu kao osumnjičeni”, kazao je emotivnim tonom na zasedanju Vlade Haradinaj u petak.

Na konferenciji za novinare nakon zasedanja Vlade, Haradinaj je rekao da je Vlada u ovom trenutku “u ostavci”, te da će se sledeće nedelje odazvati pozivu u Hag.

Kako kaže, ocenio je da ne može da se pojavi kao premijer već kao običan građanin “kako bi se suočio sa klevetama”, te dodao da nema više pojedinosti oko toga zašto je pozvan.

Haradinaj je rekao da o sledećim koracima, odnosno o novim izborima treba da odluči predsednik u konsultacijama sa svim relevantnim stranama. Prema Ustavu Kosova, ukoliko premijer da ostavku ili iz nekih drugih razloga njegovo mesto ostane upražnjeno, predsednik Kosova u konsultaciji sa političkom partijom ili koalicijom koja je dobila većinu u Skupštini imenuje novog kandidata za formiranje Vlade.

Haradinaj je prethodno, podnoseći ostavku na sednici Vlade, izjavio da se čast premijera i države treba čuvati, da u Hag ide kao Ramuš Haradinaj i da borbu Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) ne može ukaljati niko i nikada.

“Moja država je Kosovo, nedodirljivo multietničko i višejezično Kosovo sa svojom teritorijom i granicom. Na Kosovo se vrši nepravedni pritisak po ceni priznanja od Srbije. Podela i ‘Dodik republika’ su neprihvatljivi za Kosovo i stabilnost u regionu. Cena za priznanje je tržište, i taksa treba da bude cena priznanja. Međunarodna zajednica greši što insistira na nečemu što ne može da se priušti, kosovsko vođstvo greši što ne ojačava legitimitet odluke o taksi. Pre ili kasnije shvatiće se kolika se šteta nanosi zemlji zbog nedostatka jedinstva”, kazao je Haradinaj i dodao da je Kosovo zainteresovano za recipročno priznanje unutar postojećih granica.

Istakao je da taksa ostaje, da će mandat Vojske da se razvija dalje, da je Trepča spremna za investicije. Dodao je da se nakon ostavke mandat vraća narodu, da će narod da odluči o budućem rukovodstvu na slobodnim izborima.

“Vlada treba da nastavi sa radom do nove vlade koja će proizaći iz novih izbora. Odmah ću zvanično da obavestim sve relevantne institucije o ovome”, dodao je.

Specijalizovano tužilaštvo za ratne zločine na Kosovu sa sedištem u Hagu počelo je u januaru ove godine da poziva bivše visoko rangirane pripadnike Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) na razgovore. Na osnovu zakona, oni su dužni da se odazovu.

Dva oslobađajuća procesa u Hagu

Ovo je drugi put da Haradinaj podnosi ostavku na mesto premijera, na koje je izabranseptembra 2017. godine, uz podršku partije kosovskih Srba Srpske liste.

Ostavku je iz istih razloga podneo i 2005. godine. Tada se dobrovoljno predao Haškom tribunalu gde je bio optužen za ratne zločine. Sedam godina kasnije, 2012. je oslobođen svih optužbi. Bilo je to ponovljeno suđenje, nakon što je isti sud 2008. godine doneo oslobađajuću presudu po optužbama u vezi kršenja ratnih zakona.

Haradinaja, bivšeg komandanta OVK-a u zoni pod nazivom Dugađini (koja je obuhvatala delove opština Dečani, Đakovica, Peć, Istok i Klina koje je naseljavao mahom albanski živalj) prva optužnica je teretila za okrutno postupanje, torturu i ubistva ljudi zatočenih u improvizovanim logorima.

“Sudsko veće nije utvrdilo tačan broj ljudi koji su bili u ovim kampovima. Međutim, utvrđeno je da je 21 osoba, koja je bila u tim kampovima, podvrgnuta zlostavljanju. Za 18 osoba je utvrđeno da su ubijene”, izjavio je Bekim Bljakaj iz Fonda za humanitarno pravo Kosova u martu prošle godine, na javnom času u okviru interaktivne izložbe “Slučaj Kosovo 1998-1999.”

Uz Haradinaja na optuženičkoj klupi našli su se Idriz Baljaj i Lahi Ibrahimaj, a šest godina zatvora, koje je odslužio, dobio je Ibrahimaj. Nakon žalbe Haškog tužilaštva Apelacionom veću, suđenje vraćeno na početak po manjem broju tačaka optužnice. Međutim, nedostajalo je svedoka.

I u ponovljenom suđenju optuženi Haradinaj, Baljaj i Ibrahimaj su oslobođeni zbog nedostatka dokaza, iako su sudska veća su utvrdila da su zločini počinjeni, da su žrtve stvarne”.

“Ali u nedostatku dokaza, nisu mogli da naprave tu vezu između prvooptuženih i zločina koji su počinjeni”, naveo je istraživač Fonda za humanitarno pravo Bekim Bljakaj.

(Slobodna Evropa 19/07/2019)

SHARE