Izgubljeni u prevodu 

U poslednje vreme, srpski novinari su se žalili da kada poslanici njihove zajednice nisu prisutni u Skupštini, nema prevoda na srpskom jeziku. Ovo predstavlja kršenje Ustava od strane najznačajnije institucije u zemlji. Građani srpske nacionalnosti, naravno, mogu biti zainteresovani da slušaju diskusiju albanskih poslanika, ili da slušaju o zakonima koji se usvajaju ili odbijaju, a koji će nesumnjivo uticati na njihov život. Ali, izvan interesovanja ili neinteresovanja za pitanja Skupštine stoji pravo koje zahteva potpuno poštovanje. 

0
122

Republika Kosovo formalno funkcioniše kao parlamentarna demokratija. Znači, formalno, skupština, ili parlament, je najvažnija institucija u zemlji. Tu se imenuje ili smenjuje predsednik, određuje se i smenjuje vlada, menjaju se i dopunjuju značajni zakoni i konstituiše život građana Kosova. Međutim, formalnost ne diktira u potpunosti politički život zemlje. Uveliko je poznato da predsednik zemlje drži pod kontrolom jedan deo bezbednosnih organa u zemlji. Isto tako, zna se da predsednik Skupštine, Kadri Veseli, kao predsednik PDK-a, pod kontrolom ima jedan deo ministarstava i donosi značajne izvršne odluke, kao što je bila ona o uvođenju takse na uvoz robe iz Srbije. Zna se i da je bivša predsednica Kosova, Atifete Jahjaga, izabrana od strane američkog ambasadora Christopher-a Dell-a, a ne od strane naših parlamentarnih partija. I tako redom. 

Sa druge strane, Skupština se sastoji od jedne grupe osrednjih poslanika, koji često koriste jedan strašno banalan jezik tokom diskusija, i ponekad su zatočeni u oštrim i beskorisnim ličnim sučeljavanjima. Jezik nekih albanskih poslanika skače od utrnule formalnosti ka jednoj gadljivoj intimnosti.   

Ali, Ustav Republike Kosovo ne poznaje samo albanski jezik kao zvanični jezik. Tu je i srpski jezik. U poslednje vreme, srpski novinari su se žalili da kada poslanici njihove zajednice nisu prisutni u Skupštini, nema prevoda na srpskom jeziku. Ovo predstavlja kršenje Ustava od strane najznačajnije institucije u zemlji. Srpski građani, naravno mogu biti zainteresovani da slušaju diskusiju albanskih poslanika, ili da slušaju o zakonima koji se usvajaju ili odbijaju, a koji će neminovno uticati na njihov život. Ali, izvan interesovanja ili neinteresovanja za pitanja Skupštine stoji pravo koje traži potpuno poštovanje. A upravo se kršenje tog prava trenutno dešava. 

Pretpostavimo da su oni građani ove zemlje srpske nacionalnosti nisu mogli da čuju psovke i napade između albanskih poslanika, čime bi stvorili potrebne ideje o ljudima koji im do određene mere određuju sudbinu. 

Veoma je teško, ako ne i nemoguće, integrisati se u jedno mesto, ako ne razumeš jezik, zato što se preko jezika prenose značajni idiotizmi i banalnosti. Dakle, nemoguće je integrisati se u jedno mesto čiju banalnost i idiotizam ne možeš uspeti da progutaš. 

Sećam se da sam kao dete, kada sam isuviše slabo znao engleski jezik, posećivao sajtove britanskih novina na internetu i čitao sam sa mnogo radoznalosti i mnogo teškoća razne članke koji su me interesovali. Ponekad nisam razumeo gotovo ništa o čemu se pričalo, pa ipak, pomoću fantazije, hvatao sam jedan egzotičan i strani univerzum, bez banalnosti, bezgraničan i opskuran. Kasnije, kada sam malo bolje ovladao engleskim jezikom, uspevao bih da se uvučem u jedan drugi idiotski svet preko banalnosti svega toga što izražava ograničenost jezika i razumevanja.   

Pored toga što se krši Ustav, ovaj problem čini da albanski politički predstavnik izgleda više stran i mračniji u očima jednog kosovskog Srbina.  

Izvan ovog nepoštovanja zakona o jezicima, imamo još jedan drugi dosta zabrinjavajući problem: slab kvalitet prevoda. I ova žalba dolazi od pripadnika srpske zajednice koji kažu da slab kvalitet prevoda često utiče na tumačenje i pogrešno razumevanje zakona, prouzrokujući na ovaj način konfuziju kod srpskih građana. Ovo je još jedno teško kršenje Ustava. Još jedan banalan problem koji se pretvara u realne probleme za građane naše zemlje.

Međutim, ovo, takođe, pokazuje površnost svakog napora za pomirenje i integraciju i pokazuje da još uvek hranimo ksenofobiju. Samo jedan ksenofob ne traži prevod drugog jezika na njegov vlastiti jezik. Za njega, ovaj drugi je nemoguće prevesti, on je stran, jednostavno, jedno prestupno i vulgarno telo.   

SHARE