Kada će se kosovski Srbi osamostaliti od Srbije?

Možemo navesti desetine slučajeva gde se vidi da država Srbija ne pruža ruku kosovskim Srbima, ali, ni posle svega toga, zajednica koja se nalazi “između dve vatre” nije našla hrabrosti da trasira put koji im obezbeđuje jedan bolji život. 

0
71

Nema nedelje da iz opština na severu Kosova, ili ostalih opština sa većinskim srpskim stanovništvom, ne stižu vesti o nekom bojkotu kosovske države; o nekoj “akciji” za zaštitu svetog Kosova; i, neizbežno, nekoj političkoj akciji koja ide u prilog jednoj šaci političara u Srbiji.

Sve ovo pokazuje jednu tešku situaciju srpske zajednice na Kosovu, koju je, međutim, donela sama ta država koju oni smatraju matičnom i njihovi političari, a ne Albanci, kako se često puta navodi u javnom mnjenju.

Stare kuće, zapostavljeni putevi i naselja sa infrastrukturom iz 90-ih godina (možda 80-ih), ljudi bez posla ili posla koji ne donose korist – ovako može izgledati slika koju bi stvorio svako kome bi se desilo da se nađe jedan dan na jednom od lokaliteta gde žive Srbi. 

Mnogi bi mogli da kažu da je upravo ovo razlog koji pokazuje diskriminaciju Srba, međutim nisu u pravu. Ili, barem, ova diskriminacija ne dolazi od strane države Kosovo, koja ima posebne programe za subvencionisanje poljoprivrede za ovu zajednicu, za izgradnju infrastrukture i njihovo integrisanje putem zapošljavanja. Ova diskriminacija, najverovatnije, dolazi od same države koju oni vide kao spasioca – Srbije.    

Postoje brojni slučajevi kada su stotine Srba iz političkih razloga morali da napuste svoja radna mesta, samo zato što su primili platu od države Kosovo. Bilo je na stotine drugih slučajeva u kojima su srpske porodice bile primorane da odbijaju poljoprivredne subvencije, samo zato što su dolazile od države Kosovo. Takođe možemo nabrojati mnogo slučajeva kada su kosovski Srbi bili prinuđeni da ometaju javne radove koji njima idu u korist samo zato što su radovi bili izvođeni od strane kosovske države.

Dakle, možemo navesti desetine slučajeva gde se vidi da država Srbija ne pruža ruku kosovskim Srbima, ali ni posle svega toga, zajednica koja se nalazi “između dve vatre” nije našla hrabrosti da trasira put koji im obezbeđuje jedan bolji život. 

Takva možemo da kažemo da je bila i akcija od pre nekog vremena gde su svi Srbi na severu bili  primorani da zatvore svoje biznise da bi odigrali dramu jedne navodne “humanitarne krize” nakon uvođenja takse na proizvode iz Srbije. I kada razmislimo o tome, da se desi humanitarna kriza u jednoj zoni koja se nalazi ne više od 100 metara od najbližih pekara na jugu, gde se hleb kupuje za 30 centi i gde se nalaze svi proizvodi sa normalnim cenama, zvuči pomalo naivno. Međutim, ja sumnjam da je ova stvar urađena iz naivnosti. 

Bilo kako bilo, videlo se da nije bilo krize, pošto su se radnje otvorile samo dva dana kasnije. Ali, videlo se da postoji jedna velika zavisnost srpskog naroda od države Srbije, odnosno od Aleksandra Vučića, koji njih koristi za čisto političke agende, stavljajući u zadnji red blagostanje i interese ovih ljudi. 

Verujem da Srbi treba da prstima otvore svoje oči, pošto su ih držali zatvorenim toliko vremena i da vide da im “njihova” država donosi samo probleme. Nakon što otvore oči, bilo bi dobro da potraže radna mesta, zarad dobrosusedskih odnosa i normalnog života.  

Stoga treba i da sagledaju mogućnost za “proglašenje nezavisnosti” od Srbije. Zašto da ne?!

SHARE