Kako nas je, opet, podelio Peter Handke

Sva ova dešavanja u prethodnih par dana ostavila su gorak ukus u ustima i samo pokazala, koliko je na ovim prostorima, toliko godina nakon rata, malo dovoljno da se ljudi podele. Ne kažem da je dodela Nobela Handkeu malo, i nadasve razumem bes ljudi u regionu, ali je očigledno ovo pokazatelj koliko se gotovo nismo sa mesta pomerili u procesu pomirenja.

0
159

Još od trenutka kada je u javnost dospela vest da je Peter Handke dobitnik ovogodišnje Nobelove nagrade za književnost, mišljenja na prostoru bivše Jugoslavije bila su podeljena. Kako se dodela nagrade približavala, tako su tenzije i podele rasle.

Naime, Peter Handke je 1996. napisao pamflet „Pravda za Srbiju“, koji je izazvao, i očigledno i dalje izaziva, mnoge kontroverze. Handke se smatra jednim od podržavaoca politike Slobodana Miloševića, čemu u prilog govori njegova poseta Miloševiću u sudu u Hagu kao i dolazak na Miloševićevu sahranu. Iako je ovih dana odbijao da govori ili iznese svoje mišljenje o Miloševiću, Handke je definitivno jedna od onih osoba koja i dalje izaziva nemire, polemike i budi sećanja na ratne dane medju narodima bivše Jugoslavije.

Protesti na odluku komiteta za dodelu Nobelovih nagrada dolazili su sa različitih strana, naročito iz regiona. Na sam dan dodele nagrade, veliki broj državljana Bosne i Herzegovine okupio se u Stokholmu, kako onih koji u Švedskoj žive, tako i onih koji su doputovali iz Bosne samo da bi iskazali svoje nezadovoljstvo ovom odlukom i novim Nobelovcem. U medjuvremenu, kanton Sarajevo i Kosovo proglasili su Handkea personom non gratom, tačnije nepoželjnom na ovim prostorima. Pored toga, par država takođe rešilo je da bojkotuje dodelu Nobelove nagrade za 2019. Predstavnici Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Hrvatske, Severne Makedonije i Turske odlučili su da otkažu svoje prisustvo na ceremoniji dodele Nobelovih nagrada.

Uprkos svemu ovome, 10. decembra, na svečanoj ceremoniji dodele nagrada, Peteru Handkeu dodeljena je Nobelova nagrada za književnost.

Dok se sve ovo događalo, naravno, postojala je i druga strana. Predstavnici i udruženja Srba u Stokholmu organizovali su kontra protest podrške Handkeu. Na ovo, naravno ni Vlada u Srbiji nije ostala ravnodušna, govoreći da je on jedini govorio istinu o Srbima. Dok su mnogi ministri čestitali Handkeu, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, čestitavši mu, dodao je Srbi sada uz Iva Andrića imaju još jednog Nobelovca.

Sva ova dešavanja u prethodnih par dana ostavila su gorak ukus u ustima i samo pokazala, koliko je na ovim prostorima, toliko godina nakon rata, malo dovoljno da se ljudi podele. Ne kažem da je dodela Nobela Handkeu malo, i nadasve razumem bes ljudi u regionu, ali je očigledno ovo pokazatelj koliko se gotovo nismo sa mesta pomerili u procesu pomirenja. I dalje vodimo rasprave ko je bio u pravu, ko je stradao više, ko je bio kriv, koga je valjalo podržavati… Čitavo vreme zaboravljajući najbitnije: ljudi, nevini ljudi su stradali. Valja nam se sećati i nikad ne zaboraviti, da ne bismo ponovili.

Kako neko reče, čini mi se da je Peter Handke vratio duh Slobodana Miloševića među nama. Podsetio na užase i ratnohuškačku politiku devedesetih. Bio to Handke ili bilo ko drugi, ostalo je jedno sigurno: još nam valja raditi na pomirenju, razumevanju i opraštanju. Još nam fali napora i rada da prebolimo i živimo u miru. Jer očigledno je samo pitanje kada će neki duh iz prošlosti, poput Handkea, podsetiti gde smo bili i šta smo preživeli na kraju prošlog veka.

Napomena: Mišljenja i stavovi izneseni u ovom tekstu su isključivo autorski i ne predstavljaju nužno stavove i mišljenja New perspektive.

SHARE