Ko sprečava ekonomsku slobodu na Severu Kosova?

0
120

I dok svi politizuju bojkot srpskih privrednika i daju mu etničku notu, niko u stvari ne govori o ekonomskim uzrocima tog protestnog akta. Da li je taj protest politički instruisan ili taj akt privrednika ima ekonomsko objašnjenje?

Stvari nisu crno bele i taksa od 100% na srpske proizvode ima negativne posledice na lokalnu ekonomiju Severa Kosova. S tim u vezi, protest privrednika jeste čin očajnika u cilju zaštite ličnog interesa i interesa lokalne zajednice, i taj protest nije etnički već pre svega ekonomski.

Srpski privrednici i trgovine na Severu su oduvek svoje radnje snabdevali primarno (ne i ekskluzivno) srpskim proizvodima. Ekonomsku odluku o nabavci baš tih proizvoda privrednici donose na osnovu tržišne potražnje, vodeći se ličnim interesima da prodaju svoju robu, ne etničkim pobudama. Odnos cene i kvaliteta i usađeno poverenje potrošača ka Plazmi, srpskom mleku ili proverenom mesu, diktira tražnju potrošača sa jedne, a posledično i ponudu baš tih proizvoda sa druge strane.

Uvođenje taksi od 100% u novembru prošle godine dovodi do suspenzije slobode izbora građana na Kosovu i usmerava privrednike sa Severa da počnu da se snabdevaju onim proizvodima za kojim ne postoji adekvatna potražnja i poverenje potrošača.

Inicijalno nakon uvođenja takse, snabdevanje srpskim proizvodima se nastavilo alternativnim kanalima i to je ono što se u zajednici smatra „opravdanim švercom“, poput šverca knjiga na srpskom, ili šverca lekova koji traje još od 2015., zbog čega prodavnice na Severu nisu oskudevale srpskim proizvodima do skoro, sve dok Kosovska policija nije postala rigoroznija sa kontrolama alternativnih kanala.

Saradnja sa jugom ili kupovina u Raški?

Nove okolnosti definitivno primoravaju privrednike da se okrenu nametnutom tržištu, na čijem putu se prvo suočavaju sa poteškoćom uspostavljanja poverenja sa novim dobavljačima sa juga Kosova, koji logično traže sigurnost poslovanja, a Sever Kosova predstavlja politički trusno područje.

Prijatelj sa Severa pre tri nedelje nije mogao da kupi robu od velikog dobavljača iz Prištine, čak i uz ponudu avansnog plaćanja i slanjem sopstvenog kamiona za istu. Nije retkost na Kosovu čuti: “Ne dostavljamo na Sever”. Prošle nedelje je supruga sletela na aerodrom u Prištini, pri čemu joj je prtljag kasnio dva dana. Kurirska služba aerodroma je zahtevala da po prtljag dođemo na južnu stranu grada jer – “Ne dostavljamo na Sever”.

Dalje, sve i da se nekako uspostavi saradnja sa privrednicima isključivo sa juga, pitanje je koliko bi trgovine na Severu bile konkurentne: bilo sa hipermarketom ETC koji se nalazi tik iza mosta, na 500 metara od centra Kosovske Mitrovice ili sa marketima u Raški koji nude željenu robu, a koja se nalazi na ne više od sat vremena vožnje sa bilo koje tačke na Severu. Štaviše, građanima Leposavića je bliže Raška nego Južna Mitrovica.

Pored toga što su se takse reflektovale na rast cena na celom Kosovu, što navodi i izveštaj MMF-a, većina stanovnika Severa bi imala dodatan gubitak ukoliko isključivo trguje na jugu s obzirom na to da većina ima dinarska primanja i zbog čega bi imali gubitke u kursnoj razmeni.

S druge strane, imajući u vidu da se svako od nas vodi ličnim interesom da kupi jeftinije ono što želi, kao logično rešenje bi se nametnula odluka da se veće kupovine obavljaju u Raški.

Dugoročne posledice na lokalnu ekonomiju

Uzročno-posledično, pored toga što bi građani imali dodatni trošak vremena i novca, odluka da se kupuje van prostora Severa Kosova znači ozbiljne posledice po lokalnu ekonomiju. Prema procenama, u četiri severne opštine živi oko 50.000 ljudi, i ukoliko bi svako od nas, usled odluke o taksi od 100%, na mesečnom nivou trošio samo 20 evra za hranu van ove teritorije, to bi značilo da će biti jedan milion evra manje u cirkulaciji novca na Severu – na mesečnom nivou!

Toliki pad cirkulacije novca na prostoru gde se ekonomija skoro isključivo zasniva na sektoru usluga, uzrokovao bi pad produktivnosti svih ekonomskih subjekata, bilo da su to: frizerski saloni, restorani, kafići, prodavnice, apoteke, pumpe… a kasnije bi došlo i do pada kupovne moći i cena usluga, gubitka poslova i pada trenutnog ekonomskog standarda.

Ekonomski interes građana Severa jeste da se što veća količina novca troši na Severu, a svakako jesam pobornik slobodnog tržišta pa i toga da se moje komšije prodavci, kafandžije, frizeri takmiče i sa jugom – ali onda kad se obezbede pošteni tržišni uslovi.

Ko koga bojkotuje?

Bitno je biti pošten i reći da, pored ekonomskog racija, postoji i otpor kod lokalne zajednice da kupuje na jugu. A taj otpor je opet uzrokovan i dolazi kao reakcija na nastojanje kosovske vlade da im se suspenduje sloboda izbora. Sam, inače, često trgujem na jugu, i to je legitimno dok god je to moj izbor šta ću da radim sa svojim novcem. Onog trenutka kad me neko ograničava nekom politikom i naređuje mi gde ću i na šta da trošim svoj novac, on zadire u moje slobode.

Politiku naređivanja šta ko sme da kupuje je započela kosovska vlada, te je stoga licemerno prozivanje srpskih privrednika zbog protesta u vidu zatvaranja radnji i poziva na bojkot. Da zabranjuje može samo onaj ko ima mehanizme da “legalizuje” i institucionalno sprovodi tu zabranu, u ovom slučaju to je kosovska vlada, a protest je legitiman vid otpora i reakcija na politike koje su pogubne po određenu grupu ljudi.

Na kraju, važno je reći da ni politizacija situacije od strane vladajuće strukture u Beogradu i loša artikulacija gorenavedenih ekonomskih efekata ne doprinosi uvažavanju ovog protesta kod međunarodne zajednice. Niko se od srpskih zvaničnika povodom ove situacije nije ni potrudio da objasni kako se to taksa od 100% različito ekonomski reflektuje na Sever i ostatak Kosova, već se argumentacija svela na ekonomski nacionalizam i to kako Srbi neće ništa sa juga, pritom koristeći krupne termine kao što je „humanitarna katastrofa“. Takav pristup je samo pomogao Prištini u tvrdnjama da se ovde radi o: „još jednoj manipulaciji Beograda“, da „Beograd opet instruira Srbe pod pretnjom“ itd., jer nije precizno objašnjeno koliko se taksa od 100% ekonomski štetno reflektuje na Sever Kosova i da jednostavno isključiva trgovina sa jugom znači gubljenje tržišne utakmice Severa i sa jugom i sa Raškom.

Da zaključim, onaj ko je započeo ovu igranku suspendovanja ekonomskih sloboda treba i da stavi tačku na nju. A ostalim građanima Kosova uvek ostaje slobodan izbor da bojkotuje srpske proizvode.

Poštovanje međusobnih sloboda je preduslov otvorene komunikacije i izgradnje boljih međuetničkih odnosa.

(Lazar Rakić je građanin Zubinog Potoka –  Tekst je izvorno objavljen na portalu Kossev.info)

SHARE