Koliko je stabilan mir na Kosovu?

Da li je mir na Kosovu danas stabilan mir i kako to da znamo? Nikada ne možemo sa sigurnošću znati da li je neki mir stabilan mir, ali - i to je glavni argument moje knjige - možemo bolje da izmerimo kvalitet mira i ranjivost tog mira koji bi mogli dovesti do ponovnog sukoba.

0
144

(Pisano specijalno za New Perspektivu)

Kako možemo znati da li je mir stabilan? To je ključno pitanje koje istražujem u svojoj novoj knjizi, Measuring Peace: Principles, Practices, and Politics (Merenje mira: principi, prakse i politika). To je važno pitanje, jer je recidiv sukoba – tj. povratak država u nasilje nakon prekida neprijateljstava – široko raširena pojava.  Od kraja Drugog svetskog rata, više od polovine svih zemalja koje su doživele građanski rat pretrpele su i recidive. Angola, Liberija, Sijera Leone, Istočni Timor, Nigerija, Burma – to su samo neke od mnogih zemalja za koje se zna da se mir urušio nakon građanskog rata.

Kosovo je takođe doživelo recidiv nakon završetka rata 1998/99. Od 17-18. marta 2004. godine, talas nasilja je protutnjao kroz Kosovo i rezultirao u 19 smrtnih slučajeva, skoro 900 ranjenih, oštećenja ili uništenja stotina domova i 30 srpskih pravoslavnih crkava i kulturnih znamenitosti. Ovo nasilje nije bilo veoma iznenađujuće: bilo je opšte poznato da frustracija unutar zajednice kosovskih Albanaca raste i da kontinuirano nerešavanje statusnog pitanja ne može trajati u nedogled. Međutim, nije bilo poznato da će Kosovo dostići tačku pucanja baš u tom trenutku.

Da li je mir na Kosovu danas stabilan mir i kako to da znamo? Nikada ne možemo sa sigurnošću znati da li je neki mir stabilan mir, ali – i to je glavni argument moje knjige – možemo bolje da izmerimo kvalitet mira i ranjivost tog mira koji bi mogli dovesti do ponovnog sukoba. Da bismo to postigli, potrebne su nam snažnije metode za procenu održivosti mira. Koristim analogiju “testova napetosti” koji su uspostavljeni u nekim zemljama nakon globalne finansijske krize 2008. kako bi se osiguralo da njihove banke budu dovoljno otporne da izdrže dalje šokove. Ovi testovi napetosti su nam potrebni i za mir.

Neki analitičari su osmislili „pokazatelje mira“ za ovu svrhu. Institut za ekonomiju i mir (IEP) proizvodi godišnji Globalni indeks mira koji, kako tvrde, može da meri krhkost neke zemlje i pomaže u predviđanju verovatnoće sukoba, nasilja i nestabilnosti u toj zemlji. Indeks je sastavljen na osnovu rezultata osam faktora koji, prema IEP-u, stvaraju i održavaju mirna društva. To su: vlada koja dobro funkcioniše, zdravo poslovno okruženje, nizak nivo korupcije, visok nivo ljudskog kapitala, slobodan protok informacija, dobri odnosi sa susedima, pravična raspodela resursa i prihvatanje prava drugih. Na osnovu toga IEP svrstava Kosovo na 86. mesto, od 163 zemlje – iznad Haitija i ispod Bolivije – i ne opisuje nivo mira na Kosovu ni kao visok, ni kao nizak, već kao “osrednji”. 

Vrednost takvog indeksa se može dovesti u pitanje. Mir je veoma složeno stanje, koje se ne može lako, ni potpuno obuhvatiti jednim brojem. Potrebno je ono što ja zovem „etnografskim pristupom“ – tj. veće oslanjanje na znanje o lokalnoj kulturi, lokalnoj istoriji, a naročito određenoj dinamici sukoba koja postoji u datom sukobu, uključujući i mikro nivoe. Dobar primer za to može se videti u Istočnom Timoru (Timor-Leste), koji je takođe doživeo recidiv 2006. godine, pod nadzorom UN-a. Iako UN nije uspeo da predvidi nasilje, bilo je nekoliko analitičara koji su posedovali snažno kontekstualno znanje, koje im je dalo uvid u lokalnu dinamiku sukoba. Oni su upozorili na približavanje oluje. Naravno, ponekad može biti teško utvrditi stvarnu vrednost prekonfliktne analize, posebno kada je puno disonantnih “zvukova”, ali je u ovom slučaju stručno mišljenje (barem među tim stručnjacima) više ili manje upućivalo u pravom smeru. Pravi problem je što je do 2006. postojao snažan imperativ od donatora i zemalja koje su doprinele u trupama da preusmere resurse iz Istočnog Timora, što je učinilo ove aktere gluvim za žalbe dobro obaveštenih analitičara. I, kao što znamo, politika često odzvanja solidnom analizom.

Na drugim mestima se alarm efikasno oglasio. U sadašnjoj Republici Severnoj Makedoniji, kombinacija analiza sukoba i indikatora ranog upozoravanja koje je osmislila Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) upozorila je međunarodne zvaničnike na porast tenzija uoči izbora u decembru 2016. godine, kada je vladajuća stranka želela da potceni svoje protivnike kombinacijom zastrašivanja i prisile upućene nevladinim organizacijama, medijima i opozicionim političkim strankama. OEBS je napravio trenutnu analizu situacije koju je podelio sa Evropskom komisijom, što je rezultiralo efikasnim pritiskom na makedonske vlasti koji je, verovatno, pomogao da se spreči dalje nasilje.

Bolje procene stabilnosti mira nisu panaceja za ponavljanje sukoba. Međutim, u meri u kojoj dobra analiza može doprineti boljem informisanju političkih odlučivanja, rigoroznije procene stabilnosti mira mogu dati značajan doprinos u sprečavanju ponavljanja sukoba.

Richard Caplan je profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Oksford. Njegovu knjigu, Measuring Peace: Principles, Practices, and Politics (Merenje mira: principi, prakse i politika), objavio je Oxford University Press.

SHARE