Koliko smo zapravo iskreni

Spremnost Srbije da pregovara ne znači da je Srbija spremna da prizna nezavisnost Kosova po svaku cenu i bez ustupaka sa druge strane. A druga strana, u ovom slučaju Priština, za uzvrat ne nudi skoro pa ništa. Čak ni ono što je potpisano. To samo po sebi govori o iskrenosti u celom ovom procesu.

0
114

Pred kraj maja Skupština u Beogradu je održala posebnu sednicu posvećenu stanju na Kosovu i Metohiji gde je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, podneo izveštaj i izneo statističke podatke usko vezane za stanje na Kosovu. Medjutim, koliko je javnost bila spremna da čuje ono što je izneo vrlo je teško doneti sud ali u svakom slučaju bilo je potrebno da se ovakav izveštaj konačno objavi. Pored samog objavljivanja preko potrebno je i to da se podaci koji stoje u tom izveštaju shvate na pravi način i prihvate kao činjenica.

Pored toga što je deo opozicije bojkotovao ovu sednicu, ova sednica ipak ima svoj značaj i zbog prisustva skoro svih zanačajnijih predstavnika stranih zemalja u Beogradu, počev od ambasadora SAD i Britanije pa sve do predstavnika Rusije i Kine. Naravno, bez prava da se obrate poslanicima, ipak su svojim prisustvom dali na zanačaju svemu onome što se tamo moglo čuti.

Činjenice koje smo mogli da čujemo od predsednika su manje-više poznate većini onih koji su se makar i malo upustili u analiziranje stanja na Kosovu u poslednjih nekoliko decenija. Svakako, srpska javnost ih je primila sa rezervom, zavisno od toga kakve ideje podržava svako ponaosob. Ali sve u svemu podaci su tu, i kao takvi, hteli mi to ili ne, moraju biti uzeti u obzir kada se kreira politika u vezi sa Kosovom. Naravno, ponekad treba zastupati svoje stavove zasnovane na politici ali pre svega one stavove koji su realni i praktično ostvarljivi na terenu. Iz izlaganja koje smo čuli od predsednika može se zaključiti da je Srbija spremna da svoju politiku usaglasi sa realnim stanjem na terenu ali da li je to slučaj i sa Skupštinom u Prištini to je već drugo pitanje. Očigledno je da za stav koji je izneo predsednik Vučić treba imati hrabrosti jer, kao što se složila većina poslanika i vlasti i opozicije, takav stav sa sobom ne nosi političke poene već samo oduzima, ali je ipak realan. A složićemo se svi da i jednima i drugima uvek manjka osećaj za realnost.

Spremnost Srbije da pregovara ne znači da je Srbija spremna da prizna nezavisnost Kosova po svaku cenu i bez ustupaka sa druge strane. A druga strana, u ovom slučaju Priština, za uzvrat ne nudi skoro pa ništa. Čak ni ono što je potpisano. To samo po sebi govori o iskrenosti u celom ovom procesu. A očigledno je da ovde iskrenosti nema ili je bilo ali je ugušena vremenom obećanjima velikih sila.

I dok se predstavnici vlasti i jedne i druge strane ne dogovore koliko će biti iskreni jedni prema drugima, narod na terenu trpi posledice te neiskrenosti. Na kraju krajeva, možda bi bilo poželjno i da sličan izveštaj u sličnom formatu svojoj Skupštini i svom narodu podnese i predsednik Thaçi jer je izvesno da do dogovora neće doći na način da jedna strana dobije sve a da druga strana sve izgubi. Dobitak u ovoj situaciji će najverovatnije podeliti i jedna i druga strana a isto tako moraju da dele i gubitke jer to je zapravo suština reči kompromis. Medjutim, dok do dogovora ne dodje moramo biti spremni da trpimo posledice udaljavanja od dijaloga kroz zapaljivu retoriku i nepromišljene poteze. Barem smo na to navikli ako ništa drugo.

SHARE