Komentari u medijima u vezi sa taksom od 100%

Odluka Vlade Kosova da uvede carinsku taksu od 100% za proizvode koji dolaze iz Srbije i BiH je naširoko bila komentarisana u medijima. 

0
282

Urednik Prishtina Insight-a, Eraldin Fazliu, prva dva dana posle uvođenja takse je nazvao ‘48 časova nezavisnog Kosova’. Fazliu smatra da jedna od najlošijih i najopasnijih posledica ove odluke može biti da će ‘taksa za Srbiju amnestirati političare od konstantnih neuspeha i da će poslužiti Haradinaju i ostalim vladinim zvaničnicima da maskiraju svoje neuspehe.’ Uprkos tome, Fazliu ocenjuje da, bez obzira na to koliko će Vlada Kosova biti u stanju da istraje pod pritiscima EU da povuče takse, ili mogućnosti zloupotrebe ovog stanja za uske ciljeve političkih aktera, ‘ovaj redak momentum je prilika za jednu malu državu da uživa puni suverenitet u svojim odlukama.’

Ekspert za ekonomski razvoj i bivši poslanik Skupštine Kosova, Muhamet Mustafa, ocenio je da se Kosovo ne može optužiti da je protiv načela CEFTA-e i slobodne trgovine. Prema njegovim rečima, Kosovo je, zajedno sa Albanijom, rigorozni poštovalac ovih načela ‘više nego svi ostali članovi CEFTA-e, a posebno više nego Srbija i BiH.’ Mustafa smatra da preko ove odluke Kosovo ne suspenduje slobodnu ekonomiju i da problem postoji samo sa dve zemlje, i to 15%, odnosno  3% (BiH) uvoza. Ocenjuje se da ove dve zemlje udaraju na međunarodnu poziciju Kosova i njegov suverenitet. Mustafa je ocenio da CEFTA, EU i oni koji ‘podržavaju slobodnu trgovinu mogu najmanje da optuže Kosovo za posvećenost slobodnoj trgovini. Probleme treba tražiti negde drugde.’

Uticaj EU nad Kosovom nije tako veliki kao što je bio ranije i njen pritisak na Kosovo može i da se ne uzme u obzir pošto EU ‘nema više kazni’, smatra dopisnik RTK-a u Briselu, Gjeraqina Tuhina. Ona je obrazložila aludiranje na to da, prema njenim rečima, ‘Kosovo nema kredibilnu perspektivu za učlanjenje u EU i neće biti vizne liberalizacije zato što se ona tretira drugačije u svim institucijama EU, dodajući da je EU ‘bukvalno prislonila Kosovo uza zid’ .

Prema rečima analitičara i istraživača Institituta GAP, Agrona Demija, ako smo od istorijata dosadašnjih odnosa između Kosova i Srbije izvukli neku pouku, ‘to je da blokada na srpske proizvode funkcioniše.’ Prema rečima Demija, blokada koju je Kosovo uvelo za srpske proizvode u leto 2011. godine primoralo je Srbiju da prihvati pečat Kosovskih carina i da deblokira izvoze Kosova. Uprkos tome, prema navodima Demija, jedini problem sa odlukom Vlade je predstavljalo to da je doneta na ‘ad-hoc’ osnovi bez obaveštavanja domaćih proizvođača, s obzirom da njih 300 uvoze sirovine iz Srbije. ‘Na duži rok, domaći proizvođaći treba da iznađu nove alternative nabavke sirovina od drugih zemalja. Od ove takse, kosovska privreda može da ima dobitka samo ako stimuliše povećanje domaćeg proizvoda. U suprotnom, postoji rizik da se celokupan uvoz iz Srbije zameni uvozom iz drugih zemalja, pa, prema tome, postoji rizik da se povećaju cene proizvoda i tako kosovski potrošači mogu, naposletku, da plaćaju skuplje.’U ovu svrhu, ocenio je Demi, taksi od 100% na srpske proizvode treba da se dodaju i ostale mere koje će pomoći domaćoj proizvodnji i koje će držati cene na niskom nivou.  

Direktorka medijske grupe KOHA, Flaka Surroi, smatra smešnim trčanje ‘da se uzme primat za to ko je prvi predložio tu odluku – zato što na kraju može da se ispostavi da je ovo jedna populistička odluka, koja može da rezultira poskupljenjem proizvoda u maloprodaji i povećanju krijumčarenja sa severa.’ Surroi je predložila da, ako vlasti planiraju da drže na snazi ovu odluku, listu mera treba proširiti i na registarske tablice; diplome; slobodno kretanje građana…, ‘na kraju bi trebalo da odluče i u vezi sa strujom koju Albanci plaćaju Srbima na severu evo već koliko godina, iako je to u suprotnosti sa zakonom.’ Ipak, prema rečima Surroi, ‘sve dok ne odluče da li će zadržati ovu meru ili je ukinuti, ova odluka će nastaviti da se koristi za predizborne motive, još uvek ne znajući da li će pasti ova Vlada ili ne.’

U svojoj redovnoj kolumni na lajmi.net, Blerim Shala, bivši koordinator razgovora između Kosova i Srbije, trenutno savetnik predsednika, Hashima Thaçija, govoreći o situaciji koja je stvorena poslednjih nedelja na Kosovu, je ocenio da se odnosi između Kosova i Srbije nalaze u ‘kritičnoj tački’. Prema rečima Shale, za razliku od sličnih slučajeva u prošlosti između Kosova i Srbije, kada je opšta ocena zapadnih centara bila takva da je nadasve podvukla odgovornost vlasti Srbije za probleme koji su stvoreni u ovim odnosima, poslednjih nedelja Priština je smatrana, kako od strane Vašingtona, tako i od Brisela, ‘glavnom adresom koja ima i autorstvo nad novim poglavljem javne konfrontacije sa Beogradom.’ Prema navodima Shale, ovo je nešto potpuno novo, što nije viđeno ranije, ‘što bi trebalo da utiče na sve nas, da na najhladnokrvniji mogući način, analiziramo gde smo, šta smo uradili u poslednje vreme i da li smo uspeli da obrazložimo koliki i kakav treba da bude naš protivodgovor na jednu divlju političku i propagandističku kampanju najviših instanci Srbije protiv učlanjenja Kosova u Interpol’. Prema rečima Shale, dešavanja tokom poslednjih nedelja u odnosima između Kosova i Srbije ‘osnažuju ubeđenje da se više ovako ne može ići dalje u odnosima između dveju država, ili da je neophodan Sporazum o normalizaciji odnosa,’ međutim, sa aktuelnom atmosferom koja vlada u odnosima između Kosova i Srbije ‘nikako se ne može stići do potpisivanja jednog istorijskog sporazuma.’

SHARE