Korak u mestu

Ako sve saberemo i oduzmemo, sve više je očigledno da će i ovi potezi Vlade, iako za svaku pohvalu, ipak ostati zabeleženi kao veliki korak u mestu, jer će se takse zameniti nečim što su takodje takse, samo pod drugim imenom.

0
74

Najava da će se polovinom marta, tačnije 15-og, ukinuti takse na robu is Srbije i BiH koje je uvela prethodna Vlada u Prištini je svakako ohrabrujuća vest, ako znamo koje su sve posledice uvodjenja taksi, ali najavljeni potezi nove Vlade na neki način takodje ulivaju strepnju u dalji razvoj situacije.

Politika koju trenutno zastupa nova Vlada je politika samostalnog donošenja odluka iako je uticaj velikih sila svakako prisutan i velik, ali je takodje prisutno i očigledno protivljenje prevelikom uticaju pojedinih velikih sila na politička dešavanja na Kosovu, naravno, uz adekvatno diplomatsko balansiranje kako u potezima tako i u samim izjavama novih političkih lidera na Kosovu. I ako se sve to uzme u obzir, očigledno je da nova Vlada u praksi i nema neku razvijenu strategiju koja bi dovela do vidnog napretka na terenu već uz pomenuto balansiranje pustiti da velike sile kroz pritiske na jednu i na drugu stranu dovedu do rešenje problema.

Ali da sve to ne ide lako jasno je ako se sagledaju posledice svega što se u poslednjih par godina dešavalo na Kosovu. Politika izolacije koju je Kosovo vodilo pod prethodnim premijerom dovela je da su se polazne tačke pomerila nekoliko koraka unazad i da će se pre ili kasnije Kosovo suočiti sa posledicama i sa teškim odlukama u tom pogledu. Briselski sporazum kao pravni akt podrazumeva ispunjavanje odredjenih ustupaka od strane Kosova a veliko je pitanje koliko je nova Vlada uopšte spremna na takve poteze. 

Osim svega pomenutog i najavljene recipročne mere koje bi zamenile takse stavljaju veliki znak pitanja na dalji tok pregovora jer je upitno koliko je Srbija spremna da takvo stanje prihvati kao adekvatno okruženje za nastavak pregovora, ako imamo u vidu da će jedan od ključnih zahteva biti prestanak lobiranja i diplomatskih akcija za poništavanje priznanja Kosova koju Srbija vodi već nekoliko godina, i koja, moramo priznati, ima velikih rezultata. Koje bi dodatne recipročne mere bile ostaje pitanje ali i sam ovaj zahtev bi mogao biti smatran nepremostivim ako imamo u vidu da Kosovo, preko svojih lobista, uveliko lobira za priznanje Kosova pa bi bilo krajnje neprihvatljivo i nelogično da jedna strana ima pravo na to dok druga strana treba tog prava da se odrekne. Ali ako imamo u vidu da se situacija na terenu menja iz dana u dan ostaje nam da čekamo i budemo svedoci nekih novih odluka, ali i njihovih posledica. Uostalom, takse su nanele dovoljno štete, ne dvema državama koliko običnim ljudima koji su trpeli posledice svih tih odluka. I na kraju, ako sve saberemo i oduzmemo, sve više je očigledno da će i ovi potezi Vlade, iako za svaku pohvalu, ipak ostati zabeleženi kao veliki korak u mestu, jer će se takse zameniti nečim što su takodje takse, samo pod drugim imenom. Svaki pokušaj da analizom dodjemo do nekog zaključka šta će se dešavati u budućnosti bio bi osudjen na neuspeh jer nepredvidivost u donošenju odluka nam ostavlja jedinu mogućnost da očekujemo neočekivano i to prihvatimo kao neminovnost.

Napomena: Mišljenja i stavovi izneseni u ovom tekstu su isključivo autorski i ne predstavljaju nužno stavove i mišljenja New perspektive.

SHARE