Kosovo, plodno tlo za populizam 

Odluka o taksi je obelodanila strašan način putem kojeg kosovska strana donosi značajne državne odluke. Do sada, oni su gotovo potpuno bili podložni uputstvima međunarodnog faktora, ali izlaz iz ovog stanja pokornosti ih prikazuje skandaloznim neznalicama. Odluka o taksi nije bila dobro osmišljena, nije bila strateška i nije podlegla nikakvoj viziji, da bi mogla da podstakne neki napredak.

0
336

Krajem novembra meseca prošle godine, Vlada Kosova je uvela taksu od 10% na proizvode uvezene iz Republike Srbije. Ovo je došlo kao posledica neuspeha za učlanjivanje u Interpol, organizaciju međunarodne policije. I ovaj neuspeh, kao što se i očekivalo, nije okarakterisan kao posledica nerada Vlade, nego kao proizvod ‘destruktivne’ aktivnosti Srbije, iako su svi putovali avionom u pravcu Dubaija [gde se održavala konferencija ove organizacije], uključujući i predsednika Thaçija, da bi dograbili zasluge u slučaju eventualnog učlanjenja.

Sramoćenje institucionalnih čelnika Kosova je bilo tako veliko da se ovo odrazilo i u emocionalnom i nedoličnom izveštavanju šefa diplomatije, Behgjeta Pacollija, komisiji za spoljna pitanja. Glavni diplomata je ‘govorio’ jednim seksističkim i rasističkim rečnikom kako je srpska strana uspela da ostavi Kosovo bez Interpola koristeći ‘lepe cure’.

Samo nekoliko dana kasnije, uz frustraciju u porastu zbog njihovog neuspeha, Vladi se prohtelo da poveća taksu na proizvode uvezene iz Srbije, prvo na 10, a zatim na 100 posto. Tako nešto je većina ljudi dobro prihvatila, pošto je ova decenija prošla u skrnavljenju pokušaja za osnaživanje međunarodnog subjektiviteta Kosova od strane srpske države. Bilo kako bilo, ispostavilo se da Srbija ima mnogo veći izvoz u ostale zemlje sveta i gubici koje bi im stvorila taksa na Kosovu bi ostali neznatni. Ova država je izvozila samo 2% robe na Kosovo, od ukupnog izvoza. Ispostavilo se da ne oštećujemo srpsku ekonomiju onoliko koliko smo u početku verovali.   

Odluka o taksi je obelodanila strašan način putem kojeg kosovska strana donosi značajne državne odluke. Do sada, oni su gotovo potpuno bili podložni uputstvima međunarodnog faktora, ali izlaz iz ovog stanja pokornosti ih prikazuje skandaloznim neznalicama. Odluka o taksi nije bila dobro osmišljena, nije bila strateška i nije podlegla nikakvoj viziji da bi mogla da  podstakne neki napredak. 

To je još jedna odluka doneta pod uticajem snažnih osećanja koja će se najverovatnije ukinuti u bliskoj budućnosti. Jedna slična odluka doneta prošle godine je bila i ona o stavljanju van snage Specijalnog suda, još jedna odluka je bila ona o formiranju Vojske Kosova. Zatim, odluka da se otvore univerziteti u svakom gradu u zemlji, bez obzira na nedostatak akademskih kadrova. U stvari, izgleda da nijedna odluka doneta od strane naših članova Vlade nije bila nimalo strateške prirode, niti se slaže sa nekom određenom razvojnom vizijom.

Teška pozicija na međunarodnom planu najzad izvlači Kosovo iz nekritičkog pokorstva naspram međunarodnih saveznika. Zamislite, predsednik Thaçi je bio u stanju da promoviše jednu ideju koja nije potekla od neke savezničke zemlje. To je bila ideja srpskih akademika, ali nije vodila poreklo od savezničke zemlje. Dakle, Kosovo je izašlo iz te nekritičke pokornosti naspram međunarodnih saveznika, ali… uputilo se ka nepokornosti, koja je isto toliko nekritička i koja može doneti nepopravljive posledice po nezavisnost zemlje. 

Nekritički izlaz iz pokornosti naspram saveznika Kosova nije neki odvojen međunarodni fenomen. Mucanje Ramusha Haradinaja na sastanku sa Johannes Hahn-om i Federicom Mogherini su mucanja jednog potlačenog državotvornog diskursa koji je bio onemogućen našoj politici čitavu jednu deceniju. Međutim, mucanja Haradinaja brzo mogu da postanu populističkija nego što su sada, i da se ne zadrže samo u njegovim ustima, nego da uđu i u usta ostalih lidera, i da na taj način učine da zemlja napravi velike korake unazad.   

S obzirom da je Kosovo jako neobrazovana zemlja, ono predstavlja jednu veoma plodno tle za  populizam! Takođe, okolnosti u kojima su mnoge političke partije potpuno ideološki prazne, čine da ovo uznemirenje izgleda veoma ozbiljno!

SHARE