Kulturno nasleđe trpi posledice neučlanjenja u UNESCO

Na Kosovu učlanjenje u UNESCO nije samo pitanje koje se nadovezuje na obrazovanje i kulturno nasleđe, već je više pitanje sa mnogo političke gravitacije.

0
146

Srednjovekovna tvrđava u Novom Brdu jedan je od malobrojnih projekata na Kosovu čiju je restauraciju poslednjih godina nadgledao UNESCO. Ali, pre nego što su poslovi završeni, zidovi su počeli da se urušavaju i deo unutar tvrđave je zatvoren za posetioce. S druge strane, obnova katedrale u ruševinama tvrđave podstakla je sukobe između Srpske pravoslavne crkve, vlade Srbije i zvaničnika koji se bave kulturnim nasleđem u zemlji. Pravoslavna crkva kaže da će se žaliti UNESCO-u i Vatikanu čak i za katoličku misu.

Iguman Manastira u Dečanima, Sava Janjić, kaže da će misa održana u blizini ruševina crkve, za koju kaže da je pravoslavna, a ne katolička, verovatno uticati na odnose između katoličke i pravoslavne crkve.

“Postoji mnogo istorijskih i arheoloških dokaza koji govore da je tu postojala jedna pravoslavna crkva u blizini ruševina jedne katoličke crkve, ali oni su održali misu na ruševinama pravoslavne crkve,” kaže on.

Foto: decani.org – Iguman Manastira u Dečanima, Sava Janjić

„Zabrinuti smo, jer je ovo, pre svega, arheološko nalazište i naša crkva nije želela da  koristi ovo mesto kao crkvu, te je ono ostalo to što u stvari i jeste – ruševina koja mora biti zaštićena. Organizovanje katoličke verske ceremonije na ovoj lokaciji je direktna politizacija,“ kaže Janjić za New Perspektivu.

Janjić ovo naziva “još jednom ozbiljnom provokacijom koja potkopava odnose između Pravoslavne crkve i Katoličke crkve” rekavši da će se ovo pitanje takođe pokrenuti u međucrkvenim telima na sastancima Pravoslavne crkve i Vatikana.

On je, takođe, najavio podnošenje žalbe UNESCO-u, Kancelariji EU-a i drugim međunarodnim instancama.

Direktor kosovskog Arheološkog instituta, Enver Rexha, kaže da se u slučaju Novog Brda postupilo  na osnovu istoriografije i da je ta lokacija “registrovana kao: katolički hrišćanski objekt”. Oni (Pravoslavna crkva) pokušavaju otuđiti istoriju, a otuđenje nema naučnu osnovu. Za taj objekat mi imamo i argumente srpske i međunarodne istoriografije,“ kaže Rexha za New Perspektivu.

“Postoje dokumenti iz Venecije, Raguze (Dubrovnika), da ovaj spomenik postoji sa tim imenom (katedrala), kao hrišćanski objekat, čak od 14. veka, to jest, od 1340. godine. Sada postoje pokušaji da se to promeni, što mi naučno nećemo dozvoliti, bilo da je to džamija, katedrala ili pravoslvna crkva,” kaže Rexha.

Očekuje se da posebna zona Novog Brda bude tema diskusije i na sledećem sastanku Međuvladinog odbora saradnje sa verskim zajednicama, iako ima šanse da će se ovo odložiti, zato što je vlada u ostavci. “Naš zahtev je vrlo jasan – da se to ne koristi kao mesto za verske obrede, nego da ga ostavimo kao arheološko nalazište,” kaže Janjić.

Više od jedne decenije posle nezavisnosti, Kosovo nije uspelo u svojim pokušajima da bude deo UNESCO-a i, tokom poslednjeg pokušaja, protiv učlanjenja su glasale i neke zemlje koje su već priznale nezavisnost Kosova. 

Ovo je uticalo na to da je mali broj mesta na Kosovu do sada dospelo na spisak značajnih mesta svetskog nasleđa pod zaštitom UNESCO-a. 

Pod zaštitom UNESCO-a su sada trenutno Manastir u Dečanima, onaj u Gračanici i Crkva Svetih Apostola u Prizrenu.  Njihovo uključivanje je urađeno na zahtev Srbije, pošto neučlanjenje lišava Kosovo saradnje sa UNESCO-om u vezi sa Svetskom listom nasleđa i, sledstveno tome, Kosovo ne može da podnese zahtev da neki od njegovh lokaliteta kulturnog nasleđa budu obuhvaćeni ovom listom. 

Spomenici navedeni od strane UNESCO-a kao mesta kulturnog nasleđa pomažu zemljama u tri suštinska elementa: osnaživanje njihovog identiteta u svetu, korist po pitanju finansiranja i, isto tako, ovo podstiče turizam skrećući pažnju posetilaca na ove spomenike. 

Organizacije koje se bave pitanjem kulturne baštine na Kosovu, kao što je Kulturno nasleđe bez granica, kancelarija na Kosovu, (Cultural Heritage Without Borders, Kosovo Office) kažu da kulturno nasleđe na Kosovu trpi zbog nedostatka vladavine zakona i neuspelih politika zaštite kulturnog nasleđa.

“Primećuje se da veoma važni delovi Zakona o kulturnom nasleđu nisu primenjeni”, rekao je Sali Shoshi, direktor Kancelarije za kulturno nasleđe bez granica, za New Perspektiva.

Foto: SKKN — Municipium Ulpiana-Justiniana Secunda

Trenutno, vlasti u zemlji nisu uspele da uspostave konsolidovanu bazu podataka kulturnog nasleđa sa potrebnim informacijama. “Nedostatak podataka o kulturnom nasleđu u prostornim planovima doveo je do toga da su neki infrastrukturni projekti ostvareni uništavajući kulturno nasleđe, kao što se dogodilo u slučaju autoputa Priština – Elez Han, koji prolazi preko jednog arheološkog nalazišta u Uroševcu”, kaže Shoshi.

Bez saradnje sa UNESCO-m Kosovo nema pristup programima koje koordiniše UNESCO. Programi se odnose na pitanja očuvanja baštine, kulturnog turizma, građanskog angažovanja, tehnologije, prava za pristup kulturi itd.

Laetitia Kaci, službenik za medije UNESCO-a, objašnjava da, kada neka zemlja potpiše Konvenciju o svetskoj baštini i ima svoje lokacije na ovoj listi svetske kulturne baštine, njeni spomenici uživaju prestiž koji služi ovim zemljama i njihovom imidžu.

“Povećanje svesti vlada i građana te zemlje o zaštiti kulturnog nasleđa vodi do povećanog nivoa brige o njima. Jedna zemlja može imati koristi i od finansijske pomoći i stručnosti Komiteta za svetsku baštinu u očuvanju spomenika kulturne baštine ,“ rekla je Kaci za New Perspektivu.

Isto tako, UNESCO zahteva od država da imaju regulisano pitanje inventarizacije, dokumentovanja, kao i da se proglasi trajna zaštita dobara kulturne baštine. 

“Institucije su uspele da na listu nasleđa pod stalnom zaštitom stave samo 23 lokaliteta sa spiska koji sadrži 1395 lokaliteta. Ova situacija je posledica nedovoljne međuinstitucionalne komunikacije i slabog učinka nadležnih institucija,” kaže Shoshi.

Kosovski savet za kulturno nasleđe takođe traži da, pre nego što se obave intervencije radi restauracije kao što je ova u Novom Brdu, Kosovo uradi inventarizaciju, dokumentovanje i proglašenje lokaliteta pod stalnom zaštitom. 

Trenutno su samo 23 lokaliteta pod stalnom zaštitom na Kosovu, od kojih su četiri pod zaštitom UNESCO-a.

“Slučaj intervencija na tvrđavi u Novom Brdu je pokazao da su te intervencije bile štetne ,” rečeno je u jednom odgovoru Kosovskog saveta za kulturno nasleđe. 

Za sveštenika Savu Janjića, članstvo Kosova u UNESCO-u ne može biti nešto što bi on podržao, dok, s druge strane, prema njegovim rečima, “politika na Kosovu negira da neki spomenici pripadaju Srpskoj pravoslavnoj crkvi,” mada ih Ustav Kosova priznaje.

“Ovo je jedan od glavnih razloga zašto smo zabrinuti za članstvo Kosova u UNESCO-u, jer ne znamo šta nas očekuje u takvim okolnostima, kada se identitet negira,” kaže Janjić.

I, dok se rat za identitete – tipičan za zemlje Balkana – nastavlja, prema navodima vlasti, uskoro će biti načinjen još jedan pokušaj učlanjenja u UNESCO.

Ipak, Ministarstvo spoljnih poslova Kosova nije odgovorilo na pitanja New Perspektive o tome kada će se dogoditi ovaj, treći po redu, pokušaj učlanjenja u ovu organizaciju UN-a. 

SHARE