Kumova slama

Sve ovo je delo nekih kojima je mržnja prirodna a ljubav stvar slabih. Iza starih ostaje mržnja i iskrivljena tumačenja svega kao tekovina neke samo njima znane budućnosti. U želji da svojoj deci stvore bolje uslove stvorili su klimu razdora i mržnje gde niti se oru njive i seje žito, niti se na tim njivama čuje pesma bez obzira na kom jeziku.

0
46

Prošlo je 22 godine od masakra u Starom Grackom, cela jedna generacija je stasala u Starom Grackom a da još nije saznala ko im je ubio očeve, stričeve, braću tog vrelog julskog dana na njivi, u žetvi. Bez namere da se previše naglašava simbolika svega, osaje gorak ukus u ustima da je neko odlučio da ubije one koji su bili na njivi u nameri da uberu letinu tog nimalo mirnog leta. Njih 14 je ubijeno na najmonstruozniji način samo zato što su bili Srbi, ne zato što su bili vojnici, ni teroristi, niti bilo šta drugo, bili su samo žeteoci. Bez oružja, goloruki, sa traktorima i kombajnom otišli su a nisu se vratili. A ko je kriv, očigledno oni sami jer nisu na tim istim traktorima otišli nego su ostali, možda je to njihova jedina krivica jer druge krivice nisu imali, da jesu, pobegli bi sami. Ali ostali su jer su znali da nikome ništa nisu skrivili, da su oduvek bili normalni i pošteni ljudi, da su medju komšijama Albancima imali drugove, prijatelje, a neki i kumove. Preživeli su rat, bombe, sve što ih je pritiskalo kao i sve druge na Kosovu i onda kada je došao neko ko je trebalo da garantuje mir i bezbednost, oni su pali isto kao oni snopovi po koje su došli. Nekome je smetala pesma žetelaca, ili samo jezik na kom je pevana ili što je uopšte pesma, što nije kuknjava i plač. Taj neko kome ime ne znamo je uradio sve da pesmu pretvori u plač, da umesto klasja padnu glave, da se umesto sa punim traktorima vrate na njima, da Staro Gracko, umesto punim ambarima, okiti čituljama. Taj neko je uradio sve što nije ni trebao ni smeo, a oni su radili ono što su morali. Tako su tada stojale stvari na Kosovu, ubijao je ko je hteo i koga je hteo, otimalo se, proterivalo, a svi su ćutali, svi oni koji su trebali da kažu nešto ćutali su, a oni koji su trebali nešto da učine, oni su se krili iza procedura i nedostatka dokaza. Osumnjičeni je uhapšen pa pušten, za počiniocima se traga, rodbina svake godine oplakuje žrtve a njive se i dalje oru samo se čuje druga pesma sa njih. 

Upravo ovo treba da se priča tamo gde se predstavnici sastaju u rundama kao da se bave boksom, o ovome treba da se zna a ne da se ćuti, o ovome treba učiti omladinu a ne o tome kako je neko nekada nasledio greh i krivicu pa je svaki zločin protiv njega zapravo opravdan, o ovome treba sve a o nacionalizmu, mržnji, pretnjama, i svemu lošem ništa. I da, ovo i jeste borba na sve ili ništa, na istinu ili laž, na pravdu ili nepravdu. Navikli smo mi na sve ovo ali omladina treba da navikne na nešto bolje, jer evo dokle je ova naša navika nas dovela. Omladina odlazi, stari ostaju, sa starima i mržnja jer oni su je stvarali godinama, to je njihovo životno delo. Sve ovo je delo nekih kojima je mržnja prirodna a ljubav stvar slabih. Iza starih ostaje mržnja i iskrivljena tumačenja svega kao tekovina neke samo njima znane budućnosti. U želji da svojoj deci stvore bolje uslove stvorili su klimu razdora i mržnje gde niti se oru njive i seje žito, niti se na tim njivama čuje pesma bez obzira na kom jeziku. Kada se jednom na njivi zakuka i zaplače tu pesme više nema nizakoga.

E o tome treba pregovarati – budućnost je širok i dalek pojam, nije to period do kraja mandata, to je nekoliko generacija ako ih ovde uopšte i bude, jer sve je manje omladine a budućnost je na njima a ne na starima. Vreme ide a na njivama je sve manje ljudi, samo je ostala prazna slama, a u Starom Grackom ona je napunjena nečim najvrednijim – krvlju nevinih žrtava o kojoj niko više ne priča.  

Napomena: Mišljenja i stavovi izneseni u ovom tekstu su isključivo autorski i ne predstavljaju nužno stavove i mišljenja New Perspektive.

SHARE