Kurtijevo pretvaranje oko Srpske liste

Srpska lista je van Haradinajeve Vlade, dok je u međuvremenu obećala albanskoj opoziciji svoje glasove za obaranje Vlade. Vlada koju čine predstavnici albanskih partija ima 56 glasova, ili 5 manje nego što je potrebno da bi prošao predlog o kome je reč. Devet ili 19 srpskih poslanika bi bilo dovoljno, a čak bi i premašili potreban broj. Ali, zašto sarađivati sa jednim političkim subjektom koji je u potpunosti potčinjen Aleksandru Vučiću?

0
156

Kandidati Sprske liste su, kako se i očekivalo, ubedljivo osvojili vlast u četiri opštine na Kosovu, kojima su upravljali i ranije.  

Međutim, ove pobede su došle posle nekoliko značajnih događaja. Aleksandar Vučić je uspeo da još više zatruje politički ambijent i da obezvredi potencijal demokratije. Danas su izbori u opštinama koima upravlja Srpska lista manje važni nego oni pre 7-8 godina. Danas, izbor kao mogućnost je srušen. Podsetimo se ubistva Olivera Ivanovića, prebijanja Slobodana Petrovića, ukora Rade Trajković i plašenja i zastrašivanja nekoliko ostalih nelojalnih političara koji su ispitivani u Srbiji. Zašto je trebalo da se desi tako nešto kada bi Srpska lista i ovako i onako pobedila? E, pa, otvoreno izražena ambicija vlasti u Srbiji je homogenizacija kosovskih Srba kako bi se oni lakše mogli upotrebiti u budućim političkim igrama. Ako Vučić jednom kaže “možda moramo priznati Kosovo” i nakon toga “nikada nećemo učiniti tako nešto”, u aktuelnoj političkoj realnosti nedostaje jedan političar ili jedna ozbiljna grupa srpskih političara da licemerje učine vidljivim.

Srpska lista je subjekat koji je proizašao iz jednog sporazuma u Briselu između našeg aktuelnog predsednika Hashima Thaçija i gorenavedenog srpskog predsednika. Ova partija je prenela vlast i političko predstavljanje sa kosovskih Srba na Vladu Srbije. Vlada Srbije će, dok se okolnosti drastično ne promene, imati za cilj da kosovske Srbe drži u strahu, neobrazovane, marginalizovane i siromašne. S obzirom da je njegova moć u međunarodnoj politici slaba, Vučiću i njegovim zavisnicima će, s vremena na vreme, biti potrebno da lažu i menjaju stavove. I Srbi sa Kosova treba da tolerišu tu ćopavu retoriku. Da se pretvore u gluve ljude. 

Međutim, sa druge strane, i kosovski albanski lideri su pravili strašne greške u koracima. Prvi je bio potpisivanje sporazuma koji je stvorio Srpsku listu, od strane Hashima Thaçija. I predsednik Kosova se više puta opekao nesposobnošću da rezonuje političke probleme. Thaçi je lagao mnogo češće nego Vućić, ali, na sreću, međunarodni nadzor mu je onemogućio da putem straha upregne građane Kosova. Njemu se ne smeši nikakva budućnost na horizontu nakon završetka njegovog mandata u 2021.

U međuvremenu, homogenizacija na političkoj sceni kosovskih Srba je služila Srpskoj listi da se faktorizuje i unutar naše Skupštine i da preko svojih glasova uslovljava obaranje ili izglasavanje obe vlade do sada, kao i važnih zakona koji su bili predloženi. Međutim, ova faktorizacija se nije pretvorila u ulaganja u ovu zajednicu, ili u povećanje integracije. Faktorizacija se, u stvari, prelila kod vlasti u Beogradu bivajući, čak i finansijski, centralizovana na jednu veoma malu grupu ljudi. Osnovni interes vlade u Beogradu je u suprotnosti sa svakodnevnim interesima Srba na Kosovu. 

Međutim, trenutno se nalazimo u jednom novom političkom momentu. Sprska lista je van Haradinajeve vlade, dok je u međuvremenu obećala albanskoj opoziciji svoje glasove za njeno obaranje. Vlada koju čine predstavnici albanskih partija ima 56 glasova, ili 5 manje nego što je potrebno da bi prošao predlog o kome je reč. Devet ili 19 srpskih poslanika bi bilo dovoljno a čak bi i premašili potreban broj.

Ali, zašto sarađivati sa jednim političkim subjektom koji je u potpunosti potčinjen Aleksandru Vučiću?

E pa, problem je u tome što je slom ove homogenizacije u političkom životu Srba sa Kosova potpuno nemoguć bez saradnje. Ne možeš ići kod srpske manjine da im kažeš za koga da glasaju. Niti da im grubo nametneš izbor.   

Međutim, albanska opozicija je zaslepljena istim nacionalističkim diskursom kojim se služi vlada u Prištini i ona u Beogradu. Zaslepljenje koje ih čini nepragmatičnim, pa čak i štetnim po interese zemlje. 

Mogućnost da ih ova eventualna saradnja izborno ošteti je veoma mala imajući u vidu gotovo svakodnevne skandale sadašnje vlade i činjenicu da su tri prošle vlade koristile glasove baš tog političkog subjekta da bi se formirale.   

A priori isključivanje Sprske liste predstavlja jedan bolan korak unazad u procesu integracije ove zajednice. Ovo isključivanje, ili ova crvena linija spram ovog subjekta je u stvari crvena linija negiranja cele srpske zajednice u zemlji. Albin Kurti (pominjem Kurtija, pošto je njegovo protivljenje znatno jače od protivljenja predsednika LDK-a, Isa Mustafe), predsednik Pokreta Samoopredeljenje, u jednom videu postavlja crvene linije i za PDK, smatrajući je  konstantom vlasti, ali nastavlja da političku saradnju sa Srpskom listom smatra nemogućom. “Ko sarađuje sa Samoopredeljenjem postaće bolji!” je njegov argument za legitimisanje neprirodnih političkih partnerstava. Šta sa Srpskom listom?

Izuzetak koji koristi albanska opozicija za Srpsku listu minira njene napore da na principijelan način uzme u ruke buduće upravljanje, zato što bi čak i za njeno formiranje trebalo neizostavno da dobije glasove ovog subjekta.   

Prema tome, ja ne uspevam da ovo pročitam drugačije nego kao nastavak jedne pozorišne predstave, kao jedno pretvaranje da žele vlast – a u stvari jedina stvar koju žele je da konstantno izbegavaju odgovornost za budućnost zemlje.   

SHARE