Lajčak: Sastanak je bio težak; naredni susret u septembru

0
66

Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak priznao je na kraju susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina Kurtija (Albin) u Briselu 19. jula da je atmosfera bila napeta.

“Sastanak je bio težak i pokazao je vrlo različite pristupe prema normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije. Kao posledica toga, danas smo postigli vrlo mali napredak. Razgovarano je o nekoliko konkretnih predloga, ali jedini ishod koji danas mogu izvesti je da će se dijalog nastaviti”, izjavio je Lajčak.

On je potvrdio da će se krajem avgusta sastati pregovaračke ekipe, a da će naredni susret lidera biti održan u septembru.

Kurti: Vučić laže

Kurti je ocenio da se atmosfera nije razlikovala od prethodnog sastanka, koji je održan 15. juna. On je negirao Vučićeve navode da je odbio da prihvati deklaraciju u kojoj će se strane obavezati na uzdržavanje od akcija koje bi ugrozile bezbednost na terenu.

“Ovo je laž. On [Vučić] laže, jer mi smo tražili da se uvrste i reči ‘mir i stabilnost’, a ne samo bezbednost. Razlog zašto nemamo zajednički stav jeste zato što je srpska strana odbila izraz ‘suočavanje sa prošlošću’, iako je to prihvatila evropska strana. Tu je problem”, izjavio je Kurti, ocenivši da predsednik Srbije “lično doživljava problem suočavanja sa prošlošću”.

On je priznao da je pred Vučićem govorio o genocidima nad Albancima, ali je precizirao da nikad nije govorio o Srbima kao o genocidnom narodu.

“Ovo [1998-1999.] nije prvi zločin i prvi genocid. Imamo dugu istoriju gde je Srbija kao država činila genocid, ne Srbi. Ja nikada nisam rekao da su Srbi genocidan narod. Kažem da je Srbija, kao država, izvršila genocid. Institucionalno vođstvo države Srbije jeste odgovorno za genocid”, izjavio je Kurti.

S tim u vezi je pomenuo da je jedan od tri pravna savetnika Vojislava Šešelja tokom njegovog suđenja pred Haškim tribunalom bio upravo Aleksandar Vučić.

Kosovski premijer je naveo da je na sastanku poklonio predsedniku Srbije tri knjige o zločinima Srbije prema Albancima, a da je od beogradskog sagovornika “kao poklon dobio samo uvrede”.

On je istakao da će se kosovska vlada pobrinuti da svi građani Kosova ostvare svoja prava, te da je protiv bilo kakvog nasilja nad njima, “pogotovo prema manjinama”.

Vučić: Mislio sam da ne može gore

Prethodno je Vučić izrazio nezadovoljstvo susretom sa Kurtijem u Briselu.

“Mislio sam da ne može gore, a danas sam se uverio da ima i gore,” kazao je Vučić, dodajući da Kurti nije hteo da prihvati neke od tačaka “posebno o uzdržavanju od akcija koje bi potencijalno ugrozile situaciju na terenu”.

On je rekao da su dobili predloge EU koji su usaglašavani sa glavnim pregovaračima i Srbija se, po njegovim rečima, u potpunosti saglasila sa svim što je EU predložila.

Prema njemu, radilo se o tekstu od tri tačke o intenziviranju zajedničkih napore na identifikovanju ostataka nestalih osoba, zatim uzdržavanju od akcija koje bi potencijalno destabilizovale situaciju na terenu i da se jednom mesečno sastaju glavni pregovarači radi pripreme sastanaka na visokom nivou.

“Srbija ih je u potpunosti prihvatila bez ijedne zamerke. Sve smo prihvatili. Albanci nisu hteli da prihvate te tačke. Posebno je interesantno da nisu želeli da prihvate drugu tačku a to je uzdržavanje od akcija koje bi mogle potencijalno da ugroze situaciju na terenu”, izjavio je Vučić i dodao da je kosovska strana optuživala Srbiju za tri genocida, od 19. veka, kada je stekla nezavisnost.

On je naveo je zabrinutiji nakon ovog sastanka. Vučić je rekao da je predao listu od 80 incidenata protiv građana srpske nacionalnosti te da je do jula bilo više incidenata nego u toku cele prethodne godine.

“To jasno govori da nove prištinske vlasti žele atmosfeu u kojoj bi Srbi bili ugroženi”, izjavio je predsednik Srbije.

On je ocenio da kosovska strana ima strategiju da “obesmisli” dijalog kako bi se on potpuno prekinuo.

“Ovo su sve sitni i taktički potezi i mislim da je strategija da se u potpunosti obesmisle i na kraju prekinu pregovori, a da se, u međuvremenu, nešto dogodi što u ovom trenutku nisam u stanju da sagledam. Ne vidim šta je to što bi njima išlo u prilog i mogli da urade, ali očigledno oni nisu ozbiljni o dijalogu”, ocenio je predsednik Srbije.

On je rekao da je veoma zabrinut o procesu, ali insistira da je beogradska strana spremna za dijalog, ali, prema njegovim rečima, problem nije u datumima kada će se oni sastajati već u suštini procesa.

“Sve se svodi na jedno te isto. Neko će da natera Srbiju da prizna Kosovo”, kazao je Vućić.

Ovo je bio drugi susret Vućića i Kurtija u Briselu iza zatvorenih vrata u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa. Prvi put su se sastali 15. juna, kada je zvanično obnovljen proces dijaloga koji je zastao u septembru 2020. godine.

Borrellov optimizam uoči susreta

Visoki predstavnik EU za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost Josep Borrell je izrazio nadu da će ovaj susret biti bolji od prethodnog.

Osvrćući se na prvi susret između Kurtija i Vučića 15. juna, Borrell je ocenio da taj sastanak “nije bio toliko produktivan”.

Uoči početka takozvanog trilateralnog susreta, šef evropske diplomatije je izrazio nadu da će obe strane pragmatično pristupiti sastanku.

“Kosovo i Srbija trebaju zatvoriti bolno poglavlje iz prošlosti tako što će postići sveobuhvatni, legalno obavezujući sporazum. Budućnost je važnija od prošlosti. Prošlost je važna, ali moramo gledati napred. I kada gledamo ka budućnosti, ono što vidimo je evropska perspektiva za Srbiju i Kosovo”, poručio je Borrell.

Susreti sa Lajčakom

Nekoliko sati pred zakazani susret Kurti i Vučić su se odvojeno sastali sa Miroslavom Lajčakom, specijalnim predstavnikom EU za dijalog.

Lajčak je na Twitteru objavio da se sa Vučićem i Kurtijem sastao radi priprema za susret na najvišem političkom nivou.

Prethodno i Vučić je objavio na Tviteru da se u Briselu ujutro 19. jula sastao sa Lajčakom, bez navođenja detalja o temama razgovora.

O prvom susretu

Prvi susret pokazao je da su strane potpuno udaljene u stajalištima, međutim postoji saglasnost da se nastavi sa susretima.

Prema najavi portparola EU Petera Stana, njih dvojica će se na ovom sastanku fokusirati na raspravu o postignutom napretku te sledećim koracima u dijalogu.

Beogradska strana insistira da Kosovo treba da primeni dogovor o Zajednici srpskih opština na Kosovu (ZSO).

Prištinska strana pak, naglašava da ima niz sporazuma koji su postignuti u okviru dijaloga a da se ne sprovode adekvatno od beogradske strane, kao što je kontrola granica, priznavanje diploma, sertifikacija štetne robe, sloboda kretanja, kao i sporazum o fusnoti.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je prošle nedelje izjavio je da delegacija Srbije ide “u najboljoj veri” u Brisel ali nije siguran dali je moguć napredak.

Biće ovo poslednji susret lidera u okviru dijaloga za ovo polugođe budući da u evropskim institucijama počinje zvanično sezona letnjih odmora.

Deset godina dijaloga

Dijalog o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova počeo je u martu 2011. i vodili su ga šefovi pregovaračkih ekipa.

Načelno je zamišljeno da se u procesu razmatraju “praktična pitanja koja će olakšati živote građana”. U oktobru 2012. godine, proces se diže na politički nivo kada se u dijalog uključuju tadašnji premijeri Ivica Dačić i Hašim Tači (Hashim Thaci).

U aprilu 2013. godine postignut je Briselski sporazum, a većina dogovora iz ovog sporazuma nije sprovedeno. Kosovska strana okleva da ide dalje sa implementacijom dogovora koja je u njenoj nadležnosti, a koja se tiče formiranja ZSO.

Briselski zvaničnici redovno podsećaju da je dijalog o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova važan za evropsku perspektivu za obe zemlje.

(slobodnaevropa.org, 19/07/2021)

SHARE