Mali koraci ka pomirenju

Godinama unazad svedoci smo govora mržnje, kako kod Srba tako i kod Albanaca i to, naravno, jedni prema drugima. Da bi do pomirenja došlo i da bi ovaj proces makar nekad u budućnosti, za buduće generacije, bio uspešan, govor mržnje je nešto protiv čega moramo da se borimo svi zajedno. Da osuđujemo sve što navodi i raspiruje mržnju a podržavamo makar i najmanje napore da dva naroda žive ponovo zajedno i u miru.

0
289

Skoro pa 20 godina nakon rata na Kosovu proces pomirenja između Srba i Albanaca daleko je od uspešnog. Usled političkih prepiranja, odvojenosti ljudi, mržnje koja isključivo biva podržana od strane političara, uspomena koje su još uvek sveže, dva naroda koja su godinama živela zajedno još uvek su na dugom putu ka suživotu i miru.

Putevi ka pomirenju mogu biti različiti i inicirani kako od političara, tako i od građana koji su u konfliktu učestvovali. Da bi proces pomirenja bio uspešan i da bi građani živeli u društvu pozitivnog mira, potrebno je da svi uzmu učešće u ovom ni malo lakom procesu i da on bude iniciran pre svega odozgo na dole, od strane političara i institucija, i da se dotakne prošlosti na najvišem institucionalnom nivou osuđujući zločine iz prošlosti (ili što bi teorija objasnila kao top-down koncept izgradnje mira). To, naravno, nije dovoljno jer je pored toga neophodna i inicijativa društva i građana ili što bi teorija pomirenja zvala bottom-up put ka pomirenju. U svemu tome naravno, neophodni su i oni „u sredini”. U ovom slučaju, to bi, recimo, bili predstavnici medija.

Iako krajnje neočekivano, pre samo par dana, Viši sud u Beogradu, osudio je jedan srpski dnevni list za govor mržnje. Naime, list Informer u svojim izdanjima, između ostalog koristio je i izraz „Šiptar“ za kosovske Albance. Ovaj izraz, jako često korišćen kako među novinarima koji ne mare za novinarsku etiku, tako i među građanima, od strane Albanaca percepiran kao govor mržnje prema njima. Konačno, korišćenje ovog izraza prepoznato je kao govor mržnje i od strane suda u Srbiji i samim tim list Informer dobio je presudu prema kojoj je nephodno da plati 100.000 srpskih dinara kao odštetu.

Godinama unazad svedoci smo govora mržnje, kako kod Srba tako i kod Albanaca i to, naravno, jedni prema drugima. Da bi do pomirenja došlo i da bi ovaj proces makar nekad u budućnosti, za buduće generacije, bio uspešan, govor mržnje je nešto protiv čega moramo da se borimo svi zajedno. Da osuđujemo sve što navodi i raspiruje mržnju a podržavamo makar i najmanje napore da dva naroda žive ponovo zajedno i u miru. Samim tim ovaj postupak suda u Srbiji predstavlja nešto što je vredno pažnje. Možda je ovo početak jednog pravog puta ka nekom mirnom životu. Možda ova presuda nije velika u smislu iznosa kazne, ali je velika za napredak procesa pomirenja. Konačno je u Srbiji postalo jasno da koristiti izraz „Šiptar“ nije ništa drugo do mržnja. Iz razloga što korišćenje ovog izraza postaje kažnjivo, nadajmo se da će baš to dovesti do velikog smanjenja korišćenja istog.

Proces pomirenja je širok i nikada nije isti, niti isti model može biti korišćen za različite konflikte. Samim tim, svaki doprinos i pozitivni uticaj na ovaj proces treba podržati i smatrati malim, ali vrednim korakom napred. Kao što je i na početku rečeno, ovaj proces je kompleksan i iziskuje različite aktere. Na naše političare, kako sa srpske, tako i sa kosovske strane, očigledno ne možemo da se oslonimo kada je ne samo pomirenje u pitanju, nego bilo šta. U svakom slučaju, izgradnja mira nije nešto što bi njima išlo od ruke. Mediji nam očigledno ne pomažu u dovoljnoj meri, tako da pre svega mi, obični građani moramo da uložimo napor da bismo konačno dočekali miran život. Ako neko još uvek ne zna kako da počne, rekla bih da je poštovanje odluke Višeg suda u Beogradu dovoljno. Naučimo za početak šta je govor mržnje. Zvuči kao mali korak, ali za proces pomirenja je to već ogroman doprinos.

SHARE