Mali Šengen ili „đavolji pakt“

Zbog ovog sporazuma javilo se negodovanje kod određenih grupacija i kod Albanaca i kod Srba, što je sasvim normalno. Znali smo jedni drugima da nanesemo jake udarce u prošlosti. Ti udarci su se izgleda olako zaboravili, olako su političari zacelili rane. Zato su nastale teorije zavere zbog ove inicijative, koliko god lideri suprotno tvrdili.

0
31

Dok čekaju na ulazak u Evropsku uniju, a pitanje je kada će se to dogoditi i da li će se uopšte i dogoditi, zemlje takozvanog Zapadnog Balkana – Albanija, Severna Makedonija i Srbija, odlučile su da same urade nešto po pitanju regionalne povezanosti i uvezanosti. Kao da je sam djavo naredio liderima ovih zemalja da naprave ovu mini uniju, „mali Šengen“. Premijer Albanije, Edi Rama, premijer Severne Makedonije, Zoran Zaev, i presednik Srbije, Aleksandar Vučić, dogovorili konkretne korake za budućnost. Softversko prijavljivanje na tržištu rada, pomaganje u slučaju elementarnih nepogoda, prelazak sa ličnim kartama preko granica. Ovo sve izgleda bajno, ali šta se i ko krije iza svega toga?

Gledam Djukanovića, Ramu, Zaeva i Vučića kako obilaze Drač, pričaju sa ljudima pogođenim u skorašnjem zemljotresu i slikaju se. Kako ovo jedinstvo lepo izgleda, na tren pomislim da bi možda svi mogli da živimo u miru, slozi i prosperitetu. No to je samo tren, istorija kaže da na Balkanu posle svakog ujedinjavanja, saveza, dolazi do nekih ratova u kome stradaju najviše nevini. Pa, stoga mi ova ideja od samog početka smrdi, samo da se nakon svega ne desi nešto loše.

Crna Gora je zemlja koja je ispratila ovu inicijativu i podržava istu, a moguće da će se u narednom periodu i ona pridružiti, ali Kosovo je odbilo, što je i donekle i razumljivo. Odbilo je sve benefite koje donosi ovaj sporazum, pa će ostati uskraćeno za iste. Šta je Kosovo dobilo, možda još jednog neprijatelja u Tirani? Da li je Rama ostavio na cedilu svoje kosovske sunarodnike kao što se čini? Jasno je da političari sa Kosova slušaju svoje američke prijatelje, dok su ostali izgubili strpljenje čekajući EU da se smiluje,  rešili su da preduzmu jako bitne korake za svoje države.

Ko gubi „malim Šengenom“, a ko dobija? Da li će sporazum trajati do prvog konflikta lidera koji su potpisali ovaj sporazum? Ko je napravio najbolju strategiju? Vučić koji možda privlači radnu snagu i svađa Prištinu sa Tiranom, izoluje Kosovo? Rama i Zaev koji žele tržište od 11 miliona stanovnika? Ko će privući najviše  stranih investicija? Da li Kosovo postaje kukolj balkanskog žita, da li će se ovim odbijanjem udaljiti od evropskog puta, da li su kosovski političari napravili grešku? Sumnjam, dokle god budu uz njih američki prijatelji  biće i dobrih odluka. Svima je to jasno. Odgovor da li će „mali Šengen“ dobro funkcionisati daće nam naredne godine.

Zbog ovog sporazuma javilo se negodovanje kod  određenih grupacija i kod Albanaca i kod Srba, što je sasvim normalno. Znali smo jedni drugima da nanesemo jake udarce u prošlosti. Ti udarci su se izgleda olako zaboravili, olako su političari zacelili rane. Zato su nastale teorije zavere zbog ove inicijative, koliko god lideri suprotno tvrdili. Oni gledaju samo benefite, kojih će ne sumnjam biti. No,  posle svega, hoće li neko iz Srbije otići u Albaniju da radi ili pak možda u Severnu Makedoniju, koja je čini mi se ekonomski inferiornija od Srbije?  Verujem da ni Albancima neće biti prijatno da zarađuju npr. u centralnoj Srbiji.  Slučaj sa Makedonijom je malo drugačiji, no Makedonija i nije zemlja koja nudi neke mogućnosti, bar ne privlači radnu snagu. No, aj da sačekamo da vreme kaže svoje.

Možda je ipak ovo samo jedan od poteza kako bi ove zemlje zadržale stanovništvo jer ukoliko Nemačka od januara naredne godine otvori vrata useljenicima (stručna kvalifikovana radna snaga) i van Evropske unije, onda je masovan odliv stanovništva neminovan. „Mali Šengen“ to neće sprečiti. Ljudima je dosta obećanja, dosta „boljeg“ života,  jednostavno neće da rade samo za goli opstanak.

„Ko sa đavolom tikve sadi o glavu mu se obijaju“ kaže izreka. E pa Albancima smo mi taj đavo, a i oni su nama ako pogledamo skoriju, a i malo dalju prošlost. Onda bi se ovaj sporazum mogao nazvati „Đavolji pakt“. Kakav god bio pakt, potpisan je, pa nam preostaje da se nadamo da će nam doneti privredni napredak. Valjda ćemo jednog dana svi zajedno dočekati da „uđemo“ u Evropsku uniju.

Napomena: Mišljenja i stavovi izneseni u ovom tekstu su isključivo autorski i ne predstavljaju nužno stavove i mišljenja New perspektive.

SHARE