Mediji o novom pregovaračkom timu Kosova 

0
318

Tokom decembra meseca, u Skupštini Kosova je usvojena rezolucija o procesu dijaloga o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije. Sa njom je određena i državna delegacija Kosova koja će predstavljati zemlju u dijalogu sa Srbijom, potpomognutim od strane EU. Kao predsedavajući ove delegacije su imenovani Fatmir Limaj, zamenik premijera i predsednik Socijaldemkratske nicijative, i Shpend Ahmeti, iz redova Socijal-demokratske Partije (PSD). Objavljeno je da će se prvi konsultativni sastanak ove delegacije sa predstavnicima Evropske diplomatske službe (EEAS) održati 8. januara. 

U jednom pismu koje je premijer Haradinaj dobio od visoke predstavnice EU, Federica-e Mogherini, komesarke za trgovinu, Cecilia-e Malmström, i komesara Johannes-a Hahn-a, rečeno je da dijalog Kosovo Srbija od strane kosovske strane vodi predsednik Thaçi. Predstavnici EU u ovom pismu navode da je rezolucija usvojena od strane Skupštine Kosova jedan značajan događaj, da će doprineti osnaživanju kosovskih vlasti i da bi trebalo da omogući olakšavanje i ubrzavanje nastavka procesa na konstruktivan način, u okviru trenutne organizacije dijaloga na visokom nivou. 

Dalje, u pismu se kaže da je vreme da se, sa ovim pregovaračkim timom koji ima široku podršku od partija koje su na vlasti i u opoziciji kao i predlogom koji doprinosi radu pregovaračkog tima koji podržava predsednika Thaçi-ja, vratimo dijalogu potpomognutom od strane EU. Na kraju, predstavnici EU naglašavaju da je od suštinskog značaja da se ova ekipa svom svojom težinom postavi iza napora predsednika u dijalogu.

Ovom pismu su odgovorile dve najveće opozicione partije, VV i LDK, koje nisu učestvovale na izglasavanju rezolucije i nastavljaju da odbijaju da budu deo ove delegacije. U pismu u kome se obraćaju Mogherinijevoj i Hahn-u, šefovi parlamentarnih grupa LDK-a i VV-a, Avdullah Hoti i Glauk Konjufca, su naglasili “(da mi,) glavna opozicija koja predstavlja većinu glasačkog tela, kao što je objašnjeno gore, nismo glasali za ovaj ‘tim jedinstva’ kome se Vi obraćate. Kao posledica toga, ne postoji ‘široka podrška’ za ovaj tim, kao što Vi navodite u svom pismu.”

Izjavu visokih predstavnika EU u vezi sa ulogom predsednika Thaçija u dijalogu sa Srbijom, analitičar i novinar Enver Robelli, u jednom editorijalu u Dialog Plus-u, je okarakterisao kao   komediju sa dva neuspela glumca’. Prema rečima Robellija, Mogherinijeva daje sebi za pravo da izabere predstavnike Kosova koji će uzeti učešće u sastancima u Briselu. Mogherini se ponaša u stilu jedne arogantne guvernerke, smatra Robelli, i ona tretira Kosovo kao jednu afričku koloniju iz 19. veka, “ potpuno ignorišući Skupštinu i Vladu Kosova, uključujući i premijera.”

U jednom intervjuu za dnevne novine ‘Zëri’, analitičar Imer Mushkolaj smatra da Evropska unija ne može izabrati ko će voditi dijalog. Prema rečima Mushkolaja, Kosovo treba jasno da stavi do znanja EU da ona ne može da određuje ko će voditi dijalog, nego da ova odluka zavisi od Kosova. “Kosovo u dijalogu sa Srbijom treba da predstavi tim koji je formiran i izglasan u Parlamentu.”

Grupa za političke i pravne studije, organizacija koja se bavi javnim politkama, isto tako je smatrala izjavu visokih predstavnika EU jednim pokušajem da se ospori demokratski okvir donošenja odluka Republike Kosovo. Prema njihovim navodima, u jednoj parlamentarnoj demokratiji, kakvo je Kosovo, institucija Parlamenta uživa jednu centralnu ulogu u određivanju pregovaračke pozicije u slučajevima kada se razgovara o pitanjima koja su od izvanredne važnosti, kao što je finalni sporazum sa Srbijom i da ‘bilo ko ko ima za cilj da prevaziđe jednu takvu ulogu služi nauštrb ciljevima normalizacije odnosa.

Redovni dopisnik iz Brisela za medijsku grupu ‘Koha’, Agustin Palokaj, smatra da EU traži da Vlada Kosova radi u službi dijaloga i da je stvoren utisak da se dijalog smatra važnijim od samog Kosova. Palokaj smatra da se svi razvoji situacije u Briselu mere time kako će oni uticati na dijalog  i da se ‘sve mora prilagoditi potrebama dijaloga, te da na Kosovu ne treba da se dogodi ništa što može da ošteti ili uspori ili stavi pod znak pitanja ovaj dijalog.’ Što se tiče predstavljanja Kosova u djialogu, prema rečima Palokaja, bilo ko ko preuzima neku odgovornost za ovaj dijalog može da bude dobrodošao za Brisel, ‘ali uvek mora imati u vidu da treba da bude u službi podrške Thaçiju’ pošto Brisel vidi predsednika kao nosioca odgovornosti za dijalog. 

S druge strane, Jeta Krasniqi, koja u Kosovskom demokratskom institutu radi kao menadžerka projekata  koji se bave ulogom Skupštine u nadgledanju Vlade po pitanju dijaloga Kosovo-Srbija, smatra da pregovarački tim na sastanku sa predstavnicima EU predstavlja Kosovo kao koordinisanu stranu u dijalogu. Međutim, Krasniqi ocenjuje da je potrebna veća koordinacija između pregovaračkog tima, predsednika i opozicionih partija da bi se stiglo do ‘stava države Kosovo u ovim razgovorima i kako ne bi bilo razlika koje trenutno vidimo.

Pratioci Thaçi-ja’, ovako je nazvala novi pregovarački tim Kosova direktorka Grupe ‘Koha’, Flaka Surroi, u svojoj redovnoj kolumni. Prema njenim rečima, izglasavanje rezolucije za državnu pregovaračku delegaciju svedoči da nema nikoga ko može da ospori apsolutnu vlast predsednika  Thaçija. Medjutim, piše ona, ‘činjenica da dve najveće opozicione partije nisu deo ovog tima pokazuje da Kosovu nedostaje konsenzus u najnepovoljnijem mogućem trenutku za Kosovo.’ Izglasavanje ove rezolucije od strane PDK-a, prema rečima Surroijeve, pokazuje da je ‘ona izrađena na takav način da zadovoljava glavne zahteve Thaçijeve partije, dakle, da on bude glavni nesporni pregovarač’ i da ostali, uključujući i kopredsedavajuće, budu njegovi pratioci tokom šetnji koje će se obaviti do Brisela. 

I urednik Aktiv Press-a, Agron Halitaj, smatra da rezolucija izglasana u Skupštini ne odražava široki politički konsenzus za proces dijaloga. Štaviše, Halitaj smatra da se je ovom rezolucijom stvorio čak i veći jaz između realne opozicije i vladajuće koalicije i  čelnika države. Prema njegovim rečima, ozbiljnost onih koji su je izradili, a zatim i onih koji su izglasali ovu rezoluciju, ‘se vidi u tome koga su izabrali da budu kopredsedavajući a koga da bude član državnog tima za vođenje dijaloga.’ Pošto konačan sporazum sa Srbijom iziskuje jedan širok politički konsenzus, smatra Halitaj, na predsedniku Thaçiju je odgovornost da obezbedi podršku parlamentarne većine za bilo kakav sporazum koji će on potpisati sa svojim kolegom po funkciji, ‘i ova podrška se ne može postići ako zemlja ne ide na izbore, kako bi se nakon toga formirala jedna vlada široke koalicije.

SHARE