Medijska pismenost – ključni element funkcionalne pismenosti u demokratskom društvu

OEBS je u saradnji sa nekoliko osnovnih i srednjih škola u Srbiji organizovao obuku medijske pismenosti namenjenu učenicima, studentima i njihovim nastavnicima. U intervjuu za New Perspektivu, Giacomo Bosisio, koordinator Misije OEBS-a, kaže da je “provera činjenica možda i najvažnija veština za čitaoce i gledaoce savremenih, digitalnih medija”.

0
43

Danas veliki broj stanovništva ima pristup internetu. Najzastupljeniji su mladi, ali u poslednje vreme, naročito razvojem mobilnih aplikacija i društvenih mreža, sve veći broj i starijih stanovnika pristupa svakodnevno internetu kako bi pročitali najnovije vesti, zanimljive članke ili pretražili neki od pojmova koji ih zanima ili im je potreban. Problem nastaje kada čitaoci „nalete“ na neku od „vesti“ i ne mogu da prepoznaju verodostojnost i tačnost iznetih podataka, te im „slepo“ veruju. Ovaj problem je prisutan u svim medijima, ali je relativno slaba kontrola interneta i društvenih mreža stvorila pogodno područje za izradu senzacionalističkih, lažnih, neretko i zlonamernih i politički, verski i nacionalističkih „vesti“. Velika opasnost dolazi od članaka koji mogu uticati na zdravlje i život stanovništva, a kojih je u poslednje vreme prepun internet i društvene mreže. Objavljivači ovih vesti, u želji da privuču što veći broj posetioca na svojim sajtovima, portalima i grupama, ne prezaju (ili ne razmišljaju!) od toga da ugroze zdravlje – i fizičko i psihičko, slobodu, društveni status a u najgorim slučajevima i život svojih čitalaca.

Giacomo Bosisio, OSCE

OEBS je u saradnji sa nekoliko osnovnih i srednjih škola u Srbiji organizovao obuku medijske pismenosti namenjenu učenicima, studentima i njihovim nastavnicima. U intervjuu za New Perspektivu, Giacomo Bosisio, koordinator Misije OEBS-a za Južnu Srbiju, između ostalog, kaže da je “provera činjenica možda i najvažnija veština za čitaoce i gledaoce savremenih, digitalnih medija”. Vladislav Stojičić razgovarao je sa gospodinom Bosisiom o medijskoj i digitalnoj pismenosti, a razgovor je počeo  sa pitanjem: šta je za njega medijska pismenost i koliko je ona danas važna?

GB: Medijska pismenost je sposobnost pojedinaca da pristupi, analizira, vrednuje i stvara medijske sadržaje. Kao takva, ona je ključni element funkcionalne pismenosti u demokratskom društvu. Medijska i digitalna pismenost su snažni alati koji ljudima omogućavaju da pogledaju više strana jedne priče (da građani jednu priču sagledaju iz više uglova), sa veštinama, uz pomoću kojih mogu da kritički razumeju, analiziraju i interpretiraju sadržaje, kreirane od strane medija i pruža im mogućnost da dosegnu svoje sopstvene zaključke u formiranju sopstvenog mišljenja. Današnjom rečju, gde različiti izvori nemilosrdno proizvode i šire informacije, medijska pismenost pomaže čitaocima da izbegnu opasnost da budu preplavljeni najraznovrsnijim sadržajima i opremi ih intelektualnim alatima korisnim za otkrivanje pogrešnih izveštaja, pristrasnih interpretacija i lažnih vesti.

– Kako u savremenom digitalnom svetu razlikujete istine od laži?

GB: U doba manipulacije lažnim vestima i sadržajem, provera činjenica je možda najvažnija veština za čitaoce i gledaoce modernih medija. Ovo ukazuje na snažnu potrebu da se odbrani profesionalno novinarstvo kao suštinski sastojak demokratskog društva. Lično se trudim, koliko god je to moguće, da se oslonim na ozbiljne, profesionalne i verodostojne medijske kuće i proverim njihove izveštaje.

– Koliko su lažne vesti ozbiljan problem za mlade?

GB: Mladi, koji su digitalni domoroci, posebno su izloženi ovoj pretnji, jer su manje upoznati, za razliku od starijih generacija, koje su formirane sa profesionalnim novinarstvom koju pružaju tradicionalna štampa i TV. Oni se suočavaju sa rizikom da nekritički veruju onome što pronađu na internetu. Oni mogu misliti da jednostavna činjenica pronalaska nečega predstavljenog kao vesti negde na vebu automatski znači da je to tačno i provereno.

– Kako treba pristupiti medijskom obrazovanju dece? Kako se suočavate sa ovim izazovom na ličnom primeru?

GB: Škole bi trebale uvesti vannastavne aktivnosti kako bi se učenici upoznali sa ovim problemima. Pažljivo stvaranje kritičkog javnog mišljenja takođe zavisi od poruka i podsticaja kojima su deca izložena tokom svog odrastanja i sazrevanja. OEBS je u saradnji sa nekoliko srpskih osnovnih i srednjih škola organizovao obuku medijske pismenosti namenjenu učenicima i studentima kao i njihovim nastavnicima.

– Da li medijsku pismenost treba uvesti kao školski predmet?

GB: Škola je mesto gde postajemo građani, gde nas uče kako kritički i nezavisno gledamo svet oko nas. Lično bih se založio za bilo koju aktivnost koja pomaže učenicima da razviju kritičko razmišljanje.

SHARE