Međunarodni faktor i deblokiranje dijaloga 

Intervenisanje međunarodnih faktora je nešto neizbežno u međunarodnim odnosima i teško da neki sporazum može da se reguliše isključivo na osnovu bilateralnih odnosa, bez intervenisanja ostalih država. U stvari, u mnogim slučajevima se pokazalo da je ovako nešto veoma dobrodošlo.

0
95

Proces dijaloga se trenutno može smatrati blokiranim. Razlog za to je u velikoj meri nedostatak kompromisa između dve države u ovom procesu, Kosova i Srbije. Srbija, predvođena od strane predsednika Aleksandra Vučića, nastavlja da naglašava na kategoričan način da neće priznati nezavisnost države Kosovo ni pod kojom okolnošću. S druge strane, i država Kosovo nastavlja da bude veoma odlučna što se tiče takse od 100%. Ovi, kao i drugi faktori čine da države ne dođu do zajedničke tačke, što je posledica jednog vrlo egocentričnog pristupa u procesu dijaloga. U ovim okolnostima, kada se postizanje jednog sporazuma čini veoma tmurnim, intervencija međunarodnog faktora se čini neophodnom. Međunarodna intervencija je u ovim okolnostima možda čak i neizbežna. 

Kao prvo, bez obzira da li će se ovo ostvariti nuđenjem pozitivnih ili negativnih podsticaja, Srbija i Kosovo treba da budu na neki način uslovljeni od strane SAD-a ili od strane raznih evropskih zemalja da da idu putem postizanja jednog sporazuma. Uvođenje sankcija ili pozitivnih stimulansa je potrebno u ovom trenutku, pošto se čini da nijedna od država nema tendenciju promene ponašanja i efekti koji bi mogli da nastanu usled promene pristupa država naspram Kosova i Srbije u ovoj fazi bi mogli biti pozitivni. 

Intervenisanje međunarodnih faktora je nešto neizbežno u međunarodnim odnosima i teško da neki sporazum može da se reguliše samo na osnovu bilateralnih odnosa, bez intervenisanja ostalih država. U stvari, ovo se u mnogim slučajevima potvrdilo kao nešto veoma dobrodošlo. Jedan članak u Foreign Policy potvrđuje kako su Makedonija i Grčka uspele da krunišu Prespanski Sporazum uz pomoć i posredovanje Sjedinjenih Američkih Država. Jedna takva volja i takozvani “sveobuhvatni” pristup se traži i od Kosova i Srbije pošto se to pokazalo kao jedna uspešna formula koja je pozitivno uticala na odnose između Makedonije i Grčke. Ovaj slučaj u balkanskom regionu pruža jedan značajan presedan o važnosti intervencije međunarodnog faktora u procesu normalizacije odnosa između država. 

Dalje, intervencija drugih država treba da se posmatra kao elemenat koji doprinosi legitimetu postignutog rešenja. U ovom kontekstu, podrška najznačajnijih država bi povećala legitimitet jednog sporazuma, zato što lideri određenih zemalja nemaju uvek podršku ili propisno odobravanje naroda. U slučaju Republike Kosova, konsultacije premijera, sada već u ostavci, Ramusha Haradinaja sa kancelarkom Angelom Merkel su posmatrane iz jednog pozitivnog ugla i od strane predstavnika opozicije u Republici Kosovo. Široko prihvatanje “meke snage” Nemačke od strane naroda Kosova samo će još više povećati legitimitet napora za sporazum, posmatrano iz jednog demokratičnijeg ugla. Pozive za uključivanje SAD-a u proces dijaloga su uputili lideri Kosova i Srbije, predsednik Hashim Thaçi i predsednik Vučić. Ovo na neki način štiti ideju da se intervencija država koje imaju više uticaja smatra kao nešto pozitivno što se tiče legitimiteta sporazuma. 

Proces dijaloga nastavlja da bude u jednoj fazi u kojoj se može smatrati blokiranim. U ovim okolnostima, kao rezultat jednog pristupa koji naglašava njihove sopstvene interese, Kosovo i Srbija nastavljaju da ne pokazuju spremnost da pronalaze rešenje. U ovom kontekstu, međunarodna intervencija se pretvara u nešto potrebno, a možda i neizbežno. Uprkos tome, gledano iz jednog pozitivnog ugla, čini se da ovu intervenciju obe strane smatraju legitimnom, polažući  nadu u neke pozitivne korake.

SHARE