Mesečna beleška

0
321

Sastanak 7. septembra u Briselu, na kome se očekivalo da se nastavi rad na postizanju jednog pravno obavezujućeg sporazuma između Kosova i Srbije, nije održan. Iako nije bilo trostranog sastanka, domaćin, Federica Mogherini iz EU, je održala nekoliko rundi sa obojicom predsednika, Hashimom Thaçijem i Aleksandrom Vučićem, u bilateralnom formatu, o svim pitanjima koja su iznesena na sto. Mogherini je rekla da “teškoće ostaju iako ona veruje u punu posvećenost oba predsednika nastavljanju procesa i postizanju jednog pravno obavezujućeg sporazuma za potpunu normalizaciju odnosa u mesecima koji dolaze, u skladu sa međunarodnim pravom”. Mogherini je rekla da će sazvati u Briselu narednu sesiju dijaloga na visokom nivou pre nedelje, kada će se održati sastanak ministara Generalne Skupštine UN-a (u New York-u), kako bi spojila obe strane i kako bi se nastavio rad u vezi sa sadržajem sporazuma.” (Ni ova sesija nije održana).

Strane su ponudile – svaka na svoj način – objašnjenja za razloge zbog kojih nije održan trostrani sastanak. Dok je direktor Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije, Marko Djurić, govorio o nedostatku minimalnih uslova za nastavak dijaloga u Briselu, ministar spoljnih poslova Kosova, Behgjet Pacolli, je bio malo konkretniji i istakao da je problem bio u satnici posete predsednika Vučića Kosovu koja bi usledila dan kasnije. Iako je za nekoliko časova bila dovedena u pitanje cela poseta, ona je ipak realizovana i čini se da će se pamtiti – bar se o tome najviše komentarisalo – po govoru na trgu u Severnoj Mitrovici u kojem je, kako piše Nevena Radosavljević, “srpski predsednik uspeo u isto vreme da  poziva ljude na mir i glorifikuje osobu koja je rat na ovim prostorima započela.

Samo nekoliko dana pre najavljenog sastanka predsednika u Briselu, Vlada Kosova je imenovala novi pregovarački tim, na čelu sa Fatmirom Limajem, predsednikom partije NISMA, koja je deo vladine koalicije. Odluka Vlade koja rezerviše mesta u pregovaračkom timu i za predstavnike opozicije i civilnog društva – je dostavljena skupštini za usvajanje, ali ona do sada nije usvojena. Opozicija je napisala pismo fasilitatoru dijaloga, Mogherinijevoj, u kojem se navodi da aktuelne institucije nemaju legitimitet da predstavljaju Kosovo u ovom procesu, dok predsednik deluje izvan svojih ustavnih odgovornosti i bez mandata od strane skupštine.” Četiri potpisnika, u ime LDK, VV, PSD i Alternative, kažu da ovim hoće da pokažu nezadovoljstvo i duboko neslaganje poslanika opozicije sa “planom predstavljenim od strane predsednika Kosova i predsednika Srbije za jedno korigovanje granica.”

U međuvremenu, na terenu…

Revitalizacija mosta na reci Ibar još
nije završena, više od dve godine od početka radova. Njegova inauguracija je trebalo da bude obavljena tokom septembra meseca, rekao je predsednik Južne Mitrovice, Agim Bahtiri, koji je dodao da mu je šefica Kancelarije EU u Prištini, Natalyia Apostolova, rekla da se očekuje da če se to dogoditi za dve nedelje. 

Godinu dana od integrisanja sudstva, ocene su različite o tome kako se rad odvijao. S jedne strane, ima žalbi da ovo još uvek ne funkcioniše i da je prevod ključni problem integrisanog sudstva. Sa druge strane, navodi se da se integracija tužilaca i sudija srpske nacionalnosti i dalje nastavlja i da se čak i sada vide pozitivni efekti Briselskog sporazuma: na severu Kosova ima 20% manje krivičnih predmeta, svi zastareli predmeti koji se tiču četiri opštine na severu su zatvoreni i tužioci su maksimalno angažovani. 

Vlasti u Srbiji nastavljaju da ne priznaju diplome kosovskih univerziteta. U Nacionalnom albanskom savetu (organ koji predstavlja Albance u Srbiji) kažu da zahtevi za priznavanje diploma nisu nikad prestali, ali je ovaj proces stopiran od strane Ministarstva obrazovanja Srbije. Kao posledica toga, mnogi mladi ljudi iz Preševske Doline su primorani da pohađaju studije u Makedoniji ili Albaniji. 

Potpuno sprovođenje novog međunarodnog telefonskog koda za Kosovo +383 (u okviru roka koji je već jednom pomeren) treba da se završi do 31. oktobra ali se ovo vidi kao jedan veliki izazov za operatere mobilne telefonije koji operišu na Kosovu. Kod je dodeljen Kosovu pre otprilike dve godine, u decembru mesecu 2016. godine.

Nacrt statuta Zajednice opština sa većinskim srpskim stanovništvom, za koji je rečeno da je bio spreman za predstavljanje stranama početkom avgusta meseca, gotovo da nije ni pomenut tokom septembra meseca.

Tokom ovog meseca objavljeno je nekoliko anketa i izveštaja, među kojima je i anketa Kosovskog demokratskog instituta (KDI) koja navodi da se više od 3/4 građana (77.6%) protivi ideji razmeni teritorija kao dela jednog eventualnog sporazuma između Kosova i Srbije. 

U jednom izveštaju pod nazivom Tendencije za rušenje multietniciteta – Masivni odlazak iz Kosovskih bezbednosnih snaga pripadnika srpske nacionalnosti i uloga Srbije, Kosovski centar za bezbednosne studije (KCBS) kaže da “pritisci nad pripadnicima KBS-a srpske nacionalnosti i njihov masivni odlazak predstavlja jedno od najbrutalnijih mešanja Srbije u državne institucije Kosova. Ova mešanja imaju za cilj rušenje multietniciteta i dosadašnjih dostignuća u KBS-u.”

Analiza trendova u 2018. godini je donela rezultate najnovije ankete NVO AKTIV o stavovima građana koji žive na severu Kosova. Jedan od zaključaka ove analize navodi da “dok poverenje u političke institucije i aktere opada, možemo videti da međuetničko poverenje između Srba i Albanaca raste. To se odražava i na sve učestalije kontakte, ali i pozitivna iskustva iz tih kontakata.”

SHARE