Mesečna beleška 

0
358

Za jedan mesec koji zaključuje godinu jednom prazničnom nedeljom koja ga čini čak i kraćim (što se tiče radnih dana) od svih drugih meseca, – decembar je vrveo od sastanaka, odluka, pa čak i pisama u kojima je dijalog između Kosova i Srbije bio u centru pažnje. 

Očekuje se da novi pregovarački tim iz Prištine otputuje  u Brisel 8. januara na sastanak sa predstavnicima EU koji posreduju u procesu normalizacije. Tako je rekao jedan od predsedavajućih delegacije koja samo što je formirana, Fatmir Limaj, iz partije NISMA, partnera u koaliciji na vlasti, koji ovaj sastanak vidi u sklopu “funkcionalizacije (ekipe), kao što je dobila mandat u parlamentu.”

Ranije je Vlada usvojila nacrt zakona o zadacima, odgovornostima i nadležnostima delegacije koja će predstavljati zemlju u ovoj fazi dijaloga sa Srbijom. Ovome je prethodila rezolucija usvojena od strane parlamenta i predstavljanje “prvog nacrta sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma” (dokumenta od 30 strana, izrađenog od strane Kancelarije premijera). Sa ove tačke gledišta, na unutrašnjem planu, što se tiče dijaloga, bilo je pokreta tokom decembra u poređenju sa proteklim mesecima. Ali, dve glavne opozicione partije, LDK i LVV, odbijaju da popune ponuđena mesta, i smatraju taj tim vladinom delegacijom, a ne timom jedinstva. U jednom pismu poslatom visokoj predstavnici EU, Federici Mogherini i komesaru za proširenje, Johannesu Hahnu, šefovi parlamentarnih grupa gorenavedenih partija, Avdullah Hoti i Glauk Konjufca obaveštavaju EU zvaničnike da ove dve opozicione partije nisu glasale za to što oni nazivaju “tim jedinstva” i da ovaj tim nema “široku podršku”. Pismo šefova parlamentarnih grupa je bio odgovor na ranije pismo koje su Hahn i Mogherinijeva poslali premijeru Haradinaju da je dijalog zastao. “Naprotiv, u okviru dijaloga koji vode dvojica predsednika načinjen je održivi napredak,” kažu Mogherini i Hahn. 

Drugo pismo koje je privuklo pažnju javnog mnjenja tokom decembra meseca je poslato od strane američkog predsednika Donalda Trump-a obojici predsednika, Hashimu Thaçiju i Aleksandru Vučiću. U njemu predsednik Trump govori o  jedinstvenoj šansiza jedan “istorijski sporazum što je pre moguće i poziva strane da se “uzdrže od radnji koje bi otežavale postizanje jednog takvog sporazuma”.

Poziv na uzdržavanje, hladnokrvnost i izbegavanje provokativnih izjava i radnji je poslao liderima Kosova i Srbije početkom meseca i generalni sekretar NATO-a, Jens Stoltenberg. Stoltenberg je imao telefonske razgovore sa premijerom Haradinajem i predsednikom  Vučićem da bi razgovarao o zabrinutostima oko planova za transformisanje Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) u armiju, korak za koji je rekao da smatra da je načinjen u nepodesno vreme i nazvao ga komplikujućim faktorom u dijalogu između Beograda i Prištine. Usvajanje nacrta zakona o transformaciji KBS-a u Oružane snage Kosova od strane Skupštine Kosova je postala tema za diskusiju, po zahtevu Srbije, i u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija u Njujorku.  

U Briselu su, u međuvremenu, tokom decembra meseca održali sastanak predstavnici Kosova (na trećoj sednici Saveta o stabilizaciji i pridruživanju između Kosova i EU) i predstavnici Srbije (na petoj sednici Saveta o stabilizaciji i pridruživanju između Srbije i EU). Kao što je bio slučaj i pre godinu dana, konferencija za medije premijera Haradinaja i visoke predstavnice EU, Mogherini, je i ovoga puta otkazana. Ali, u jednom saopštenju za medije posle sastanka, EU je izrazila duboko žaljenje u vezi sa jednostranim uvođenjem  takse u vrednosti od 100% od strane Vlade Kosova na uvoz robe iz Srbije i Bosne Hercegovine i “insistirala je na njenom povlačenju. Deset dana kasnije, i čelnici Misije EU na Kosovu su ponovili poziv za povlačenje taksi i ponovnu procenu odluke, ovaj put nakon što je Vlada Kosova usvojila proširenje ove mere da bi obuhvatilo i međunarodne brendove koji se proizvode u Srbiji i BiH. Premijer Haradinaj je rekao da ovaj korak nije jedna dodatna mera pošto je “vlada izrazila izvanredno poštovanje za sugestije saveznika da se ne nastavi sa ostalim radnjama,” ali je u isto vreme nazvao neprihvatljivim i “čin agresije”, odnosno jedno pismo, koje je premijerka Srbije poslala premijerima zemalja koje su priznale nezavisnost, da povuku priznanje Kosova. Takođe neprihvatljivo, naveo je Haradinaj, je i “čutanje visokih zvaničnika EU, u ovom slučaju gđe Mogherini i ostalih predstavnika na ovo pismo“.

SHARE