Mesečna beleška

0
92

“Postoji samo jedan dijalog Beograda i Prištine i taj dijalog je olakšala Evropska unija otkada je započeo, 2011. godine.” Ovako je odgovorio Josep Borrell, visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, kada je upitan krajem aprila meseca da li se vode dva paralelna dijaloga, pošto se čini da SAD-u ide brže sa “olakšavanjem” nego njima.

Borrell je dodao da želi da imaju zajednički pristup i ponovio da oni računaju “na Sjedinjene Američke Države (SAD) kao na pouzdanog i dobrodošlog partnera u regionu.”

Nekoliko dana ranije, kongresmen Elliot Engel je, zajedno sa senatorom Bob-om Menendez-om,  poslao jedno pismo američkom državnom sekretaru, Mike-u Pompeo-u, u kojem su izrazili svoju zabrinutost u vezi sa ulogom SAD-a u pregovaračkom procesu između Kosova i Srbije.Svaki pokušaj da se ispregovara jedan put napred između Beograda i Prištine treba da se koordiniše sa Briselom i glavnim prestonicama kontinenta,” kažu oni. Engel, predsednik Komisije za spoljna pitanja u Predstavničkom domu Kongresa i Menendez, najviši član demokrata u komisiji Senata za spoljne odnose su izrazili duboku zabrinutost navodeći da je“SAD zauzeo oštar stav prema izabranoj vladi na Kosovu i da se nedostatak balansa Trump-ove administracije naspram Beograda i Prištine razvija u kontekstu proširenja veza Srbije sa Rusijom”.

Sa druge strane, ruski ambasador u Beogradu, Aleksandar Botsan-Kharchenko je ovih dana takođe govorio o mogućem uključivanju Moskve u dijalog i u vezi sa ovim, naveo je: “potreban je pre svega poziv Beograda” dodavši da “sam pregovarački proces treba da se vodi u razumljivom, za nas prihvatljivom međunarodnopravnom okviru, na osnovu Rezolucije SB UN 1244, i treba da ima prihvatljivu formu i sadržaj.”On je rekao da je “glavni kriterijum za nas to  da rešenje treba da bude prihvatljivo za Srbiju dok “aktuelnost ideje“podele Kosova”, kao i bilo koje druge ideje, mogu da procene samo Beograd i Priština.”

Pitanje o kojem se mnogo raspravljalo, razmena teritorija između Kosova i Srbije kao konačno rešenje, je iznelo ovih dana i ono što se protumačilo kao razlika između Specijalnog predstavnika EU, imenovanog početkom aprila meseca, Miroslava Lajčaka, i njegovog šefa, Josep-a Borrell-a. U jednom intervjuu za nekoliko medija sa Balkana, upitan da li je protiv ideje razmene teritorija između dve zemlje, Borrell je rekao “ja ne vidim potrebu da budemo veći katolici od pape. Nije na nama da kažemo Srbima i Kosovarima u čemu treba da se slože ili da se ne slože. Naša uloga će biti da olakšamo dijalog.”Nekoliko dana kasnije, Lajčak je na Twitter-u informisao da je govorio za austrijsku agenciju APA u vezi sa dijalogom i nameri za jedan pravno obavezujući sporazum normalizacije između dve zemlje, rekavši da sporazum treba da bude u skladu sa međunarodnim pravom i da doprinese stabilnosti u regionu. “Ideja o razmeni teritorija čini suprotno,” kaže Lajčak.

Drugo pitanje koje je ponovo izneto ovih dana i izazvalo debate, je ono o mogućoj amnestiji za ratne zločine, takođe kao deo jednog konačnog sporazuma. Joanna Hanson iz NP-a piše da “amnestija sa Srbijom ne bi trebalo da bude na dnevnom redu, jer je malo verovatno da će ona biti zakonska po međunarodnom pravu”.  Hanson naglašava da je EU pre samo nekoliko dana ponovila načelo za poštovanje međunarodnih zakona u svojoj Deklaraciji u Zagrebu od 6. maja gde se navodi:  Dodatne i  odlučne napore treba posvetiti pomirenju i regionalnoj stabilnosti, kao i pronalaženju i primeni konačnih, inkluzivnih i obavezujućih rešenja za bilateralne sporove partnera i pitanja koja su ukorenjena u nasleđe prošlosti, u skladu sa međunarodnim pravom i utvrđenim principima…

Tokom samita u Zagrebu, šef spoljne politike EU-a, Borrell, je još jednom podvukao da će “realizacija konkretnih rezultata u Dijalogu Priština-Beograd biti od suštinskog značaja za Srbiju i Kosovo kao i za ceo region”. Na samitu EU –Zapadni Balkan, koji je održan preko Interneta usled pandemije COVID-19, ponovo je potvrđena podrška EU-a regionu u borbi protiv pandemije, kao i naglašena potreba kontinuirane posvećenosti vrednostima EU-a i reformama, na evropskom putu ovog regiona. 

Na terenu, sa druge strane, borba protiv pandemije je donela i slučajeve saradnje između vlasti Kosova i vlasti iz Srbije. Nakon početnih nejasnoća, i u opštinama sa većinskim srpskim stanovništvom je počelo poštovanje mera lokalnih vlasti, paralelno sa merama iz Srbije. Ministar zdravlja Kosova i njegov srpski kolega po funkciji su održali jedan razgovor o saradnji, preko video poziva organizovanog od strane Italijanske ambasade u Prištini. Srbija je poklonila Kosovu 1000 testova za koronavirus. Ova saradnja je pozitivno ocenjena od strane međunarodnih predstavnika u obema zemljama.

I nakon sedam godina, Sporazum o energiji”, postignut u sklopu dijaloga u Briselu, je ušao u konačnu fazu sprovođenja sa izglasavanjem novog Sporazuma povezivanja između KOSTT-a (Kosovskog operatora sistema, prenosa i tržišta) i ENTSO-a (Evropske mreže operatera sistema prenosa). Na Kosovu je ovaj razvoj okarakterisan kao osamostaljjivanje KOSTT-a i Republike Kosovo od Srbije i što se tiče aspekta energije.

SHARE