Nasilje nije put ka miru

Svaka vrsta nasilja se mora osuditi i kazniti bez obzira od koga dolazi i prema kome je upućena. Ako uzmemo stanje društva i postkonfliktni život kao što je na Kosovu, svaki incident može da dovede do katastrofalnih dešavanja koja niko od nas ne želi. Pored toga, lako može da naruši sve što je urađeno za miran i zajednički život.

0
72

Poslednjih par nedelja na Kosovu obeležili su različiti incidenti i nasilnički akti usmereni prema srpskoj zajednici. Bez objašnjenja kako, zašto i od strane koga se ovi incidenti javljaju, možemo slobodno reći da ovaj broj učestalih incidenata odavno ne pamtimo.

Počevši od juna ove godine, po prvi put od 1998. održana je liturgija u hramu Hrista Spasa u Prištini. Ova crkva odavno je predmet spora između Srba i Albanaca, a junska liturgija nije izazvala ništa drugo no još jedan spor. Dok je Srpska Pravoslavna Crkva sa ponosom objavila ovu vest, negodovanje je stiglo od studenta Univerziteta u Prištini, a usledili su i protesti. Samo dan nakon liturgije, na ulazu u crkvu osvanuo je naslov „Isus mrzi Srbe“. 

Kako su prolazili dani, tako su sledili i drugi različiti incidenti usmereni protiv Srba na Kosovu. Pomenimo samo prebijanje dečaka Nikole Perića, u selu Gojbulja, pored Vučitrna, za koje se još uvek ne zna ko je odgovoran. 

Pored svega toga, još jedan slučaj izazvao je buru kako u srpskoj tako i kosovskoj javnosti. U pitanju je peticija protiv Dragice Gašić, koja je prva srpska povratnica u Đakovici. Naime, nakon što se Dragica vratila da živi u Đakovicu i odlučila da preduzme veliki korak i bude prva Srpkinja koja će se u ovo mesto vratiti, jedanaest nevladinih organizacija iz Đakovice planira da podnese peticiju kojom se traži da se ona iseli iz Đakovice. Kako se navodi iz ovih nevladinih organizacija, Đakovica nije spremna za Srbe povratnike dok se ne pronađu posmrtni ostaci stradalih u ratu. Cela situacija ispraćena je i uz veliku medijsku pažnju što je Dragičinu situaciju učinilo još težom. 

Na kraju, ovi i ostali incidenti koji se na Kosovu dešavaju izazvali su i proteste Srba u Gračanici i Mitrovici. 

Kad se samo osvrnemo na sve ove incidente koji se dešavaju u poslednjih par nedelja, teško je ne vratiti se u prošlost i zapitati se šta su nam ovakve grupe incidenata donele ranije. Ni malo nije prijatno misliti o tome, ali, nažalost, moramo kako ne bismo ponovili sve što nam se dešavalo. Kad god bi se neka vrsta nasilja protiv bilo koje zajednice na Kosovu ponavljala uzastopno, dočekale bi nas još veće eskalacije. Zato je važno da se podsetimo zajedno da bilo koja vrsta nasilja ne donosi ništa dobro, već samo dalje eskalira nasilje. U odavno prekinutim vezama između Srba i Albanaca na Kosovu, novi nasilni incidenti samo pogoršavaju trenutno, već loše stanje stvari i ove loše odnose produbljuju dalje. 

Na kraju dana, svaka vrsta nasilja se mora osuditi i kazniti bez obzira od koga dolazi i prema kome je upućena. Ako uzmemo stanje društva i postkonfliktni život kao što je na Kosovu, svaki incident može da dovede do katastrofalnih dešavanja koja niko od nas ne želi. Pored toga, lako može da naruši sve što je urađeno za miran i zajednički život. Zato moramo biti oprezni, svi zajedno, pre nego što uperimo prst u bilo koga, pre nego što kolektivno osuđujemo, pre nego što okrivimo nekog za koga ne znamo da je kriv, pre nego što na primer, potpišemo peticiju za iseljavanje jedne osobe koja je targetirana jer se vratila u svoj rodni grad. Moramo malo više brinuti jedni za druge pre nego nas razlike i prošlost podele. Potrebno je mnogo napora da nam se prošlost ne ponovi, još više da izgradimo zajednički život a nasilje nam zasigurno ništa od toga neće doneti. Naprotiv, može nas samo vratiti unazad i stvoriti još jednom žrtve koje na kraju krajeva ni za šta nisu krive.

Napomena: Mišljenja i stavovi izneseni u ovom tekstu su isključivo autorski i ne predstavljaju nužno stavove i mišljenja New Perspektive.

SHARE