Neka predsednikova lična posla

Malo je paradoksalna situacija da predsednik sada optužuje i crkvene velikodostojnike i opoziciju u Srbiji, i Srbe koji su opozicija Srpskoj listi na Kosovu i sopstveni narod za propast njegove ideje za rešenje pitanja Kosova, a da pritom tu istu ideju ni u jednom trenutku nije predstavio nikome od njih.

0
150

Pre izvesnog vremena Aleksandar Vučić, predsednik sekularne Republike Srbije, prisustvovao je Saboru Srpske pravoslavne crkve kako bi crkvenim velikodostojnicima objasnio situaciju oko Kosova i Metohije. Taj sastanak u Patrijaršiji je bio zatvorenog tipa, te su i informacije koje imamo sa sastanka veoma šture. Međutim, među prisutnima je bio i episkop Diseldorfa i Nemačke, Grigorije, koji je medijima preneo deo dešavanja.

Taj sastanak je, sam po sebi, kontaverzan. Pre svega, predsednik Republike po Ustavu Repubike Srbije ima samo par ceremonijalnih nadležnosti, dok kreiranje i vođenje politike Republike spada u nadležnost Vlade Republike Srbije. Shodno tome, nameće mi se pitanje – kako smo došli do toga da predsednik predstavlja Saboru politiku zemlje?

Drugo pitanje je: zašto uopšte predstavnici izvršne vlasti polažu račune crkvenim vlastima u jednoj sekularnoj državi?

OK, sve bi to bila legitimna pitanja da ne govorimo o državi sa Balkana, jednoj od 6 država sa Balkana, gde institucije i Ustavi malo šta predstavljaju, osim paravana za moćne pojedince da sprovode neku svoju agendu. Tako da i ovaj sastanak možemo razumeti kao sasvim normalnu i očekivanu stvar u državi gde jedan čovek odlučuje o svemu, i državi gde se crkva kontinuirano meša u poslove države.

E kada sva ova prethodna pitanja počnemo da tretiramo kao nesporna, dolazimo do pitanja šta se zapravo dešavalo na tom sastanku?

Prema rečima episkopa Grigorija prisutni nisu imali prilike da čuju predsednikov plan za Kosovo, već samo obračun sa episkopom raško-prizrenskim Teodosijem, koji upravlja Crkvom na teritoriji Kosova i Metohije. Kako prenosi episkop Grigorije, Vučić je rekao da je „tokom višegodišnjih pregovora, suprotstavljenu stranu uspeo navesti na pravac protiv kojeg je ona bila od samog početka, ali da su opstruktivnim delovanjem koje je dolazilo iz domaće sredine ti pregovori krenuli u lošem pravcu za nas”, i tako indirektno (između ostalih) optužio i episkopa Teodosija za propast njegove ideje za rešavanje pitanja Kosova. 

Malo je paradoksalna situacija da predsednik sada optužuje i crkvene velikodostojnike i opoziciju u Srbiji, i Srbe koji su opozicija Srpskoj listi na Kosovu i sopstveni narod za propast njegove ideje za rešenje pitanja Kosova, a da pritom tu istu ideju ni u jednom trenutku nije predstavio nikome od njih. Dakle, sve što se zna o “planu za Kosovo” je to da je predsednik svoju ideju predstavio Albancima i međunarodnoj zajednici, te da će se srpskoj javnosti predstaviti ako ona bude prihvaćena, kako je rekao u jednom intervjuu. Očigledno da ta ideja nije baš prošla prema očekivanjima predsednika Vučića, pa su sada svi krivi, osim njega samog. Svi su sada krivi jer su sabotirali i napadali njegovu ideju koju samo on zna i nikome je nije predstavio… a sad za trenutak prestanite da se smejete, sledi zaključak. 

Očigledno je da se, pored ovih zvaničnih izjava koje ne govore ništa, vode pregovori o kojima se ne govori ništa. Izabrani predstavnici naroda (i neizabrani – crkva) dele među sobom neke informacije koje se tiču naroda kome bi trebalo da služe i po čijoj volji bi trebalo da postupaju, bez da te iste informacije predstave javnosti i eventualno zatraže mišljenje. 

Ali, polako predsedniče, bez žurbe. Kad završite te lične posliće, biće vremena za narod. 

SHARE