Novi konflikt na horizontu?

Prevremeni izbori 6. oktobra su bili jedna jasna demonstracija destruktivne snage Srbije unutar Kosova. Od parainstitucionalnih i sumnjivih struktura, preko promovisanja povećanog i lažnog međuetničkog neprijateljstva, nasilja i kontrole i uvredljivog jezika, ona je stavila pod punu kontrolu jedan značajan deo temelja naše parlamentarne republike.

0
80

Srpska lista je ubedljivo pobedila na prevremenim izborima od 6. oktobra uzevši više od 50.000 glasova. Ostale partije su prošle tako loše da se ne očekuje da dobiju nijedan mandat u VII sazivu Skupštine Kosova. Novi konflikt Kosovo-Srbija se već nazire na horizontu. Podela je produbljena i više nema povratka nazad.     

Šta je proizvelo ovu okolnost?

Neosporno je da je politički život kosovskih Srba postao veoma zatrovan nasiljem koje je uspostavljeno nizom incidenata koji su kao metu imali političare kosovskih Srba, štaviše, ne samo one umerene. Vredno je spomenuti neke od njih. Oliver Ivanović je ubijen. Slobodana Petrovića su fizički napali poslanici Srpske liste u Skupštini Kosova. Visoki službenici Vučićeve vlade, pa i sam Vučić, su vređali Radu Trajković, Nenada Rašića i druge. Nekoliko gradonačelnika kosovskih opština gde žive Srbi su saslušani u policijskim stanicama u Srbiji. Četiri gradonačelnika je podnelo ostavku samo zato što se to tako prohtelo Beogradu, da bi nakon toga bili ponovo izabrani. I još mnogo toga.

Uprkos tome, koliko god da je bila kršena politička volja srpskih sunarodnika, bilo bi arbitrarno i nepravedno da se kaže da ovaj rezultat nije imao i drugih uzroka. Jednu perifernu ulogu mogao je igrati i porez uveden na robu uvezenu iz Srbije, nacionalistička retorika albanskih lidera, a možda i jalovost izjava srpskih liberalnih političara. 

Ali, zlo se desilo: kosovski Srbi neće biti predstavljeni kao etnička manjina u našem institucionalnom životu. Srbi sa Kosova su odlučili da budu Srbi iz Srbije i ovim pokazali da jednostavno čekaju povoljne svetske geopolitičke okolnosti da bi svrgnuli vlast i ponovo vladali nad Albancima. Na kraju krajeva, predsednik Vučić nam je tokom ove godine jasno stavio do znanja da je “Milošević bio veliki lider, ali slab strateg.” Srbija nastavlja da hrani ideju ponovnog osvajanja Kosova kultivišući biblijsko strpljenje kod srpskog naroda, ali i tajno radeći na tmurnim i nasilnim scenarijima. 

Delegiranjem svog političkog predstavništva vlastima u Beogradu, Srbi sa Kosova su dali jednu jasnu poruku da nemaju nameru da učine ni jedan korak napred ka njihovoj integraciji u naše institucije. Beograd, iskoristivši kukavičluk međunarodnog faktora, je pretio svakom od njih etiketom “izdajnika” u slučaju da sarađuju sa Prištinom.

Prevremeni izbori 6. oktobra su bili jedna jasna demonstracija destruktivne snage Srbije unutar Kosova. Od parainstitucionalnih i sumnjivih struktura, preko promovisanja povećanog i lažnog međuetničkog neprijateljstva, nasilja i kontrole i uvredljivog jezika, ona je stavila pod punu kontrolu jedan značajan deo temelja naše parlamentarne republike. 

Indikacije date do sada ispred međunarodne zajednice da treba da se prihvati realnost i da se možda treba priznati i nezavisnost Kosova su bile lažne. Srbija je varala. Ona nije spremna da uradi tako nešto, zato što je u poslednje dve godine alarmantno povećala destruktivne radnje naspram države Kosovo.   

Ne bih se iznenadio ako u nedeljama koje dolaze izbije novi konflikt, da Srbija rasporedi vojsku unutar Kosova. Albin Kurti, budući premijer Kosova, je jasno naznačio 2016. godine, kada je izjavljivao da “u narednih 5 godina postoji veća mogućnost da bude, nego da ne bude rata.” A Albin Kurti nije spreman ni na jedan kompromis sa Srbijom, isto kao što je Srbija pokazala da nije spremna na bilo kakav kompromis sa Kosovom.

Napomena: Mišljenja i stavovi izneseni u ovom tekstu su isključivo autorski i ne predstavljaju nužno stavove i mišljenja New perspektive.