Obostrano priznanje

Dok je Srbija medjunarodno priznata država i kao takva članica svih relevantnih medjunarodnih institucija dotle Kosovo takav status još nema i kao takvo ne može biti faktor koji bi u datom trenutku trebao da prizna neku teritoriju kao samostalnu, iz prostog razloga što nema takav medjunarodni kredibilitet.

0
71

Od početka pregovora izmedju Beograda i Prištine uvek kada se pogleda izveštaj bilo koje medijske agencije sa Kosova sreće se termin ili bolje rečeno floskula ‘obostrano priznanje’ kao jedan od ciljeva zašto uopšte prištinska strana i ide na pregovore. Kao jedini cilj pregovora se nametnula floskula koja realno i u praksi i nema neko bitno značenje. Naravno nisam pravnik da tumačim pravnu terminologiju iako mi ni ta sfera nije nepoznata ali pojam obostranog priznanja je kao vid objašnjenja ciljeva pregovora pravno ali i zdravorazumski potpuno neadekvatan. Imajući to u vidu svako normalan bi postavio pitanje kako bi to izgledalo u praksi. 

Termin obostranog priznanja izmedju dve države bi bio adekvatan jedino ako bi te države bile u istom političko-pravnom statusu pred medjunarodnom zajednicom i njihovim pravnim i poličkim institucijama. Medjutim, to ovde nije slučaj. Ovakav pristup i ovakva terminologija je bila prihvatljiva i bila primenjena u slučaju Češke i Slovačke kada su se dve države dogovorile o mirnom razdruživanju zajedničke države. U ovom slučaju su obe države imale status novonastalih i nijedna od njih nije bila medjunarodno priznata pre druge, već su u istom trenutku imale isti političko-pravni status pa je obostrano priznanje i bilo potrebno kao potvrda dogovorenog.

Medjutim, u našem slučaju imamo dve strane koje nemaju isti status. Dok je Srbija medjunarodno priznata država i kao takva članica svih relevantnih medjunarodnih institucija dotle Kosovo takav status još nema i kao takvo ne može biti faktor koji bi u datom trenutku trebao da prizna neku teritoriju kao samostalnu, iz prostog razloga što nema takav medjunarodni kredibilitet. 

Konstantno se nameće situacija da bi u datom trenutku ako do takvog dogovora dodje Kosovo trebalo da prizna Srbiju. Ne bih da me neko shvati pogrešno i unapred se od takvih tumačenja ogradjujem, ali to bi na jedan ironičan način moglo da se objasni kao kada bi sin ili ćerka trebali da priznaju roditeljski status svojim sopstvenim roditeljima. 

Možda se u ovom pogrešnom i pomalo grotesknom pristupu krije i slab napredak pregovora. Dok se sa beogradske strane postavljaju realna pitanja bitna za praktično funkcionisanje svih sfera društveno-ekonomskog odnosa dveju strana, sa kosovske strane se konstantno postavlja zahtev za famoznim obostranim priznanjem iako, verujem, da ni zvaničnici koji to stalno ponavljaju ne bi umeli da adektvano objasne šta to zapravo znači u praksi.

Da stvar bude jasnija moramo da napomenemo jedan klasičan primer, a to je Nemačka. Sve do pada berlinskog zida, Istočna i Zapadna Nemačka nisu imale dokument kojim priznaju jedna drugu kao političko-pravni subjekt pa im to nije smetalo da medjusbno saradjuju. Doduše ta saradnja nije bila na visokom nivou, ali to svakako nije bila posledica nedostatka takvog dokumenta već jedino i isključivo zbog toga što su se u vreme tzv. hladnog rata nalazile na dve različite strane i to ne svojom voljom već voljom pobednika u Drugom svetskom ratu.

Ali sve su indicije da je neko u Prištini imao jako lošeg pravnog savetnika kada je kreirao agendu za pregovore o normalizaciji odnosa dveju strana u pregovorima pa se tako pojavila floskula koja svakom normalnom izaziva nedoumicu i dovodi ga u stanje sumnje u adekvatan pristup svemu ovome što već nekoliko godina gledamo u Briselu.

Bilo kako bilo, vidimo da svaka nova Vlada u Prištini nema ni snage a izgleda ni volje da neke stvari promeni u pristupu pregovorima već po principu copy-paste preuzima sve ono što je ostalo od prethodne Vlade pa tako i greške, od onih krucijalnih do ovih banalnih poput ovog obostranog priznanja.

Napomena: Mišljenja i stavovi izneseni u ovom tekstu su isključivo autorski i ne predstavljaju nužno stavove i mišljenja New Perspektive.

SHARE