Opcije u dijalogu 

Državna delegacija Kosova za dijalog je izradila Platformu za razgovore sa Srbijom. Nakon sastanka sa premijerom, Ramushom Haradinajem, predsednikom, Hashimom Thaçijem i predsednikom Skupštine, kopredsedavajući delegacije, Fatmir Limaj, je rekao da je platforma dobila njihovu podršku i da će se uskoro dostaviti Skupštini na usvajanje. Ali koje su to opcije u dijalogu do sada?

0
249

Planirano je da jedan sveobuhvatan i pravno obavezujući sporazum između između Kosova i Srbije bude postignut u prvoj polovini 2019. godine. Dok je na Kosovu predstavljeno nekoliko dokumenata, vezanih za put dijaloga i teme koje će pokušati da se postave do konačnog sporazuma, u Srbiji do sada u javnost nije izašao ni jedan dokument. Političari u Beogradu uglavnom govore o kompromisu koji treba da se napravi i postizanju jednog sporazuma gde bi pobednici bile obe strane. Međutim, uzimajući u obzir dosadašnji istorijat pregovora, ovo će teško moći da se postigne. Od strana je traženo da prevaziđu razlike da bi dale šansu jednom prihvatljivom sporazumu. Jedan balansirani’ sporazum traže i Evropska unija i Sjedinjene Države, koje su preuzele ulogu u ovom procesu.

EU do sada nije govorila jednoglasno u vezi sa dijalogom. Dok visoka predstavnica, Federica Mogherini, ne isključuje mogućnost korigovanja granica, ali je protiv podele po etničkim linijama, Nemačka ih karakteriše kao opasne ideje o promenama granica. S druge strane, SAD je ostavio stranama da iznađu rešenje koje oni žele, iako su ipak najavili da neće biti prihvaćen bilo kakav sporazum.   

Međutim, dijalog Kosovo-Srbija je u blokadi zbog takse uvedene od strane Vlade Kosova za proizvode iz Srbije i Bosne i Hercegovine.

Pritisak od strane Evropske unije i Sjedinjenih Država, koji  je u porastu, poljuljao je Vladu sa njene cementirane pozicije u vezi sa ovom merom, čije ukidanje je uslovljeno priznavanjem Kosova od strane Srbije. 

Od Kosova i Srbije se traži da se dogovore oko “primirja”, sa ciljem da se da šansa postizanju sporazuma. Priština da suspenduje taksu, a, s druge strane, Beorgad da zaustavi kampanju za anuliranje priznavanja Kosova.

Međutim, partneri u Vladi imaju nesporazume oko uslova pod kojima bi se ukinula taksa na uvoz robe iz Srbije. Premijer Haradinaj je nabrojao pet uslova, a prva dva se vezuju za organizovanje međunarodne konferencije za Kosovo, čiji epilog bi bio konačan sporazum sa Srbijom,  koji bi obuhvatao rešavanje svih nerešenih pitanja. Vlada je isto tako tražila od SAD i EU da daju javna obećanja i da garantuju da na konferenciji neće biti: (i) nikakvih ponovnih uspostavljanja postojećih granica Kosova ili teritorijalnih razmena bilo kakve prirode. (ii) davanja izvršnih nadležnosti bilo koje forme za Zajednicu srpskih opština na Kosovu ili neki drugi sporazum koji je u suprotnosti sa Ustavom Kosova. (iii) mera bilo koje prirode zasnovane na koncesijama pre 17. februara 2008. godine.

Haradinaj je nabrojao i ostale uslove, koji se ne nadovezuju na dijalog. 

On je tražio posvećenost EU da odluka o viznoj liberalizaciji stupi na snagu pre nego što počne konferencija.   

Međutim, premijeru se suprotstavio koalicioni partner, Kadri Veseli, sa jednim drugim dokumentom. On je predložio da se taksa anulira na 120 dana, da bi se dala šansa postizanju sporazuma sa Srbijom. 

Protiv konferencije i uslova postavljenih od strane Vlade je i predsednik Kosova, Hashim Thaçi, a razlog je to što on smatra da bi konferencija dala mogućnost Srbiji da traži uključivanje međunarodnih aktera koji nisu prijateljski nastrojeni prema Kosovu. U pismu poslatom američkom Predsedniku Trump-u, predsednik Kosova ga je uverio da je spreman i voljan da učini potrebne kompromise da bi se postigao jedan sveobuhvatan i balansiran sporazum, koji bi obuhvatio sva otvorena pitanja i doneo kraj jednom vekovnom konfliktu sa Srbijom.

Predlozi Kosova 

Državni mehanizmi su se latili traženja jednog rešenja za finalnu fazu dijaloga sa Srbijom i konačno su izašli sa jednom zvaničnom platformom Kosova za koju se očekuje da će biti predstavljena Parlamentu ove nedelje. Predsednik Thaçi ne isključuje mogućnost promene granica, dok se, sa druge strane, Vlada i državna delegacija angažuju za očuvanje granica na osnovu kojih je Kosovo proglasilo nezavisnost 17. februara 2008. godine. 

Postoji jedan niz tema za koje je najavljeno da budu deo paketa finalnog sporazuma.

Sa poslednje četiri runde sastanaka u sklopu dijaloga za normalizaciju, postoji 9 specifičnih tačaka o kojima je predsednik Thaçi razgovarao sa srpskom stranom i posrednikom za dijalog, Mogherinijevom. Ovo je evidentirano u Informativnom dokumentu za državnu delegaciju.

Ni u jednom paragrafu se ne pominje korigovanje granica, kojeThaçi nastavlja da promoviše u javnim predstavljanjima. Dolina Preševa, Medveđa i Bujanovca se pominje samo u kontekstu reciprociteta sa Srbima sa Kosova.

Zvanično je potvrđeno da EU i strane koje su uključene u ovaj proces do sada nisu proizvele nijedan pisani dokumenat koji bi se mogao smatrati jednim početnim nacrtom sporazuma. Na ovaj način, sva pitanja o kojima je do sada razgovarano su još uvek otvorena.

Prema tome, tokom konačne faze procesa važi načelo dogovoreno između strana da se ‘ništa ne može smatrati prihvaćenim, dok sporazum u celosti ne bude prihvatljiv.’ Iako je o nabrojanim temama razgovarano na svim sastancima, nije postignut dogovor između Kosova i EU, “dakle ne predstavlja finaliziranu poziciju Republike Kosovo ili prihvaćenu poziciju od stane EU.”

Poslednji deo dokumenta priča o sprovođenju i poštovanju eventualnog sporazuma sa Srbijom. Ova tema je inicirana od strane Kancelarije visoke predstavnice da bi se podstakla identifikacija modaliteta za nacionalne i međunarodne procedure ratifikacije sveobuhvatnog sporazuma između Kosova i Srbije za normalizaciju odnosa. Za Kosovo je neophodno da se zameni Rezolucija 1244 Saveta Bezbednosti UN-a, jednom novom rezolucijom Saveta Bezbednosti UN-a, koja bi osnažila sporazum između Kosova i Srbije za normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije. Ova međunarodna procedura je preduslov da Kosovo aplicira za učlanjenje u UN. 

Pristup Vlade – “Sui generis”


Vlada je izradila dokument koji je nazvala “Sveobuhvatni sporazum” između Kosova i Srbije. Prvo poglavlje se odnosi na politički sporazum između dveju strana.Vlada traži da se i u sporazumu sa Srbijom Kosovo tretira shodno međunarodnom pravu, – kao “sui generis”.

Uzajamno priznavanje je preduslov puta ka potpunoj normalizaciji, kao i to da ne bude promene granica. U drugom poglavlju se navodi opis mera koje treba da se preduzmu za izgradnju uzajamnog poverenja između dva naroda. Ovo je planirano da bude postignuto putem programa koji promovišu razmene u obrazovanju, edukaciji i promovisanju mladih. Vlada uverava Srbe da će oni nastaviti da uživaju svoja Ustavom i zakonima zagarantovana prava; pravo na zapošljavanje u javnoj administraciji  i javnim preduzećima, kao i pristup javnim službama i finansiranju. Sastavni deo dokumenta je i formiranje zajedničkih struktura za rešavanje svih pitanja koja proizilaze iz rata u periodu 1998-1999.godine, uključujući i odštete, nestala lica, zločine seksualnog nasilja i ratne zločine. U okviru finalnog sporazuma, vlada je predložila da se obuhvati i osnivanje Asocijacije opština sa većinskim srpskim stanovništvom, tačka koja je izazvala najviše sučeljavanja između Kosova i Srbije zbog nadležnosti koje će ovaj mehanizam imati. Srbija insistira da  uputstvo za izradu statuta Asocijacije/Zajednice bude samo Briselski sporazum, a ne i odluka Ustavnog suda, kojom su ustanovljena kršenja u svih sedam poglavlja Sporazuma o načelima od 2015. godine. Posebno poglavlje u dokumentu je ono za sprovođenje sporazuma tehničkog dijaloga. Tu se pominje energija, sporazum o registarskim tablicama, priznavanje diploma, integrisano upravljanje granicama (IBM), kancelarija za vezu. Vlada je predvidela i nadzorni mehanizam za implementaciju i sprovođenje sporazuma. Predloženo je da garanti spovođenja ovog sporazuma budu: Sjedinjene Američke Države, Ujedinjeno Kraljevstvo, Nemačka, Francuska, Italija i Evropska unija.  Osim ovih dokumenata, državna delegacija je pripremila platformu za dijalog, koja će ubrzo biti dostavljena Skupštini Kosova.

Predlozi Srbije 

Sa druge strane, zvanični Beograd do sada još uvek nije javno objavio svoj stav što se tiče finalnog rešenja. Glavni lideri tamo nastavljaju da pominju opciju podele Kosova. Predsednik Vučić je najavljivao da će objaviti svoj predlog za rešenje od aprila 2018. godine, pa do septembra, povodom posete Kosovu, ali do danas nije izašao sa jednim takvim predlogom. Međutim on je naveo da njegova zemlja treba da razume i interese Albanaca i da uloži napore da postigne jedan kompromisni sporazum sa Kosovom. 

“Znam da niko ne želi da čuje ovu rečenicu, ali je od suštinskog značaja da vidimo i interese drugih i da uložimo napore da postignemo kompromis,” rekao je Vučić na jednoj konferenciji za medije u Beogradu, posle sastanka sa njegovim slovenskim kolegom po funkciji, Borutom Pahorom.

U diskursu srpskih političara već godinama se proklamuje ideja o podeli Kosova. Srbija stremi da unutar svog suvereniteta uključi i i četiri opštine na severu, nastanjene većinskim srpskim stanovništvom  – Severnu Mitrovicu, Leposavić, Zubin Potok i Zvečan. Što se tiče površine, ovo je jedna teritorija koja je manja od doline Preševa, Medveđe i Bujanovca koju Thaçi želi da pripoji Kosovu. Drugi zahtev Srba ostaje Asocijacija/Zajednica opština sa većinskim srpskim stanovništvom, sa izvršnim nadležnostima. 

SHARE