Optužnica protiv Thaçija i posledice po dijalog

SAD su uložile značajan politički kapital kako bi unapredili svoju inicijativu do tačke do koje su je doveli, uključujući inženjering smene izabrane vlade i prisiljavanje Kosova da povuče takse. S obzirom na političko stanje Donalda Trampa koje liči na eutanaziju, njegovoj administraciji ne preostaje više kapitala za potrošiti. Shodno tome, inicijativa za pregovore je ponovo u rukama EU. Ali, EU ima svoje probleme...

0
56

Pisano specijalno za New Perspektivu. Autor, dr Eric Gordy, je profesor na Londonskom univerzitetskom koledžu (University College London)

Planovi za samit Kosova i Srbije u Vašingtonu iznenađujuće su obustavljeni objavljivanjem najave da je Tužilaštvo Specijalnog suda Kosova zatražilo optužnicu protiv Hašima Tačija (Hashim Thaçi), Kadrija Veseljija (Kadri Veseli) i drugih. Pored onoga što je najavljeno u izjavi za štampu, nema mnogo informacija o suštini optužnica. Vreme objavljivanja takođe izgleda neobično, jer su optužnice podnete 24. aprila, sudija ih (još uvek) nije potvrdio, a pojavile su se tek kada je Thaçi trebalo da otputuje u Vašington na sastanak sa Aleksandrom Vučićem i američkim zvaničnicima.

Nije sasvim očigledno šta će se dogoditi sa optužnicama: istražni sudija će morati da donese odluku o tome da li postoji razumna verovatnoća osude. Iako će sudije uglavnom raditi ono što žele tužioci, u ovom slučaju to nije zagarantovano. Sudije Specijalnog suda biće svesne nejasnih zaostavština Haškog tribunala, gde su loše pripremljene optužnice podnesene protiv vođa OVK dovele do sramotnih i diskreditujućih neuspešnih krivičnih gonjenja. Stoga bi bilo razumno očekivati da će sudije biti dovoljno oprezne da to iskustvo ne ponove. U isto vreme, međutim, bilo bi jednako opravdano očekivati da tužioci ne bi saopštili bilo šta u javnosti ako nisu uvereniji nego što su tužioci Haškog tribunala bili u sličnoj situaciji.

Bez obzira na to da li je ova posledica bila namerna ili ne, planirani sastanak između Thaçija i Vučića u Vašingtonu neće se održati. Nakon što je američki izaslanik Ričard Grenel (Richard Grenell) proveo prethodnu sedmicu pokušavajući da umanji očekivanja od sastanka, to verovatno potvrđuje da dogovor nije bio na horizontu i da je američka inicijativa da se dođe do rešenja privedena kraju. SAD su uložile značajan politički kapital kako bi unapredili svoju inicijativu do tačke do koje su je doveli, uključujući inženjering smene izabrane vlade i prisiljavanje Kosova da povuče takse. S obzirom na političko stanje Donalda Trampa (Donald Trump) koje liči na eutanaziju, njegovoj administraciji ne preostaje više kapitala za potrošiti.

Shodno tome, inicijativa za pregovore je ponovo u rukama EU. Ali, EU ima svoje probleme, uključujući nedostatak konsenzusa o priznavanju. Nakon što je Federika Mogerini (Federica Mogherini) pokušala da postigne sporazum između Srbije i Kosova, njeno krunsko postignuće, i nije uspela, vrlo je malo spremnosti da bilo ko drugi preuzme vođstvo u ovom pitanju. Imajući sve u vidu, veća je verovatnoća da će EU biti spremna da započne opsežne konsultacije i pregovarati o održivom sporazumu nego što je Trump to ikada bio, ali to će se odvijati sporo. To u najmanju ruku znači da je isključen pritisak koji je vršen na Vučića u trenutku kada je njegova domaća politička moć postala potpuno nesporna. Ali, to takođe znači da će Vučić izgubiti, barem privremeno, priliku da se igra okretanja američkih i evropskih ciljeva jednih protiv drugih.

Ako se optužbe protiv njega potvrde i protiv njega se podigne optužnica, Thaçi će verovatno slediti vođstvo Haradinaja i povući se sa funkcije. Kako je već rekao da će napustiti javni život krajem svog predsedničkog mandata, to će označiti kraj njegove političke karijere. Pod pretpostavkom da parlament ne može da izabere novog predsednika nakon tri kruga glasanja, novi izbori bi morali biti održani u roku od 45 dana (vidi član 86. Ali, takođe pogledajte član 90, predsednik skupštine bi mogao da preuzme tu funkciju na period od najviše šest meseci). Ti izbori bi gotovo sigurno rezultirali vladom na čelu sa Aljbinom Kurtijem (Albin Kurti). To bi značilo da bi pregovori Kosova i Srbije morali ponovo da počnu po novim principima, pošto se Kurti protivi inicijativi koju su od početka promovisale SAD.

Napomena: Mišljenja i stavovi izneseni u ovom tekstu su isključivo autorski i ne predstavljaju nužno stavove i mišljenja New Perspektive.

SHARE