Ostavka sa puno osećaja

S obzirom da izbori još uvek nisu raspisani, a i ako se raspišu neće biti održani pre septembra, nakon čega sledi formiranje Vlade, što može takođe da potraje par meseci, jasno je da od pregovora nema ništa bar do kraja godine. A na to se nadovezuju izbori u Srbiji, čiji je redovni termin održavanja na proleće 2020. godine, što ceo proces može da odloži čak i za sam kraj 2020. godine.

0
30

Devetnaestog jula 2019. godine Ramush Haradinaj podneo je ostavku na mesto predsednika Vlade Kosova. To je učinio kako kaže da zaštiti državu, jer je pozvan da, u svojstvu osumnjičenog, da iskaz Specijalnom tužilaštvu za zločine na Kosovu. Samim činom ostavke predsednika Vlade, pala je i Vlada Kosova. Ono što sledi, iako je još uvek neizvesno, je ili da većina u postojećem sazivu Skupštine izabere novu Vladu ili raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.

Zanimljivo je analizirati ovaj potez iz ugla samog Ramusha Haradinaja. Da bismo što bolje sagledali celokupnu sliku, treba podsetiti da je Haradinaj u svom mandatu predsednika Vlade uveo takse od 100% na uvoz robe iz Srbije i Bosne i Hercegovine, što mu je donelo instant popularnost među biračima na Kosovu. Kasnije, kada su svi koji imaju uticaja na situaciju na Kosovu pozvali Kosovo da ukine ili suspenduje takse kako bi se dijalog sa Srbijom mogao nastaviti, Haradinaj je jedini koji je to kategorički odbio, što mu je donelo još veću popularnost, i status „velikog zaštitnika interesa zemlje i borca protiv Srbije“ što se očigledno smatra vrhunskim kvalitetom za obnašanje čelnih funkcija na Kosovu. Takođe, treba podsetiti i kako je Haradinaj dočekan kada se drugi put vratio iz Haga u Prištinu, kada je oslobođen optužbi za najstrašnije ratne zločine usled nedostatka dokaza (a može se reći i nedostatka svedoka, iako ih je bilo). Dočekan je uz najviše „državne“ počasti i kao heroj, naravno.

Uzimajući u obzir sve navedeno, kao i generalnu situaciju u kojoj se vrši pritisak sa svih strana da Kosovo i Srbija postignu konačni, pravno obavezujući sporazum, kao i da je jedna od glavnih ideja po tom pitanju svojevrsna razmena teritorija čemu se Haradinaj protivi, može se reći da je ova situacija za njega trostruko dobra. Naime, ukoliko se raspišu izbori, on će izvesno, ako ne pobediti, sigurno značajno popraviti svoju poziciju u nekim budućim dogovorima oko nove Vlade, a na krilima popularnosti koju je stekao zahvaljujući svemu prethodno navednom. Ukoliko Thaçi ne raspiše nove izbore sada, već nekim zakulisnim pregovorima ipak obezbedi formiranje nove Vlade bez novih izbora, to sigurno neće biti primljeno sa odobravanjem u biračkom telu, što će se sigurno odraziti na rezultat izbora kada budu održani. Dakle, opet Haradinaj ima vrlo dobru poziciju. Naročito ako bi ta i tako formirana Vlada postigla sporazum sa Srbijom, što nije nemoguće da se desi usled svih pritisaka da se to pitanje što pre zatvori. Treća stvar, možda u ovom trenutku i osnovna ideja premijera u ostavci, je to što bez Vlade nema ni pregovora. Ustavne nadležnosti su jasno podeljene i jasno je da je Vlada zadužena za odluke o eventualnom sporazumu. Mada, kada je Kosovo u pitanju, institucije malo šta znače ako diplomatska predstavništva donesu bilo kakvu odluku. S obzirom da izbori još uvek nisu raspisani, a i ako se raspišu neće biti održani pre septembra, nakon čega sledi formiranje Vlade, što može takođe da potraje par meseci, jasno je da od pregovora nema ništa bar do kraja godine. A na to se nadovezuju izbori u Srbiji, čiji je redovni termin održavanja na proleće 2020. godine, što ceo proces može da odloži čak i za sam kraj 2020. godine. 

Dakle, šta god od svega ovoga da se desi, Haradinaj ne gubi ništa. Može samo dobiti. Od njega, moram priznati, iznenađujuće mudro.

SHARE